Nema sumnje da reli šampionat, uz F1 i MotoGP, spada u grupu najzabavnijih i najviše praćenih auto-moto takmičenja. Možda ne donosi glamur „najbržeg cirkusa na svetu” i nema instant zanimljivost kao trke besnih dvotočkaša, ali je sigurno da zbog svoje svestranosti (vožnja po raznim podlogama i terenima, odnosno vremenskim uslovima) i činjenice da se korespodentni automobili u street varijantama mogu kupiti na svakom ćošku privlači veliki broj ljudi. Otuda je proizašla i opčinjenost programera ovim sportom koji nas godinama unazad zatrpavaju svojim viđenjem trka. Pamtimo ozbiljne simulacije kao što je Richard Burns Rally, arkadne „ispade” poput Microsoftovog RalliSport Challengea ili Sega Rallyja, potom simbiotike kao što je Colin McRae Rally i mnoge, mnoge druge.

U poslednjih nekoliko godina knjiga se svela samo na dva slova – Codemastersov DiRT i oficijelni FIA reli za čiji je razvoj zadužena italijanska firma Milestone. I dok je prvi pravljen sa „Matrix” generacijom na pameti i zadovoljava isključivo gas-blur-gas kriterijume, WRC serijal trebalo bi da ima posve drugu ciljnu grupu. Nakon inicijalnog razočarenja serijalom (Milestone je u vlasništvu licence još od 2010. godine), ponadali smo se da će četvrto zvanično izdanje igre konačno doneti potreban kvalitet i dubinu. Franšiza je rebutovana (popularnog li izraza ove godine), a igračima ponuđen do sada najširi spektar mogućnosti i sadržaja. No, da li je to dovoljno?

WRC 4 dolazi sa praktično punom 2013. sezonom u džepu. Na raspolaganju je svih 13 relija od Monte Karla, preko Finske, pa sve do Australije i Argentine. U zbiru to daje čak 78 različitih deonica za vožnju, što je podatak vredan pažnje. Dalje, roster popunjava 65 realnih vozača (svi su predstavljeni lepim i originalnim sličicama), 55 timova, te 16 „četvoronožnih” zveri koje čekaju da uskočite u njih. U klinč sa konkurencijom možete da se upustite savladavanjem nasumično odabranih deonica, naročitih relija, šampionata kojeg sami definišete, te karijernog moda koji je preživeo i najviše ispravki. Treba dodati i to da su omogućeni multiplayer okršaji, kako online tako i u famoznom hot seat režimu (do četiri igrača istovremeno). Pomenuli smo da je kampanja doživela ozbiljan overhauling. Krećete iz Junior lige i na raspolaganju imate dva reli vikenda da se dokažete. U zavisnosti od prikupljenog broja reputacionih poena otvara se pristup novim timovima, ali i novim „ligama”. Na raspolaganju je redom WRC 3, WRC 2 i WRC šampionat. Svaki od njih podrazumeva naročiti broj trka i zaseban layout staza, ali donosi i specifične zadatke. Tako od tima za koji vozite dobijate zahtev za određenim plasmanom, ali morate da vodite računa i da pobedite direktnog takmaca na stazi. Opisano je zapravo sve što vas očekuje u igri. Tužno, ali je istinito. Setite se samo RalliSport Challenge 2 i gomiletine režima koji su tamo postojali. Istina je da igra ima malo veze sa realnim reli šampionatom, ali je bila zanimljiva i zabavna, što WRC 4 zbog svog ustrojstva naprosto nije! Posle nekoliko relija igra dosadi jer nemate šta novo da radite. Sve ide kao po nekim nevidljivim šinama. Čitanje mailova od menadžera, izlazak na stazu i vožnja dve deonice, odlazak u servis i vršenje eventualnih popravki, ponovo izlazak na stazu, pa odlazak u servis, pa izlazak na stazu, pa mailovi. Evo već plačemo za DiRT-om.

Prosek u koji se WRC 4 utapa kao pijanac u flaši ispred supermarketa još je vidljiviji kada se na tas vage stave tehničke osobine. Grafika je za moderne pojmove prilično mršava. Hajde da ne preteramo, ali okoliš izgleda kao da je modelovan 2009. godine ili nešto malo ranije. Modeli automobila su OK, ali njih i nema toliko pa je očigledno da su za svaki pojedinačno dizajneri našli dovoljno vremena. Specijalni efekti gotovo da ne postoje. Vožnja po šljunku i prašini stvara random „oluja efekat” i uopšte se ne dojmi posmatraču. Bar da ostaju neki tragovi, da se vidi da je tuda prošao neko pre vas, da imate osećaj neke interaktivnosti... Ništa! S druge strane, jednolična muzička podloga udavi, a kad se već nije imalo novca za licencirane soundtrackove moglo se „generisati” više pozadinskih instrumentala. Brundanje motora jedna je od retko dobrih stvari u ovom departmentu. Ako pogled „spustite” na haubu, uživaćete u najrealnijem zvuku koji se danas može čuti u simulacijama vožnje. Da ne preteramo, ali iz naših zvučnika dopirao je kvalitetniji zvuk od onog koji pravi Forza ili Gran Turismo, na primer.

Iako autori pokušavaju da nam prodaju priču kako je fizički model realan i strava, stvari su u praksi dijametralno suprotne. Automobili kao da lebde iznad staze i kao da nemaju težinu. Na pojedinim deonicama hover efekat je toliko izražen da se ne može voziti, a da ne govorimo o činjenici da različite podloge imaju veoma mali uticaj na ponašanje automobila. Videti da zadnji kraj zapleše (što je zaštitni znak reli trka) u ovoj igri spada u domen statističke greške, ali ćete se zato pri jačem koči-kreni zahvatu redovno osetiti kao da ste u fliperu (takozvani Need for Speed efekat). Postoji još jedna negativna osobina – kada skrećete imate osećaj kao da automobil i dalje ide pravo, ali da se horizont pomera levo-desno.

WRC 4 je četvrti Milestoneov pokušaj da napravi respektabilnu reli simulaciju i četvrti uzastopni promašaj. Igra pada u zaborav brže nego cigla na dno jezera. Osim licence koja je donela pravo na korišćenje timova, staza i automobila, sve oko ove igre daleko je od očekivanog. S obzirom na to da se ista priča raspreda još od 2010. godine čudi nas da serijal zauvek nije otišao u anale.

Vladimir PISODOROV