Ljubitelji raznih žanrova vole da diskutuju o omiljenom ili najboljem predstavniku. Kod akcionih RPG-ova prave diskusije do sada nije bilo jer kad neko pomene Diablo II uglavnom se svi slože da je to i dalje najbolja igra ove vrste. Naravno, ma koliko nešto bilo dobro, ljudi traže nešto novo, nešto bolje. Zato je šest godina nakon izlaska Diabla II, grupa novozelandskih gamera odlučila da nema smisla da čekaju da Blizzard napravi naslednika njihove omiljene igre nego je red da sami zasuču rukave, pljunu u šake i bace se na kodiranje. Tako je nastao Grinding Gear Games u kom se od 2006. godina majstorilo na igri Path of Exile, koja je, prema rečima autora, trebalo da bude sledeći korak za sve koji vole Diablo II.

Nakon sedam godina rada, tri godine beta testiranja i 2,2 miliona dolara prikupljenih crowdfundingom, Path of Exile je krajem oktobra pušten u slobodnu distribuciju. Šta znači to „slobodnu”? Znači da je Path of Exile besplatan, košta 0 bilo čega, jedino što vam treba je veza s internetom da skinete klijent i vreme za igranje. Zar je takav poslovni model ikome isplativ? Načelno ne, ali tu su mikrotransakcije. Da stvari budu još impresivnije, Path of Exile nije kao 99 odsto igara sa pay to win filozofijom, već se ovde za male novčane iznose kupuju isključivo kozmetički dodaci za vaše likove, promene u njihovom izgledu, animacije efekat njihovih veština i eventualno neborbeni ljubimci koji ih prate. Nema gramzivosti, a sve funkcioniše – prosto neverovatno!

Sve ovo što smo naveli čini Path of Exile nečim vanserijskim što zaslužuje vašu pažnju i vreme, ali onda dolazimo do činjenice da je ovo istovremeno jedan od najkompleksnijih i najigrivijih akcionih RPG-ova svih vremena! Klasičnoj mehanici akcionih RPG-ova „klikni na sve što mrda i posle na sve što je palo na patos” dodato je nekoliko dodatnih tastera tako da sem miša koristite još nekoliko skillova preko tastature. Zbog toga je borba taman toliko dinamičnija da ne postaje monotona kao što je slučaj sa starijim naslovima ovog tipa (ili novijim igrama koje se drže jednostavnog da se ne zamere nekim opuštenijim igračima). Kod Path of Exilea nema praznog podilaženja publici, sve je pod znakom zabave i kvalitetne igračke mehanike.

PoE ima jedinstven pristup pri razvoju likova. Svih sedam klasa u ovoj igri ima (teoretski) pristup svim veštinama, i aktivnim i pasivnim. Naime, aktivne veštine koje vaš lik koristi izvedene su preko magičnih dragulja koje stavljate u odgovarajuća ležišta na svim komadima svoje opreme. Ovi dragulji stiču nivoe kao i vaš lik, a jedina ograničenja pri njihovoj upotrebi su nivo i visina datog primarnog atributa vašeg junaka (str, int, dex).

S druge strane, veštine su pasivne. Dok se mnoge igre hvale da imaju veliko „drvo veština” i silne opcije za svaku klasu, u ovoj igri sve klase imaju istu „mrežu veština” koja izgleda kao da je neko naslagao stotinak drveća za veštine iz raznih igara jedno uz drugo. Mreža veština istovremeno je genijalno kompleksna i fantastično jednostavna u fleksibilnosti koju vam pruža prilikom prilagođavanja svog lika. Pošto je mreža ogromna, a broj poena za razvijanje pasivnih veština limitiran, klasa vašeg lika ipak je bitna, jer određuje njegovu polaznu tačku na mreži. Sa svakim nivoom dobijate novi poen kojim unapređujete neki aspekt svog lika, bilo da su to sirove vrednosti atributa ili specifični procentualni borbeni bonusi. Kad krenete da razmišljate koliko dobro je balansiran raspored veština po mreži prvo krene da vam se vrti u glavi, a onda i da raste poštovanje prema dizajnerima iza ovog naslova. Svaka klasa može da napravi nekoliko veoma jakih buildova, ali ultimativna kombinacija jednostavno ne postoji.

Što se tiče pomenutih arhetipova sa svojim različitim polaznim mestima troje imaju jedan dominantni primarni atribut. To su Marauder (str), Witch (int) i Ranger (dex) i oni se najlakše razvijaju kao što očekujete: tipičan spor, a jak melee borac, krhka veštica sa moćnim magijama i okretna ratnica sa lukom i strelom. Slede tri hibridne klase sa dva dominantna atributa: Duelist (str/dex), Templar (str/int) i Shadow (dex/int). Oni mogu da se razvijaju mnogo fleksibilnije (ali je i mogućnost greške pri navigaciji kroz mrežu veća). Poslednja klasa je Scion i ona je specifična iz više razloga. Njoj su sva tri atributa primarna (str/int/dex), počinje u samom centru mreže i može da se izabere tek kada igru jednom pređete na normalnom nivou težine sa nekom drugom klasom. Značaj primarnih atributa dobija novu dimenziju kada se u obzir uzme nezaustavljivi pokretač svakog hack’n’slasha – lov na opremu. Svaki komad opreme povezan je sa jednim ili više atributa i dobija bonuse kako te vrednosti kod vašeg lika rastu.

Path of Exile izgleda ozbiljno, mračno, napeto. Atmosfera je u retkim trenucima nešto vedrija, ali opšti utisak je da ste u okrutnom svetu i da vodite bespoštednu bitku za opstanak. Još jedan zanimljivi momenat u igri jeste ekonomija bez zlata. Umesto za univerzalnu valutu opremu trampite za razne magične fragmente koji takođe služe za menjanje ili unapređivanje oružja ili oklopa. Ovakav sistem podstiče ekonomiju između igrača i/trade kanal je uvek veoma živahan. Sem klasična tri nivoa težine Path of Exile ima još izazova za ljude koji ne znaju kada je dosta kliktanja. Tu su takmičenja u brzom levelovanju ili razne lige sa specijalnim propozicijama. Sve ima vremenski limit i neku simboličnu nagradu po završetku ovih mini-takmičenja.

Path of Exile predstavlja i konceptualni i praktični vrhunac akcionog RPG-a za hardkor publiku. Čak i ako sebe ne smatrate ciljnom grupom za ovaj naslov, probajte ga, očekuje vas veoma prijatno iznenađenje.

Dragan KOSOVAC