Japanski animirani filmovi, poznatiji kao anime, oduvek su bili prisutni na našim malim ekranima. Iako nisu imali mainstream popularnost crtaća poput onih iz Warner Brothers i Disney studija, sigurno nema osobe da nije čula za „Naruto”, koji je pored „Dragonballa” najpoznatiji anime serijal i ujedno jedan od najdugovečnijih. Globalna omiljenost ove serije logično je iznedrila veliki broj video-igara za sve moguće konzole. Osim za PC. Da japanski developeri „zaziru” od PC-a odavno nije tajna, međutim veliki deo ljubitelja ove serije je time ostajao uskraćen. Pošto Namco Bandai u poslednjih godinu dana menja svoju politiku i sve više se okreće PC-u (zbog enormne popularnosti servisa Steam), ljubitelji Naruta su konačno dobili priliku da zaigraju najnoviju igru iz serijala na PC-u i to u proširenom Full Burst izdanju.

Obično grafičke mogućnosti igara ne stavljamo u prvi plan ali u slučaju Ultimate Ninja Storm 3 moramo napraviti presedan. Naime, dominantni kvalitet igre i ono što prvo upada u oči je njen specifični stil. Tačnije, igra izgleda gotovo identično kao izvorna TV serija. Počev od crteža likova i pejzaža, do načina na koji je sve animirano, duh serije prenet je u igru stoprocentno i podjednako spektakularno. Animacija je dovedena do stepena da će nekada biti teško razaznati šta je prerenderovani snimak a šta se dešava uživo na ekranu. Screenshotovi ne mogu to nikako da prikažu, morate probati igru ili čak uporedo pustiti i neku od epizoda. Definitivno jedan od naslova koji su jednako zanimljivi za gledanje koliko i za igranje, naravno u slučaju da ste ljubitelj anime/manga stila.

Ultimate Ninja Storm 3 ne obiluje modovima – na raspolaganju su Adventure, kao i lokalni i online okršaji. Mod Ultimate Adventure je glavni singleplayer sadržaj, sa pričom koja se nadovezuje na aktuelnu sezonu serije i dopunjuje je detaljnijim pričama o likovima i njihovim odnosima. Četvrti nindža rat, Narutov i Sasukeov odnos, savet pet kagea, čakre, nindžutsui... Sve ovo vam može ali i ne mora zvučati potpuno strano ili kao „španska serija”, u zavisnosti od toga koliko ste upućeni u „Naruto” svet i njegovih 500 i kusur epizoda. Više je nego jasno da je ovo naslov prvenstveno napravljen za hardcore fanove stripa/serije, što istovremeno može da odbije ali i privuče igrače koji se prvi put sreću sa ovim serijalom. Takođe, igra obiluje međuscenama i sinematicima. Moguće ih je prekinuti, ali ih ima zaista mnogo i retko su kratkometražni tako da se slobodno zavalite sa kokicama u ruci kad god se igra narativno razmaše.

Akcioni deo je, ipak, ono što je glavna atrakcija i zbog čega se ovaj serijal svrstava među „spectacle fighter” igre. Borbe se vode u 3D arenama, kamera je dinamična i automatski se pozicionira kako bi iz najboljeg ugla prikazala atraktivne poteze. Ovo sjajno funkcioniše ukoliko je aktivan samo jedan igrač, ali u versus borbama sa živim protivnikom može da ide na živce u slučaju da kamera ne fokusira vaš lik i tako smanji preglednost, ili oteža procenu daljine potrebne za dash ili skok. Kontrole su jednostavne te ne zahtevaju duži period navikavanja – udarci se izvode jednim jedinim tasterom (B na kontroleru), a pored toga na raspolaganju su daljinski napad šurikenima i čakre odnosno ninđutsui kojima se, opet, pristupa putem jednog tastera. Opciono, borbe mogu da se vode i u timovima kada se, kao u Marvel vs Capcom serijalu, biraju dva saborca. Ovim likovima nije moguće direktno upravljati već se pozivaju putem assist tastera kako bi produžili kombo, postavili blok zajedno sa glavnim likom ili razbili protivnikovu odbranu daljinskim napadima. Za razliku od MvC igara, nije moguće spamovati asistencijama već svaki od pomoćnih likova ima cooldown prikazan pored glavne linije zdravlja. S druge strane, jednostavni sistem borbe doveo je do toga da igrači nalaze načine da exploituju mehaniku i vezuju ogroman broj poteza. Najjednostavniji exploit je putem chakra dash poteza usred komboa koji je toliko čest da gotovo svi online igraju na takav način.

Orijentacija igre ka spektakularnim borbama ju je lišila potrebne dubine kakvu inače imaju borilačke igre. Na raspolaganju je preko osamdeset likova, ali svi funkcionišu veoma slično, tako da se versus bitke najčešće svode na biranje omiljenog lika iz serije. Da ponovimo konstataciju od ranije – ovo je, pre svega, fanservice igra tako da se nemojte čuditi što je prisutan sindrom „Ryuovih klonova”, to jest likova koji imaju gotovo identične poteze. S druge strane, svaka borba je spektakularna i očigledno je zašto je ovakav tip igara veoma omiljen i dugovečan. Komboi neretko broje desetine udaraca, magije pršte ekranom, završni potezi izazivaju oduševljenje posmatrača epskim propratnim animacijama. Fluidne animacije likova garantuju da nema dosadne borbe. Vrhunac su sigurno borbe protiv gigantskih protivnika u kojima učestvuje veliki broj likova i koje od igrača zahtevaju taktički pristup do trenutka kada je „glavonji” linija zdravlja na minimumu što pokreće quick time animaciju, uglavnom potpuno over the top, namenjenu obaranju vilice do poda.

Prelazak igre na PC je prošao solidno ali ne onoliko koliko bismo želeli i koliko smo navikli od drugih developera. Pre svega, sva podešavanja moraju se obaviti van igre iz odvojenog launchera. Ništa strašno, doduše, na ovo smo gotovo navikli. Međutim od opcija dostupni su samo promena rezolucije, izbor da li će igra raditi u prozoru ili fullscreen kao i uključivanje 2x supersamplinga za smanjenje krzavih ivica. Poslednja opcija može žestoko da utiče na performanse i čak je bolje rešenje igrati u manjoj rezoluciji ali sa uključenim supersamplingom. Igra je, nažalost, zaključana na 30 sličica u sekundi što ne smeta previše (s obzirom na to da i anime ide u tom framerateu), ali je čudna zaostavština sa konzolne verzije u vremenu kada je 60 FPS-a u borilačkim igrama ne samo standard već obaveza. Kontrole je moguće mapirati, ali samo po tastaturi. I pored toga uvek će se prikazivati Xbox tasteri što lako dovodi do konfuzije i pokazuje neiskustvo developera sa portovanjem na PC.

Bojan JOVANOVIĆ