Do pojave Crying Sunsa, nijedan klon fantastičnog FTL-a nikada nije mogao ni da mu prismrdi. Preslikati jednostavnu magiju pokazalo se mnogo težim zadatkom nego što su mnogi developeri mislili, ali anonimni studio Alt Shift uspeo je da ubode vrlo blizu centra. Darkest Dungeon, dakle, ostaje jedini moderni roguelike koji niko nije uspešno prekopirao.

Sve naučno-fantastične priče odavno su već ispričane, te ni zaplet Crying Sunsa nema ideje koje konkurišu za Huga i Nebulu. Klon slavnog imperijalnog kapetana, sveže probuđen iz hibernacije, koji pod vođstvom AI-ja treba da pokuša da restaurira propalo galaktičko carstvo kojim je vladao imperator koga su obožavali kao boga... Malo TV serije „Andromeda”, malo Asimovljeve „Zadužbine”, malo praha iz teglice na kojoj piše Warhammer 40K... U odnosu na FTL, ovde ima mnogo više priče, sadržane pre svega u dijalozima koji vam odmotavaju sloj po sloj misterije. Mikro-avanturističke situacije u koje ćete upadati tokom međuzvezdanog leta, kojih je u FTL-u bilo pedesetak i koje su bile vrlo svedene, sada su daleko brojnije (ima ih preko 300 različitih), bogatije loreom i opcijama za razrešenje. Taktičkih opcija je, nažalost, manje, tako da igra sa čisto mehaničke strane ipak zaostaje za neograničenom nasumičnošću FTL-a.

Konstrukcija igre je identična X puta pomenutom uzoru. Na početku birate jedan brod od nekoliko ponuđenih, prethodno otključanih modela. Kriterijumi za njihov unlock su jednostavni - svako pređeno poglavlje otvara sledeći brod na listi, koji se od prethodnog razlikuje po defaultnoj opremi i broju slotova za unapređivanje u raznim kategorijama. Članove posade, od kojih svaki ima jednu dominantnu veštinu (npr. bonus na otvaranje vatre iz brodskog oružja) otključavate nalaženjem u igri, bilo ekspedicijama na planete, bilo u formi rezultata avanturističkih mikro dilema i trilema. Nakon tih izbora, otiskujete se u veliko plavetnilo sa ciljem da, sistem po sistem, zvezdani klaster po zvezdani klaster i poglavlje po poglavlje, dođete do centra imperije i saznate zbog čega je sve puklo. Svaki hiperskok od zvezde do zvezde troši vam jednu jedinicu goriva, svaki uništeni protivnik vam daje scrap, svaka stanica sa prodavnicom potrepština je kao oaza u negostoljubivoj pustinji... Umesto pobunjenika, ovde će vas proganjati flote dominantnih zlotvora u svakom klasteru, od mutanata do verskih fanatika, tako da je putešestvije istovremeno i trka da uvek ostanete korak ispred njih. S jedne strane, igra je lakša od FTL-a zato što su samo neke vrste borbenih oštećenja permanentne i zahtevaju resurse za popravku. Nakon prosečne borbe, koju ste završili bez veće muke, najčešće nećete imati dodatnih troškova. Ukratko, u igri niste konstantno erodirani na svakom koraku.

Svaki zvezdani sistem u koji doskočite ima dve ili više lokacija (planete, stanice...), koje možete posetiti ili ignorisati, zavisno od goriva i želje za plenom i avanturom. Gotovo svaka od njih podrazumeva situaciju, bilo avanturističku, bilo borbenu, bilo čisto dijalošku koja nema ni dobre ni loše posledice. Borbe su uvek jedan na jedan i, za razliku od FTL-a, koji je sa štucanja verovatno prešao na povraćanje at this point, odigravaju se na taktičkoj mapi koja razdvaja dva borbena broda. Ta taktička rešetka služi da biste na nju izbacivali lovce, bombardere, dronove, fregate i druge pomoćne brodove, koji su, uz brodsko oružje, jedini način da porazite protivnika. Odnosi među pomoćnim plovilima uspostavljeni su po papir-kamen-makaze principu - lovci su dobri protiv dronova, dronovi protiv fregata, fregate protiv lovaca, tako da se kombinatorika svodi na tajming i praćenje protivnikovih poteza, uz salve brodskih lansera i topova kad njihovi kuldauni prođu. Posada ovde igra pasivnu ulogu, dajući bonuse sistemima kojima je dodeljena - interesantne stvari poput teleportacija i invazija ovde, nažalost, ne postoje.