Da nam je nekim slučajem FIFA 20 dopala šaka samo mesec dana ranije, sada bismo pevali drugu pesmu. EA Sports je, sa produkcijske strane gledišta, još jednom obavio fantastičan posao. Meniji, pozadinska muzika, prezentacija sadržaja i ostale stvarčice koje život (ne) znače, vrhunski su upakovane, a stvar je ista i kada akcija krene da se „odmotava” na ekranu.

Želeli to neki da priznaju ili ne, atmosfera u FIFI 20 je za dva koplja iznad one u ovogodišnjem PES-u. Kada čujete huk publike i prve taktove „himne” Lige šampiona, naježićete se i jedva ćete čekati prvi sudijski zvižduk. Komentatori, iako poslovično dobri, pomalu dosađuju, ali i dalje raspolažu vokabularom o kakvom njihove kolege iz Konamija mogu samo da sanjaju. Akcije se nižu jedna za drugom i do gol šansi lako se dolazi, iako je pas sistem donekle downgradeovan u odnosu na prethodnu verziju. Baš kao i u PES-u, neka dodavanja jednostavno ne idu tamo gde ste zamislili, iako ste „pečurkicu” uredno i na vreme postavili u pravi položaj. Nije to nešto zbog čega ćete nakon odigrane partije lamentovati, ali je vredno pomena. Utisak kome mi nismo mogli da se „otmemo”, a veoma je bitan, jeste da FIFA 20 neodoljivo podseća na FIFU 19. Za razliku od PES-a, duel igra je nekako mlaka i mlitava, dok autori gotovo ništa nisu učinili na polju predvidivosti akcija. Osećate se kao svoj na svome i ako ste zamisli u dela mogli da sprovedete prošle godine, moći ćete i sad. Naravno, autori su u javnost izašli sa čitavim buntom informacija o izmenama i tweakovima, ali oni u praksi deluju beznačajno. Izuzetak od pravila predstavlja novi sistem izvođenja najstrožih kazni i slobodnih udaraca. Sada možete precizno da ciljate u bilo koji deo gola, da manje ili više rizikujete prilikom izvođenja šuteva, te da lopti dodajete rotaciju po želji.

Iako su grafička rešenja (i dalje) sjajna, zaostatak za ovogodišnjim PES-om je nadrealan. Pokreti igrača su stvar koja prva izlazi na videlo i tu se vidi koliko je Konamijev proizvod superioran. Jednostavno, FIFA 20 ne donosi pomak na polju realističnosti izvođenja pokreta, a kada se na to doda da se potezi i dalje mogu izvoditi iz fizički nemogućih pozicija, jasno je zašto PES 2020 u ovom departmentu pobeđuje. Ruku na srce, broj takvih scenarija je smanjen u odnosu na prethodna izdanja igre, ali u PES-u gotovo da ih i nema. FIFA 20 je i dalje toliko brza igra da se posle mečeva osećate kao bokser koji je bio u nokdaunu. Na to se, kao svih godina do sada, posle izvesnog vremena naviknete, ali ako vam opušteni ritam PES-a 2020 odgovara, teško ćete zažmuriti na FIFA-ino sprintersko srce. EA Sports, za razliku od Konamija, ništa nije uradio po pitanju položaja i dinamike kretanja kamere koja prati meč, što znači da po defaultu igrači deluju sitno, a akcija je nekako daleko od očiju igrača. Opet, u PES-u 2020 to je urađeno bolje...

Na polju količine licenciranog sadržaja FIFA 20 odnosi glatku pobedu nad protivnikom. Liga šampiona je tu, nažalost, još jednom bez našeg predstavnika. Zapravo, bez naših predstavnika širom igre, čak i bez reprezentacije, a to je dodatno poražavajuće kada se u obzir uzme činjenica koje su sve lige, timovi i nacionalni sastavi našli svoje mesto pod skutima popularne franšize. FIFA 20 ima još jednu stvar koju PES 2020 nema, a to je ženski fudbal.

Hunterova odiseja se završila, ali to ne znači da je EA Sports odustao od igračkog režima koji donosi pozadinsku priču. Ove godine tu je Volta Football, režim koji na mala vrata vraća pomalo zaboravljeni FIFA Street. U ovoj mešavini malog fudbala i futsala možete, ali i ne morate da izvodite trikove, a data vam je mogućnost da vodite glavnog protagonistu ili čitav tim. Priča je kudikamo jednostavnija nego u Hunterovom slučaju, manje dramatična i lišena donošenja bilo kakvih odluka od strane igrača van terena. Glavnom liku možete da boostujete karakteristike, koristeći svojevrsno R&D stablo, a na meniju je mogućnost angažovanja saigrača i buljuk opreme po kojoj ćete se razlikovati od konkurencije.