Reprezentacija Smrti u pop kulturi, ili barem njene (ili njegove) antropomorfne personalizacije, kreće se kroz širok spektar žanrova i prikaza. Tokom vekova, imali smo priliku da vidimo sve od mračnih, tmurnih i zastrašujućih likova, do onih komičnih, otkačenih, pa čak i simpatičnih. U predstavljanju Smrti (i zagrobnog života uopšte) u pozitivnom svetlu, lavovski deo posla obavili su Teri Pračet sa serijalom Discworld i Tim Šefer i njegov tim iz LucasArtsa odgovoran za Grim Fandango. Naravno, postoji još obilje dela koja pristupaju ovako mračnoj temi na neočekivano vedar način, a najnovije među njima je Felix the Reaper.

Igra koja se najlakše opisuje kao indie romantična komedija o životu i smrti ne budi mnogo poverenja, jer se gotovo trenutno javlja strah da se radi o nečemu pretencioznom ili, u najboljem slučaju, o dobroj ideji koja nije dovoljno razrađena. Zamislite onda naše iznenađenje kada smo se našli pred ovim delom malog danskog studija Kong Orange, koji do sada može da se pohvali sa nekoliko malih naslova kod kojih je bitniji izgled nego igrivost. Ispostavlja se da ovaj naslov više nego uspešno sklapa solidnu ideju i kvalitetnu mehaniku sa odličnim audio-vizuelnim dizajnom i impresivnom vrednošću produkcije u celinu koja je veoma igriva i još više zabavna.

Naslovni junak igre, Felix, još uvek nije pravi Kosač zadužen za sprovođenje duša u zagrobni svet. On je pripravnik u Ministarstvu smrti koga bezimeni instruktor provodi kroz početnu terensku obuku. To podrazumeva ispomaganje na jednostavnim slučajevima - odlazak u svet živih i manipulacija objektima i ljudima iz senki, kako bi se sve odigralo u skladu sa dokumentacijom u njegovom Ministarstvu. Felix po još nekoliko stavki nije tipičan Kosač. Tu su njegova ljubav prema muzici i sklonost ka plesu, ali najveći kamen spoticanja za njegove kolege predstavlja to što je Felix zaljubljen u prelepu Betty koja radi u Ministarstvu života. Dok svi misle da je ova veza osuđena na propast pre nego što je i počela, naš junak je ubeđen da će ga Betty primetiti ako bude dovoljno dobar Kosač.

Dok okvirna priča i upečatljiv izgled daju igri čudnu, ali simpatičnu atmosferu, ne govore nam ništa o njenoj zabavnoj mehanici. Naime, pošto je Felixov zadatak da se pojavi u svetu živih, obavi svoj posao i nestane pre nego što bilo ko primeti da je bio tamo, svaki nivo igre je statičan trenutak, zamrznut u vremenu, i svi ljudi i životinje koji su se zadesili oko vas su ukočeni i pomeraju se samo ako to vi fizički uradite umesto njih. Dodatan stepen izazova dodaje pravilo da Kosač mora da radi iz senke. U igri to znači da Felix bukvalno mora da hoda samo gde nešto baca senku, to jest, ne sme da stane tamo gde sija Sunce. Tu na scenu stupa „mašina za rotiranje Sunca”. Pritiskom tastera, Felix rotira za 90 stepeni smer iz kog stiže sunčeva svetlost, pa polja koja su mu donedavno bila nedostupna postaju otvoreni puteljci. Tako se rešavanje svakog izazova koji neki nivo stavlja pred vas svodi na manipulaciju izvorom svetlosti, kao i objektima koji će baciti senku na specifičan način i tako vam omogućiti da napredujete dalje ka cilju.

Svakih nekoliko nivoa čine jedan „slučaj” u dokumentaciji Ministarstva, to jest, da biste neku dušu isporučili na zadovoljavajući način, potrebno je da organizujete nekoliko naizgled nasumičnih događaja koji će rezultovati kobnim ishodom. Mračna fizička komedija (animacije pokreta su odlične) u kombinaciji sa otkačenim, ali definitvno veselim dizajnom, kao i modernom muzikom, stvara veoma specifičan amalgam koji, ako vas „pogodi u žicu”, garantuje da ćete uz ovu igru provesti sate i sate.

Za kraj smo ostavili malu poslasticu - glasovnu glumu u ovom naslovu. Naime, u igri se čuje samo jedan baršunasti glas, a to je bariton ser Patrika Stjuarta u ulozi pomenutog Felixovog instruktora u Ministarstvu smrti. Komedija, romantika, vesela atmosfera i kvalitetni logički izazovi čine Felix the Reaper naslovom zbog kog će publika zapamtiti studio Kong Orange.