Nakon što je Indijana Džons, nadamo se, trajno zaključan na gerijatriji nakon blamiranja u „Kraljevstvu kristalne lobanje”, mesto na avanturističkom tronu ostalo je upražnjeno, s nemalim brojem pretendenata na ovu titulu. Deadfall Adventures, jedan od njih, ne samo da u nekoliko navrata direktno zahvata iz sage o Henri Džons Junioru, već je i formalno smešten u svet nastao iz pera ser Henrija Rajdera Hagarda, praoca avanturističkog žanra i autora proslavljenog serijala avantura o rudnicima kralja Solomona.

Arheološka nalazišta koja kriju mistične tajne, nacistička petljanja sa okultnim i natprirodnim, zgodna koleginica koju vazda treba spasavati, ključ za lociranje potopljene Atlantide izdeljen i razbacan širom egzotičnih lokacija diljem planete, uobičajeni su i očekivani elementi zapleta ove interaktivne varijante petparačkog avanturističkog romana. Glavni junak igre, vagabund-avanturista Džejms Li Kvotermejn (Kvotermejn? Oh, I see what you did there), svoj peh sa hroničnom dekintacijom i praznim džepovima pokušaće da nadomesti obijanjem egipatskih piramida, istraživanjem arktičkih pećina i krčenjem bujnih džungli Južne Amerike, u društvu pomenutog ženskog čeljadeta i uz konstantno nadmudrivanje sa užasno klištiziranim nacističkim i ruskim vojnicima u kasnijem toku igre. Na nekvalitet naracije i bljutave dijaloge, kao i neuverljivost i beživotnost likova i pratećih događaja, ne treba trošiti puno reči, jer su svi prateći sinematici kratki i skipabilni i nema razloga da gubite vreme na njih.

No school like the old school izbija iz svakog prašnjavog ćoška Deadfall avantura, unoseći minimum sporednih momenata koji ne remete glavni fokus igre, prangijanje protivnika i istraživanju lokacija. Borbena mehanika je generična i milion puta ranije viđena, oružja imaju nekako nejako dejstvo na protivnike i ne deluju previše uverljivo u borbenoj primeni, neprijateljski AI vojnika ograničen je na lepljene za zaklone u stilu pijanca i plota, te ćete ih lako eliminisati flankiranjem, osim u situacijama kada vam konfiguracija terena to ne dozvoljava. Prilično rano ćete se sresti i s neprirodnim silama u vidu demonskih napadača koje prvo morate da tretirate vernom baterijskom lampom, da biste ih, zatim, upokojili standardnim vatrenim oružjem (hm, ma gde li smo tako nešto već videli, hm, hm...).

Ono što mnogo duže lepi za monitor uz Deadfall Adventures predstavlja pomenuto istraživanje prilično lepo osmišljenih i još lepše grafički prezentovanih mesta koja, nažalost, ne kriju mnogo toga interesantnog za uraditi osim sporadičnog skupljanja određenog broja skrivenih bonus-blaga na svakom nivou (locirate ih kompasom čija igla pokazuje pravac kada se nađete u blizini jednog od njih). Dotični artefakti dolaze u tri podvrste koje zatim možete, na razbacanim totemima, investirati u rudimentarno i linearno drvo sa tri osnovne veštine (poboljšanje borbenih karakteristika naoružanja, unapređivanje Džejmskovog zdravlja i izdržljivosti, kao i na razornije moći vaše baterijske lampe u susretima sa nečastivim protivnicima). Pomenuta blaga ćete povremeno nalaziti servirana na tacni, ali ćete u pojedinim trenucima morati i da se pomučite, provaljivanjem različitih mehanizama i izbegavanjem zamki koje vode do njih. Rešavanje većih problema i zagonetki koje će vam igra servirati takođe je, neretko, i jedini način da odmotate glavnu priču igre, jer je njihova zastupljenost gotovo ravnopravna sa pucačkim momentima. Ovo Deadfall Adventures blago izdiže iznad konkurencije, i pomalo podseća na stare igre poput Hexena ili Strifea, gde se uspešnost igranja nije merila brojem naslaganih protivnika. „Pomoć” u ovom segmentu pružaće vam i priručni notes (taster ’N’) koji, doduše, više odmaže nego što zaista pomaže svojim kriptičnim ilustracijama i nedostatkom jasnijih instrukcija. Ono što, nažalost, nezanemarljivo kvari osećaj zadovoljstva kada rešite neki zadatak je i gotovo farsični diskontinuitet pojedinih delova igre, gde ćete, na primer, nakon lupanja glave i provaljivanja puta za dalje, konačno otvoriti džinovska kamena vrata zapečaćena milenijumima, samo da biste uredno iza njih nailazili na vojničke kampove i protivnike, uz totalni misterij kako su uspeli da dotle stignu pre vas.

Pomenuti, oku prijatni momenti i grafički dometi igre na trenutke zaista znaju da ostave bez daha, naročito u širim eksterijerima gde modifikovani Unreal engine koji pokreće igru ima priliku da se razmahne (bilo da su u pitanju egipatske iskopine, smrznuti dolovi i planinski visovi Arktika ili nabujale prašume Gvatemale). S druge strane, generični i široki hodnici i prostorije u unutrašnjosti nadmašeni su samo užasno krutom i amaterskom animacijom svih likova i njihovom gestikulacijom koja stalno podseća da igrate nešto sa ispodprosečnim budžetom. Iz tog razloga, kao i zahvaljujući jednostavno projektovanom gameplayu, Deadfall Adventures je idealan za kraće igračke sesije, u pauzama igranja sve intenzivnije najezde visokokaloričnijih naslova koji slede pred kraj svake godine.

Aleksandar DINIĆ