Došlo je vreme za novi, jubilarni drugi sudar pucačkih alfa jarčeva igračke industrije, čije nove verzije, pored PC-a i starih konzola dolaze i na MS/Sony kutije nove generacije. Vežite pojaseve i uzmite kokice, bojz.

Tamo daleko, na vrelom pesku Somalije, vodi se bitka za Moskvu... Rečenica koju je Mira Marković izgovorila devedeset neke godine u srpskom parlamentu ima mnogo više logike i smisla nego single player kampanje obe igre, sagledane zajedno, odvojeno, sabrane, oduzete, pomnožene ili evaluirane na bilo koji drugi način. Obe imaju identičan lajtmotiv Amerike na kolenima, suočene sa verolomnim i kvarnim napadom konkurentske supersile. Na ovom polju, Battlefield 4 je još i donekle plauzabilan, donoseći Kinu, odnosno, snage pod komandom pobunjenog kineskog generala Čenga kao primarnog antagonistu koji iznenadnim napadom desetkuje pacifičku flotu. CoD: Ghosts, međutim, poseže u duboki rezervoar somnabulne fantazije kada iz nekog donjeg otvora vadi južnoameričku federaciju na čelu sa Venecuelom koja Ameriku baca na kolena, ni manje ni više, nego sabotažom satelita koji nosi kinetičko oružje za masovno uništenje kojim ovi devastiraju američke gradove.

Kampanju BF4 na atletskim leđima nosi Majkl Kenet Vilijams, američki glumac poznat po serijama „Boardwalk Empire” (Čalki Vajt) i „The Wire” (Omar Litl), mada su rečenice koje su mu dodeljene na momente izrazito debilne. Stiven Lang, slavan po mnogim ulogama, prvenstveno po ulozi pukovnika Kvariča u „Avataru” (i neslavan po seriji „Terra Nova”), primarni je talenat u Call of Duty: Ghosts.

Enivejz, single player sadržaj obe igra traje manje od pet sati i u velikoj shemi stvari nije ni najmanje bitan: krv, meso i žile oba naslova je takmičarski multiplayer. Dakle, fantastični čitaoci, ukupan utisak koji ćemo u brojčanoj formi predstaviti na kraju ne zasnivamo na single playeru, već isključivo na multiplayeru. Svesni smo da će ova hrabra odluka uznemiriti mnoge duhove u osnovnim školama, ali naša prsa pristaju na rizik kritičkih mitraljeza komentatora iz podruma.

Osnovna razlika između Battlefield 4 i CoD: Ghosts multiplayera jeste to što prva igra koristi namenske servere, dok se druga oslanja na (automatski) hosting na kompjuterima samih igrača. Za četvrt, polu ili full profi igrače ovo će biti veliko kao kuća, jer samo dedicated serveri obezbeđuju konzistentne performanse i identičan ping za sve igrače. Za softcore publiku i vikend ratnike ova razlika neće biti previše bitna.

Zašto okolišati sa verdiktom: Battlefield 4 multiplayer je bolji i napredniji od multiplayera Call of Duty: Ghosts, prvenstveno zbog raskošnih, kompleksnih mapa koje ne prezaju od prostiranja u visinu, zasnovanih na engineu koji dozvoljava veliku mogućnost destrukcije, čak i rušenja kompletnih zgrada do temelja. Primarni problem sa Ghosts multiplayerom je činjenica da su mape mnogo veće u odnosu na prethodne CoD naslove, ali da su ograničenja broja igrača ostala ista. Apsolutni limit od 18 igrača (i to samo za dva „groundwar” moda) koji se jure na veoma prostranim mapama ponekad smara, pogotovo kada igrate TDM koji motiviše kampovanje i snajpovanje. Iako svaka ima više „nivoa” i slojeva, za CoD mape ne može da se kaže da su vertikalne ni u približnom smislu kao BF 4 mape. Dakle, odskok od prethodne generacije je minimalan. Igrači koji su preorderovali igru dobili su i Free Fall mapu, kondenzovano i minimalističko iskustvo koje predstavlja Ghostovu varijantu Nuketowna: brz XP koji nudi još je bitniji nego ranije zbog drastično većeg obima drugih mapa.

Još jedna krupna distinkcija između ova dva multiplayera je intenzitet „twitch” (trzaj) kategorije: BF 4 je nešto sporija igra, u kojoj igrač koji je dospeo na nišan ima šanse da se izvuče ako brzo reaguje; Call of Duty: Ghost je na ovom polju nemilosrdan, zahtevajući kobra reflekse, mada ni oni, zbog odusustva dedicated servera i ping-disproporcije, nisu garancija uspeha: stalno će vam se dešavati da iako prvi primetite i prvi potegnete nišaneći u glavu, protivnik na ledinu obali vas, zbog sira, laga i vojne muzike. CoD: Ghosts je igra čiji multiplayer nema smisla igrati kada se umorni vratite s posla, pogotovo ako imate više od 30 godina: brisanje patosa s vama i subsekventni pad morala su obezbeđeni. S druge strane, BF 4 je zbog manjeg „spida” po ovom pitanju relaksiraniji.

Po pitanju modova, ni jedna igra ne rizikuje sa nekim posebnim kerefekama. Osnovna poenta BF-a i dalje su masivne klanice za 64 igrača, oklopnim vozilima i avijacijom, mada Obliteration i Domination modovi igru pokušavaju da približe i CoD publici koja voli koncentrisanije iskustvo na ograničenom prostoru sa manje igrača. U oba slučaja, jedini sveži izuzetak je „Cranked” mod Ghostsa koji je, bejzikli, TDM (Team Deathmatch) u kome vam svaki kill podiže skor multiplikator, brzinu kretanja i agilnost, dajući vam 30 sekundi da postignete drugi kill, inače automatski umirete i Jovo/Savo/Patriče nanovo. Cranked je mod čija plejlista privlači veštije igrače i najzabavniji je CoD elemenat u poslednjih nekoliko godina: usudili bi se reći da je sam po sebi dovoljan razlog za nabavku igre.

Dve stvari koje BF4 nema a CoD ih ima jesu squad-bot multiplayer i Extinction. Prvi je multiplayer mod u kome igrate na čelu ekipe botova čiji loadout stvarate sami i koji zajedno s vama stiču XP, dok drugi predstavlja Ghosts varijantu „Zombies” moda u kojoj se sami ili kooperativno borite protiv vanzemaljske pošasti. Extinction podseća na Left4Dead kome je ukinut nasumični elemenat, te užitak u njemu u najvećoj meri zavisi od veštine saboraca sa kojima vas je sistem upario.

S tehničke strane, Call of Duty: Ghosts je OK, dok je Battlefield 4 pravi krilati konj. Da nije većih mapa i tekstura za veće rezolucije, Ghosts bi mirne duše mogao da prođe kao paket mapa za Black Ops II. Vizuelno gledano, „nove generacije” tu ima malo ili nimalo, tako da je sistemski zahtev of 6 GB RAM-a opravdano delovao apsurdno (srećom, poslednji patch ga je sveo na razumnih 4). Battlefield 4, ta mušičava zvijer, zahteva snažnu mašinu, ali ni približno snažnu koliko je beta-test sugerisao. Na ultra vizuelnom presetu, lepota BF 4 skida kožu s lica i prži očne jabučice, ali bez mašine iz ove godine, ostaćete uskraćeni za kombinaciju slasti i prihvatljivog broja frejmova.

Ovakvi naslovi najvišeg profila odavno koketiraju i penetriraju sa ključnim korporacijama PC sveta, te ni ova dva nisu izuzetak. Battlefield 4 je adut AMD tabora i tokom decembra će biti prvi naslov koji će dobiti „Mantle” patch, specijalni AMD drajver koji zaobilazi DirectX i direktno komunicira sa hardverom (kao što to rade konzole), što bi trebalo da drastično podigne frejmažu igre na Radeonima. S druge strane, Call of Duty: Ghosts je igrač Nvidia tabora, koga na nVidiinom sajtu hvale kao perfektan „šoukejs” za TXAA Anti-Aliasing, 3D Vision, SLI i PhysX. Mi smo je igrali na Nvidia 760 GTX i sve je teklo glatko na max detaljima u 1080p.

S obzirom na to da sve veći procenat power igrača za OS i igračku particiju koristi isključivo SSD, od 25 GB prostora koje traži Battlefield 4 i 34 GB koje jede Call of Duty: Ghosts pomalo boli srce i duša. Teksture za 2560 * 1440 i 3840 * 2160 rezolucije naprosto jedu prostor, i to je nešto s čime ćete morati da se pomirite, bez obzira na to što ne planirate da ih koristite u dogledno vreme.

Stvar sa kojom nema mirenja su bagovi koji već treću nedelju more obe igre, posebno Battlefield 4, čiji multiplayer balansira između raspadanja i bazične funkcionalnosti. Ispadanje u Windows, zakucavanje igre, pa čak raspad serverskog sistema prve dve nedelje bacile su crnu koprenu preko multiplayer iskustva. DICE ubrzano radi na pečovanju problema, ali po našem mišljenju, ne dovoljno brzo. Problemi od kojih pati Call of Duty: Ghosts mnogo su blaži, a najiritantniji, oni vezani za mouse lag i zapinjanje na grafičkim karticama sa 1 GB video RAM-a, ispeglani su putem dva peča u dve nedelje.

Battlefield 4 i Call of Duty: Ghost su titani, odnosno, biće titani dok im sredinom marta sledeće godine ne dođe Titanfall i od njih napravi kučkice (disclaimer: ovom scenariju se nadamo, ne proričemo ga). Do tada, obe igre predstavljaju dobre, komercijalne varijante pucačkog multiplayera, koje bez obzira na odsustvo realnih inovacija, znaju da zabave i nikada ne pate od nedostatka trupa. Igre koje ni u ponedeljak ujutro nemaju problema sa brojem ljudi za multiplayer mečeve su igre koje imaju budućnost, do marta ili posle njega.

Miodrag KUZMANOVIĆ