Playstation 3 ekskluziva Puppeteer je 2D platformer sa dosta dobrih ideja, koje nisu toliko dobro sprovedene u delo. To nije loša igra, ali je daleko od kvaliteta epskih razmera jednog Rayman Legendsa.| 2D platformer sa dosta dobrih ideja, koje nisu toliko dobro sprovedene u delo. |
Ono što prvo primetite i što prvenstveno izdvaja igru jeste njen „pozorišni” fazon. Naime, akcija i međuanimacije se odvijaju na pozornici, zavese sve vreme stoje s leve i desne strane ekrana, a kako se scene menjaju, tako se pred vama menjaju i kulise, što je odlično režirano. Isto važi i za animacije, kao i za glasovnu glumu, tako da Puppeteer odaje utisak bogato producirane igre, što nije ništa čudno, pošto je delo Sonijevog japanskog studija. Priča je u stilu mračne bajke Tima Bartona, s tim što je humor manje suptilan, a više a la Cartoon Network. Radnja prati dečaka Kutara, kojeg je zli Moon Bear King zarobio i pretvorio u lutku. U tom procesu, Kutaro je ostao bez glave. Igrom slučaja, Kutaro se oslobađa i kreće u quest da porazi Moon Bear Kinga. To što Kutaro na početku nema glavu nije samo element priče, nego utiče i na igračku mehaniku. Naime, kroz igru stalno nalazite nove glave, koje vam načelno donose nove moći, što je jedna od dobrih zamisli koje smo pomenuli u uvodu. Ipak, u praksi glave služe samo kao health poeni. Tačno je da na određenim mestima upotreba prave glave može da vam donese dodatne bodove, ali je problem u tome što istovremeno možete da ih imate samo tri. Ako se zadesi da u tom trenutku nemate pravu glavu, ništa od bodova. Takođe, šteta je što taj element gejmpleja ne utiče više na obavezne zadatke. Još jedna zanimljiva ideja tiče se magičnih makaza, koje vam dozvoljavaju da letite dok god seckate razne delove scenografije. Iako je i ta zamisao dobra na papiru, u praksi je narušava prevelika repetitivnost – skoči, seckaj, skoči, seckaj... Isto važi i za protivnike, koji pate od nedostatka raznovrsnosti. Ipak, igra je dobro ispeglana, tako da je u kraćim intervalima dosta zabavna. Staro dobro platformisanje je fino – pravovremeno skakanje i izbegavanje prepreka još dovodi do plezira. Sem toga, igra je izuzetno energična – na ekranu se stalno nešto novo dešava, bilo da je to promena lokaliteta ili pozadinskih animacija... Igra vas stalno tera da jurite napred, te nikada nemate vremena za predah. Priči je u Puppeteeru posvećeno mnogo više pažnje nego u sličnim naslovima, toliko da maltene ima više međuanimacija nego gejmpleja. Zato je dobro to što je radnja zanimljiva. Interesantna je simbolika dečaka koji je izgubio glavu i koji svojim makazama seče sve pred sobom. Jedino je šteta što Kutaro sem toga maltene i nema ličnost (niti glas)... Ako ste prešli Rejmena i još vam se igra neka platforma, Puppeteer je dobar izbor dok god ne očekujete brda i doline. To je šteta, pošto je igra više obećavala... Aleksandar ĐURIĆ | | |
