Pre nekoliko godina bili smo svedoci talasa igara koje su se na razne načine sprdale sa ozbiljnim simulatorima. Od nesposobnog hirurga, preko spastične koze, pa do živahne kriške hleba, izbombardovani smo igrama koje su bagove i naopaku fiziku pretvarale u feature. Momcima i devojkama u studiju House House je onda jednoga dana sinula fantastična, a opet jednostavna ideja. „A šta ako bismo napravili igru u kojoj fizika i kontrole nisu užasne i zapravo postoji vrlo konkretan gameplay?” I tako nastade Untitled Goose Game.

Seosku idilu odlučila je, tako, da prekine jedna obična domaća guska. Pernato živinče, oduvek poznato kao najveći strah i trepet iz babinog dvorišta, ovoga puta ćete biti vi, a pravićete pičvajz i ometati svakodnevicu dok na kraju ne isterate svoje. Zašto? Zato što ste u ulozi guske, a guske su... pa, malo je reći pakosna stvorenja. Ovo je možda prva video igra u kojoj igrate svojevrsnog negativca koji „samo želi da vidi svet u plamenu”. Niste baš potpuno besciljni, ali čudni su putevi guščiji, pa samim tim i zadaci koji su pred vama. U stvari, ova igra nije samo sasvim solidan simulator vođenja guske, već je jednim delom logička, a drugim delom stealth igra.

Kao što već rekosmo, naslovna guska (ili gusan) ima neku svoju agendu, to jest, plan i program seoskog terora za taj dan. Pred vama će tako biti lista naizgled banalnih zadataka koje možete izvršavati proizvoljnim redom: naterajte farmera da stavi šešir, zamenite nečije naočare, ukradite čarape i slično. Većina će, ipak, zahtevati da mućnete glavom i dobro isplanirate šta ćete štipnuti i kada i na koga gaknuti. Sa svakom stavkom koju precrtate na listi, otvaraju se nove prilike da gnjavite meštane, lagano vam otključavajući pristup ostatku sela/gradića i živopisnim lokacijama. A možete i samo da ostanete na početku i besomučno maltretirate farmera. Njemu ne treba tranzistor dok plevi baštu, treba vama da biste imali fin piknik.

Sjajna stvar je koliko je sve organski izvedeno. Neretko postoji više rešenja za neki problem, zadaci nikada nisu previše teški niti apstraktni, a komedija koja je rezultat vaših pakosti je čisto zlato. Pritom, svaka od vaših „žrtava” ima potpuno drugačiju ličnost i rutinu kroz koju prolazi, čime se menjaju i njihove reakcije na prisustvo guske-gnjavatorke. Lagani šunjalački element upravo tu ulazi u priču, kada je dovoljno samo da se udobno smestite i posmatrate - u jednom trenutku naići ćete na priliku da ugrabite taj tranzistor ili teglu pekmeza, a da druga strana to ni ne primeti. Ne bismo baš išli toliko daleko, kao neke naše strane kolege, da igru poredimo sa serijalima Thief ili Metal Gear Solid, naročito jer će u njoj uživati i igrači koji inače ne vole stealth igre, ali postoji tu nekoliko dodirnih tačaka. Uostalom, celokupna igra je idealna za jedno sanjivo nedeljno popodne, kada „preživate” nakon ručka, pa zato ni nema potrebe za jurnjavom.

Vezivno tkivo svega i razlog zašto ova blesava ideja toliko dobro funkcioniše su kontrole, a samim tim i fizika. Ovde nećete zafrljačiti nesrećnu životinju i pustiti je da odskakuje kao feder, niti ćete udarati glavom o tastaturu jer vam ne polazi za rukom da uradite neku banalnost, pošto se predmeti odbijaju kao u fliperu. Kontrole su jasne, jednostavne i dobro utegnute, a guska na njih lepo reaguje (postoji simulacija inercije, tako da su animacije veoma tečne). Zvezda igre svakako je audio-vizuelna komponenta, koja pastelnu šemu kombinuje sa opuštajućom klasikom, prekinutu jedino milion i jednom varijacijom guskinog šljapkanja i gakanja. Sve to potvrđuje da je ekipa tačno znala šta radi i to radila od srca.

Neverovatno je uopšte da nešto ovako postoji i divno je što postoji, iako ćete igru privesti kraju za dva do tri sata. Sem što je savršena igra za spuštanje tenzije izazvane AAA naslovima, ovo je i jedna od igara zbog kojih ćete zvati društvo samo da biste im pokazali koliko je čitava ideja urnebesna i kakav savršen generator fizičke komedije imate u svojoj kolekciji. Ako ne bežite od Epic Storea kao od gusana u dvorištu ili imate Switch, ovo morate igrati. Gak!