Zraci nepraštajućeg Sunca sekli su ledeni vazduh, terajući ga da konačno otvori oči. Odakle on u ovom ružnom sobičku? Nije mogao da se seti. Neuhvatljivi zvuci i oblici mešali su se i topili, dok je prostorija u kojoj se nalazio konačno prestajala sa ljuljanjem. Instinktivno je posegnuo za revolverom na pojasu, nije ga bilo. Značke takođe... Sva sreća što, zapravo, i nije policajac... ili možda jeste... Da, sinulo mu je. Nešto u vezi sa mrtvacem obešenim o drvo u obližnjem, zabačenom dvorištu... Zato je bio poslat ovde. Kad bi samo prokleta disko kugla u glavi prestala da šljašti i bode zidove njegovog uma. Da li je konačno uspeo da satre samog sebe sinoćnim provodom? Pogled u ogledalo u kupatilu nije otkrivao mnogo toga poznatog. U tom trenutku mu se, krajnje osuđujućim tonom, obratio stomak...

Dobrodošli u Disco Elysium, nesvakidašnju ekstravagancu estonskog studija ZA/UM, u čijim najavama igre nije skrivan neskromni entuzijazam i ambicija da igračima željnim kvalitetnog, punokrvnog RPG-ovanja ispune najluđe snove. Svet i priča Disco Elysiuma nešto su što se retko viđa u okvirima šire popularne kulture. Ovo je neobjašnjivo funkcionalni miš-meš Planescape Tormenta, Fallouta i dobrog, starog Sanitariuma, uvijenog u mračno-prljavu atmosferu bizarnog Nordic-noir krimića, koji evocira radove Hantera S. Tompsona i, na primer, romana „Jevrejska policijska stanica” Majkla Čabona, uz prstohvat uvrnutosti u stilu Terija Gilijama.

Slučaj misterioznog leša iz dvorišta sa početka teksta, utvrđivanje okolnosti pod kojim je smrt nastupila, ko je i zbog čega odgovoran (uz sve usputne ometajuće faktore), samo je vrh ledenog brega koji vas čeka tokom ove detektivske epopeje. Svet Disco Elysiuma je opasno, prljavo, postrevolucionarno mesto u kome se seks, droga i rokenrol prepliću sa političkim stavovima i ideologijama, kapitalističkom dekadencijom, radničkim štrajkovima, sindikalnim mafijašima, socijalnim pravdama i krivdama, rasizmom, ksenofobijom i ostalim, stvarajući alegorijski odraz našeg, savremenog društva u nebrojenom broju aspekata.

Glavna atrakcija igre, međutim, jeste sam lik kog vodite. Teturavi, zabrađeni policajac sa najgadnijom amnezijom u istoriji, olupina koja rešenje svakog problema vidi u posezanju za flašom ili brzim fiksom (iz lepeze narkotika koji su vam dostupni) i predmet sprdnje svojih nadređenih i kolega iz stanice, savršen je temelj na kojem ćete dalje graditi njegov karakter. Ovde na scenu stupa apsolutno genijalni sistem veština, koje, zapravo, predstavljaju različite osobine, emocije, fizičko-motoričke karakteristike našeg junaka i mnogo toga drugog.

Smisao za „dramu” (laganje i otkrivanje laži), Konceptualizacija (afinitet prema umetnosti), Elektrohemija („upravljanje” narkoticima i unutrašnjim procesima tela), Percepcija, Empatija, Autoritet, Esprit de Corps (baratanje i razumevanje policijskog linga) i mnogih drugih karakteristika lika, konstantno su na testu tokom postupaka i dijaloga. U zavisnosti od stepena njihovog razvoja (i količine iskustva koje ste uložili u njih), dalje se profiliše vaš Cop-o-type, a samim tim i način na koji će se priča odvijati. Same provere unutar dijaloga briljantno su izvedene, jer na njih, pored glavnog atributa ili veštine od kojih zavise, utiče i niz drugih faktora (pozitivno i negativno). Ti faktori variraju od dotadašnjih saznanja ili izbora tokom razgovora, preko nekih vaših ranijih postupaka ili okolnosti na koje ne možete da utičete (ili ih niste ni bili svesni).

Uzmimo, na primer, situaciju kada želite da nadmudrite lokalnog sindikalnog bosa i izvučete neophodne informacije iz njega. Vaša staloženost (Composure) je visoka, ali ste u prethodnom razgovoru sa njim pristali da vam uruči poklon-kovertu sa čekom i uz to vas je, i pre početka razgovora, naterao da sve vreme sedite na neudobnoj stoličici koja vas žulja i dekoncentriše, što vam spušta pomenuto samopouzdanje na, sada već, manje vrednosti, koje su, opet, blago anulirane činjenicom da mu niste zahvalili na uzimanju mita, što vam je sačuvalo bar malo dostojanstva... Ovakvih situacija je mnogo u igri, i redovno oduševljavaju i svojom kreativnošću i gomilom detalja i sitnica na koje su autori konstantno mislili. Pored ovoga, na atribute i veštine aktivno utiče i kompletna garderoba koju nosite na sebi, a koju je preporučljivo prilagođavati situaciji i pronađenim crvenim i belim proverama unutar dijaloga (crvene se ne mogu ponoviti, bele ostaju zaključane ako ne uspete, ali su dostupne kasnije).

Dijalozi sa likovima izuzetno su opširni, ekspertski napisani, granaju se na nepredvidive načine i idu u kompleksne dubine, otkrivajući nove informacije i obilje glavnih i sporednih zadataka i kvestova koji iskaču sa svih strana. Tokom razgovora sa likovima često nije preporučljivo proći kroz sve dostupne opcije, jer vas neke od njih antagonizuju ili srozavaju u očima sagovornika, što, sa druge strane, može upravo da predstavlja način da iz sagovornika iščačkate nešto što vam na drugi način ne bi otkrili. Opcije i varijacije su nebrojene, sve se odvija maksimalno fluidno i nepredvidivo, terajući vas da igrate organski i prirodno, u skladu sa tim kako svog lika želite da profilišete.

Ovde treba spomenuti i vašeg nevoljnog i privremenog partnera Kima, koji je protivteg na vašoj moralnoj vagi, stalno vam, verbalno i na druge načine, ukazujući koji postupci i izbori nisu etički prihvatljivi, čak i uz njihovo intenzivno moralno rastezanje. Ovo vas sa jedne strane drži in check sa načinom na koji bi istraga trebalo (formalno) da se odvija, ali vas i sputava i onemogućava postupke koji neće biti dozvoljeni (bar dok partner ne ode na počinak noću, jer navedeno možete odraditi njemu iza leđa). Opcije su zaista nebrojene i obezbeđuju obilje materijala za višestruke, ponovne prelaske. Kada ste poslednji put igrali igru u kojoj vodite anarho-moralistu koji propoveda skori smak sveta, pre svakog težeg razgovora cugne malo iz pljoske ili se „pukne vitaminskim koktelom” da poboljša svoje statistike, sve to dok u jednoj ruci nosi ceger kojim „peca” prazne flaše kako bi zaradio koji cent na kauciji, a u drugoj glomazni kasetofon sa kog trešti muzika, radi uvežbavanja za karaoke nastup kasnije te večeri u birtiji hotela...

Poseban osvrt zaslužuje i odeljak pod nazivom Thought Cabinet, koji na fantastičan i širi način produbljuje svet, likove i događaje Disco Elysiuma, kroz različite kvazi-zadatke, probleme ili situacije. Elem, svako malo ćete u dijalozima otkriti određeni događaj, lika, pojavu ili nešto drugo što će zahtevati dodatne intelektualne napore kako biste datu stvar u potpunosti sagledali. Tokom perioda „internalizacije” dotičnih, često ćete biti kažnjeni sa specifičnim penalom (ili više njih), ali jednom kada „skužite” kompletnu sliku, dobijate nagradu u vidu povećanja određenog atributa ili veštine, podizanja maksimalnog broja slotova za upgrade, ili nekog drugačijeg bonusa.

Scenario Disco Elysiuma izvanredno je napisan i svaki dijalog, opservacija, opis komada odeće, opreme ili nekog desetog predmeta predstavlja vrcavo spisateljsko, crnohumorno zlato koje bi bez problema moglo biti pretočeno u rasni i intrigantni roman. Uz ovo kao saliven pristaje specifičan vizuelni stil, koji predstavlja funkcionalnu mešavinu tehnike akvarela (sa stalnom igrom između većeg i manjeg stepena detalja u scenama i pratećim ilustracijama), apstraktnog stripa i efektnog stila avangardnih postera (kroz razne nepravilne šare, mrlje, detalje, oštećenja, šablone i ostalo). Isto važi i za odličnu muziku benda British Sea Power i ambijentalne melodije i hukove koji savršeno prate dešavanja na ekranu.

Zamerke i dlake u jajima? Samo dve: pojedini voice overi nisu baš najbolje pogođeni (većina je odlična i na nivou), a igra ište isključivo Windows 10 da bi radila. Ako ste tražili razlog i „tu jednu igru” zbog koje ćete preći na dotično, mrsko okruženje, Disco Elysium, kao sigurna kupovina za svakog RPG-ovca koji drži do sebe, to zaslužuje „na keca”.