Kad je u kasno leto 1944. Crvena armija došla nadomak Varšave, poljska Vlada u egzilu naredila je pokretu otpora da podigne ustanak u cilju oslobađanja svog glavnog grada. Nadali su se sovjetskoj pomoći u borbi sa zajedničkim neprijateljem, ali su se cinični, pragmatični komunisti ukopali na prilazima, zapalili cigare (belomorkanal bez filtera) i namignuli nemačkom gaulajteru. Nu tak što, herr Hans Frank, mi ćemo malo da se odmorisja, a vi ubitj etih banditov, he-he-he... Komunistički smradovi ne samo što nisu mrdnuli hujem da na bilo koji način pomognu ustanike, već nisu dozvolili ni RAF-u da koristi njihove aerodrome kako bi im doturio pomoć. Odsečeni od bilo kakve pomoći, ubogi Poljaci su skoro dva meseca odolevali nemačkoj oružanoj sili, koja se mahom sastojala od Waffen SS dobrovoljaca, naloženih da osvetnički unište grad i pobiju civile, što se na koncu i desilo.

Žao mi je što igra koja obrađuje ovaj epski last stand nije bolja. Warsaw je klon Darkest Dungeona u kom preuzimate ulogu ćelije pokreta otpora koja treba da odigra ključnu ulogu i spreči propast ustanka. U igri vam nije cilj da pobedite Nemce, već da pirovo izdržite 63 dana, koliko je istorijski ustanak uspeo da potraje. Vodeći ekipu skupljenu s koca i konopca, civilnu bolničarku, švercera koji je postao mitraljezac, vojnika Armije Krajowe i druge anlajkli heroje, preduzimaćete gerilske akcije u okupiranom gradu, rešavajući jednu krizu za drugom, pazeći na to da vam ljudstvo za koje nema zamene glupo ne izgine.

U odnosu na Darkest Dungeon i njegove klonove, personalni ulog u Warsawu mnogo je veći, jer gerilaca s imenom i prezimenom, onih koji mogu da leveluju i tako isprate eskalirajuću naci pretnju, ima ukupno desetak. Kada bilo ko od njih pogine, poginuo je, a s njime odlaze i njegovi unikatni borbeni talenti. Možete ih donekle zameniti generičkim borcima, ali više od jednog anonimusa u četvoročlanoj borbenoj patroli znatno će povećati šanse da cela patrola izgine i time čitavu igru dovede na rub propasti. Warsaw je zaguljena igra od koje ćete šiziti, što zbog RNG-a, što zbog sistema koji nisu najbolje objašnjeni, ali i zbog bagova koji nisu zanemarljivi.

Igra se sastoji od tri celine. Prva je kuliranje u bazi gde možete levelovati operativce, birati oružje i skillove koje nosite u borbu, trgovati na crnoj berzi i selektovati jednu od tri ponuđene misije. Drugi element su borbene patrole na ulicama Varšave, gde ćete iz ptičje perspektive bauljati ulicama, tražiti zalihe i izbegavati (ili aktivno tražiti) fašističke patrole. Naposletku, tu je treći segment, potezne taktičke bitke, koji je najsličniji Darkest Dungeonu. U bitkama vaši vojnici ne pate od stresa, ali zato je tu municija kao potrošni faktor gori nego sanity. U igri postoje tri kategorije municije: laka, namenjena pištoljima, revolverima i automatima, dugačka (long) koju troše puške i puškomitraljezi i teška, rabljena od strane operativaca koji koriste granate, PIAT, bacač plamena ili Panzerschreck. Neverovatno lako je preračunati se i u misiju poneti premalo jednih, a previše drugih metaka, što vas vrlo efikasno može upropastiti i dovesti do kraja misije. Svaka propala patrola utiče na metaprogresiju ustanka i može dovesti do pada morala u određenom distriktu Varšave i njegove posledične predaje Nemcima, što, pak, lako dovodi do preranog kraja igre.

Šta su problemi Varšave? Pre svega, depersonalizovanost i akumulirajuća monotonija. Ako izuzmemo povremene situacije tokom patrola koje podsećaju na mikroavanturističke dileme u FTL-u i malo flavor teksta nakon svake misije, u igri nema dijaloga, naracije, niti bilo kakvih scena koje bi opravdale postojanje gerilaca s imenom i prezimenom. Nakon sat-dva predvidivog ritma tihih patrola, koje postaju relativno monotone bez obzira na surov RNG, obuzeće vas izvesna tupost. Videćete da Warsaw ne nudi nivo dinamike Darkest Dungeona, niti smisleno evoluira u nekom logičnom smeru. Sve u igri se navodno kreće, ali, zapravo, stoji.