AMD Ryzen Threadripper 2990WX, Gigabyte X399 Aorus Extreme i MSI MEG X399 Creation

O Threadripper procesorima se već sve zna. Vrlo megalomanski zamišljeni i sasvim solidno realizovani, predstavljaju izuzetno moćnu alatku u rukama znalaca. Širim narodnim masama uglavnom će ostati nedostupni, ali njihov doprinos vraćanju posrnulog AMD-a u trku sa Intelom, svakako je nemerljiv, jer su silnim brojem jezgara pokrenuli trku za njihovim što većim brojem i u nižim klasama procesora. Ovoga puta pozabavili smo se najjačim Threadripperom i pokušali da nađemo izazov srazmeran njegovim mogućnostima. Pri tom smo proverili i koliko se dobro dva odlična modela ploča snalaze kada moraju da opsluže ovakvu zverku.

Threadripper 2990WX

Najjači Threadripper raspolaže sa čak 32 fizička jezgara, odnosno duplo više logičkih, zbog čega je trenutno rekorder po njihovom broju u desktop klasi procesora. Osnovu ovog procesora čine ista Ryzen II jezgra koja se koriste i kod svih ostalih modela ove generacije, s tim što je način njihove međusobne povezanosti drukčiji. O detaljima arhitekture Threadripper procesora, problematici modela kod kojih deo jezgara nema direktan pristup radnoj memoriji (tzv. NUMA) i uticaju desktop operativnih sistema na performanse takvih mašina detaljno smo pisali pre dva broja (SK 9/2018) u tekstu koji se bavio modelom sa oznakom 2950X, pa se usled nedostatka prostora nećemo ponavljati. Rezultate ostvarene tokom testiranja prokomentarisaćemo nešto kasnije, a dosta toga se može zaključiti i sa priloženog dijagrama. Sada malo o osnovama ovakve mašine.

Gigabyte X399 Aorus Extreme

Trend koji je započet sa prvom generacijom Threadrippera ne jenjava, pa iako deluje sasvim paradoksalno, najbolji modeli ploča sa X399 čipsetom u nazivu i dalje potenciraju „Gaming” sufiks, ali i na druge načine potencijalnom kupcu stavljaju do znanja da su najbolje što jedan igrač može da ima. Ovako nelogičnu odluku zdušno podržava i sam AMD, koji svuda provlači priču o Threadripperu kao ozbiljnoj gejmerskoj platformi. Platforma svakako jeste moćna i ozbiljna, ali je za igranje čist overkill, a čak nije ni najbolje rešenje za tu namenu, pored toga što je daleko od pristupačnog. Bilo kako bilo, Gigabyte je svoj deo posla obavio odlično i ponudio vrhunsku ploču po vrlo pristupačnoj ceni kada je high end segment u pitanju.

Naponsku sekciju čini konfiguracija od 10+3 naponske faze, čije su komponente preuzete sa serverske platforme, što znači samo jedno – beskompromisni kvalitet i pouzdanost. U tome pomažu i masivni hladnjaci, ali i čak dva minijaturna ventilatora, skrivena u blizini zadnjeg panela, koja pomažu rashlađivanju naponske sekcije kada stepen opterećenja pređe određeni procenat. Hladnjacima su snabdeveni i M.2 slotovi, kojih je čak tri, uz mogućnost povezivanja u RAID nizove. Kome to ne bude dovoljno, moći će da doda još četiri M.2 uređaja uz pomoć adaptera i tako napravi RAID niz od sedam njih. Naravno, tu je i šest SATA portova koje kontroliše čipset i koji ne dele iste PCI-E linije sa ostalim uređajima, te je moguće uporedo koristiti svaki od njih.

Elektromagnetno izolovani i mehanički ojačani memorijski i PEG slotovi pune dužine postali su standard na boljim Gigabyte pločama, pa su primenjeni i ovoga puta. Za mrežnu komunikaciju zadužena su čak dva istovetna Intel kontrolera, kao i dodatni Aquantia kontroler, koji obezbeđuje brzine do 10 gigabita u sekundi, a mesta se našlo i za bežični Intelov modul koji podržava 802.11ac standard, rad u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, uz Bluetooth 4.2 mogućnosti. Zvučni sistem sastoji se od Realtekovog čipa ALC1220-VB, potpomognutog Nichicon Gold audio kondenzatorima i pozlaćenim konektorima, kao i ESS 9118 namenskim pojačalom za slušalice.

Overklok sekcija ploče nije preterano bogata za ovu klasu, ali je dobro odmerena i realizovana. Ovo i ne čudi kada se ima u vidu da Threadripper procesori baš i nisu raspoloženi za „visoke obrtaje”. Ipak, podrška dobrom hlađenju nije izostala, pa konektora za ventilatore svakako neće manjkati. Ovaj model raspolaže sa čak 10 njih, od kojih dva mogu da isporuče struju jačine dva ampera i tako direktno kontrolišu jače modele vodenih pumpi. A vodeno hlađenje, čak i neko kvalitetnije, otprilike je minimum za hlađenje ovakvih zveri.

Na detaljima u kojima ne uživamo kada je reč o Aorus seriji, jer poprilično utiču na cenu ovih modela, ali koji su po svoj prilici njen zaštitni znak, nije se štedelo. Izuzetno složen sistem LED osvetljenja, poznat pod nazivom RGB Fusion, sa mogućnošću odabira jedne od 16,8 miliona nijansi, znatno više režima rada od konkurencije i individualno kontrolisanim delovima ploče, kome je pridodata i podrška za RGBW LED trake (u odnosu na standardne RGB koje koriste drugi proizvođači) i ovoga puta postaraće se da korisniku pruži pravi vašarski ugođaj.

MSI MEG X399 Creation

Ni MSI nije odstupio od trenda, pa je i njegov najbolji model namenjen Threadripper platformi predstavljen kao tipično gejmerski proizvod. Naponsku sekciju čini konfiguracija od 16+3 faze, ali su karakteristike ugrađenih komponenata donekle skromnije u odnosu na Aorus, pa im je ukupna snaga na otprilike istom nivou. Ipak, više slabijih komponenti se pojedinačno manje zagreva, pa su i hladnjaci nešto manjih dimenzija i, što je posebno važno, ne zahtevaju aktivno hlađenje. Izostanak malih i brzih ventilatora velika je prednost ovog modela, jer su oni vrlo podložni gomilanju velikih količina prašine u kratkom periodu eksploatacije, a što svakako utiče i na performanse hlađenja, ali i na generisanu buku.

Elektromagnetno izolovani i mehanički ojačani PEG i DIMM slotovi nisu izostali ni kod ovog modela, dok su M.2 uređaji lepo ušuškani i skriveni od izvora toplote ispod hladnjaka koji vizuelno čine jednu celinu sa čipsetom, iako zapravo ne dele istu rashladnu površinu. Vrlo praktično i estetski lepo uklopljeno rešenje, a podrška za još četiri M.2 uređaja izvedena je uz pomoć dodatne, aktivno hlađene kartice koja se instalira u neki od PEG slotova. U slučaju da su instalirana sva četiri M.2 uređaja, kartica će zahtevati slot sa svih 16 PCI-E linija, kako bi svakom od uređaja bilo obezbeđeno po četiri. U suprotnom, postignute brzine biće ispod maksimalnih. Pored ovolike podrške za M.2 uređaje, našlo se mesta i za osam klasičnih SATA portova, tako da korisnicima svakako neće nedostajati opcija za povezivanje skladišnih uređaja.

Mrežna podrška je nešto skromnija u odnosu na Aorus model i svodi se na dvostruki Intelov I211-AT gigabitni mrežni kontroler, kao i na Intelovu bežičnu mrežu izvedenu po 802.11ac standardu sa podrškom za Bluetooth 4.2. Izostala je podrška za 10-gigabitnu mrežu, ali ako neko baš ima potrebe za time, lako će dodati eksternu karticu.

Zvučni sistem je takođe gotovo identičan prethodno pomenutom modelu, s tim što je u ovom slučaju izostavljeno dodatno pojačalo za slušalice, već se pretpojačanje signala obavlja softverski.

Overklok sekcija je na nivou Aorusa, s tim što raspolaže i opcijom automatskog overkloka. Korisniku je omogućeno da uz pomoć rotacionog prekidača odabere jedan od sedam predefinisanih profila za svaki od podržanih procesora, ali mi smo prve tragove nestabilnosti uočili već pri prvom (najslabijem) profilu. Očigledno je da najjači Threadripper ne može ni za megaherc dalje od fabrički propisanog takta, barem ne bez ručnih podešavanja.

A ako se neko ipak upusti u ručni overklok, opcija za dodatno hlađenje mu neće nedostajati pored 10 konektora ventilatore i podrškom za nezavisno podesiva temperaturna očitavanja, kao i konektorima za pumpe vodenog hlađenja.

Naravno, nametnuti trendovi podrazumevaju da nijedna ploča ne može biti svrstana u gejmersku ako ne raspolaže višebojnim LED osvetljenjem, pa ni Creation tu ne zaostaje. Mystic Light, iako nešto skromniji po mogućnostima u odnosu na konkurentska rešenja, i dalje pruža zavidan nivo vašarskog ugođaja sa epileptično trepćućim režimima rada i podrškom za dodatne LED trake, za one kojima fabrički ugrađeni generatori ludila nisu dovoljni. Mimo toga, ovo je jedna sasvim odlična ploča i trenutno je naš favorit kada su X399 modeli u pitanju.

Power overwhelming

Igračima će nadnaslov biti više nego poznat, ali u ovom slučaju on nema veze sa igranjem, već sa zastrašujućom snagom ovog procesora. Brzina kojom 2990WX rekompresuje neki video snimak ili izrenderuje 3D scenu, prosto je fascinantna, pa je s lakoćom nadmašivao rezultate koje postižu neki od skromnijih modela profesionalnih grafičkih kartica. Naravno, aspekti njegove primene mnogo su raznovrsniji, ali ovo su samo neki od primera u kojima je pokazao da prosto nema konkurenciju. Opet, zbog ranije pomenutog memorijskog kompromisa zahvaljujući NUMA koncepciji, u nekim zadacima ovi procesori mogu da budu i znatno sporiji u odnosu na modele sa znatno manjim brojem jezgara, jer im niži radni takt predstavlja kočnicu, a preveliki broj jezgara, od kojih polovina ne komunicira direktno sa memorijom, čist balast. Overklokom se nismo bavili, uprkos odličnom sistemu zatvorenog vodenog hlađenja koji smo koristili, jer je količina toplote koju ovaj procesor stvara tokom maksimalnog opterećenja prosto zastrašujuća, tako da mu čak ni najjači vazdušni hladnjaci nisu dorasli.

• • •

Po pitanju performansi u specifičnim zadacima, ovaj Threadripper je bez premca i maltene je stvorio klasu procesora u kojoj je on jedini pripadnik. Ipak, potencijalni vlasnici bi trebalo dobro da odmere njegove, ali i svoje mogućnosti, pa da na osnovu dobijenog rezultata u poređenju sa slabijim modelima donesu odluku da li im je 2990WX baš neophodan ili bi možda i model sa duplo manje jezgara mogao da bude na nivou predviđenih zadataka. Njegova cena koja je debelo u četvorocifrenom opsegu, svakako će naterati na dobro promišljanje svakoga ko bi ga poželeo u svojoj mašini.

Vladimir TRAJKOVIĆ