Kada se pre više od pola decenije pojavio prvi Runaway, svet avantura bio je obogaćen sa dve stvari: predivne rukom crtane pozadine u stilu crtanog filma sa sjajno animiranim likovima i uspeli koktel adult priče, bizarnih događaja i likova i lake koloritne avanture na raznoraznim egzotičnim lokacijama širom Zemljine kugle. Ovo je dodatno obogaćeno sjajnim i gotovo epskim finalom koji je celoj stvari dodao i elemente „X-files” misterije kroz uplitanje vanzemaljske civilizacije Trentorijanaca u igru. Kako se dvojka završila bezobraznim cliffhangerom, ljubitelji serijala su s nestrpljenjem iščekivali nastavak priče o štreberu-zavodniku Brajanu Bosku i njegovoj vernoj dragoj, striptizeti Đini Timins. Španski Pendulo Studios je, međutim, s trećim delom igre napravio radikalan rez, kako u priči tako i u načinu na koji je ispričana, odlučivši da celu stvar u velikoj meri spusti na zemlju i oboji znatno mračnijim tonovima.

„Fatin tvist” je igra koju je, zapravo, veoma teško oceniti. Ako je posmatramo kao deo Runaway sage u sklopu sa prethodnim igrama (a naročito s ozbirom na pomenuto nedorečeno finale drugog dela), onda pričamo o najvećem avanturističkom promašaju u poslednjih nekoliko godina. S druge strane, ako ovo ignorišemo i pretvaramo se da igramo nešto što bismo pre nazvali Runawayem 2 1/2, radi se zapravo o prilično solidnoj igri, avanturi koju krase vrlo dobra naracija, nekoliko natprosečno dobrih emotivnih momenata i, generalno, avanturi koja elegantno i na zanimljiv način popunjava rupe u priči i mogla bi se tretirati kao kvalitetna spona s nekim budućim „pravim” nastavkom.

Početak igre zatiče nas na Brajanovoj sahrani u društvo sa ucveljenom Đinom. Na junakovo ime bačena je ljaga, s obzirom na to da je otpužen za ubistvo pukovnika Kordsmajera na ostrvu Mala iz prethodne igre. Kroz pet poglavlja nevelike dužine (što je i najveća zamerka) igrač će imati zadatak da otkrije da li je Brajan zaista nastradao u bizarnoj nesreći prilikom bekstva iz duševne bolnice u koju je bio smešten, da li je kriv za ubistvo koje mu se pripisuje, kakve se spletke odvijaju iza (naizgled) samoubistva pukovnika Čepmena (još jednog lika iz nastavka) i šta se desilo s vanzemaljcima na ostrvu Mala nakon završetka Runawaya 2. Način na koji će se kockice ove misterije složiti predstavlja i najveći kvalitet trećeg dela. Pet pomenutih poglavlja međusobno će se narativno preplitati i međusobno dopunjavati, uključujući i odlično izrežirane flešbek segmente i sećanja na prošle događaje. Ovome u prilog ide i mogućnost fluidnog i logično odrađenog prebacivanja između igrivih likova (doduše, u svega dva poglavlja) i sagledavanje radnji iz raznih perspektiva.

Problemi su prilično logični i u velikoj meri počivaju na kombinaciji predmeta iz inventara (međusobnoj ili sa elementima iz okruženja). Tu i tamo potkrade se poneka „koska”, ali se rešenja u velikoj meri zasnivaju na upotrebi zdravog razuma. Ponekad morate da pokažete kreativnost u razmišljanju i sposobnost improvizacije, jer očigledan pristup rešavanju problema često nije i pravi i zahteva logičnu alternativu. Sporadični razgovori sa šarolikom paletom likova prilično su tečni i ne zamaraju. Pružaju dovoljno informacija bitnih za priču iako ih ne krasi bogzna kakav humor (uz usiljeno i neduhovito poigravanje sa referencama na savremenu pop kulturu, koje retko ispada efektno). Na ovom mestu ponovo bismo pomenuli i primetno mračniji karakter igre (bar u poređenju s prethodnim light-hearted nastavcima, bez obzira na ozbiljnost sadržaja u njima). Inscenirana sahrana, ubistva, obezglavljeni leševi, podmetanja, spletkarenja i svakodnevne sumorne lokacije daju celoj stvari ozbiljniju crtu, a dodatni kvalitet u ovom smislu odnosi se na Brajanove susrete s nekoliko pacijenata duševne bolnice „Happy Dale” čije setne sudbine i negacije realnosti mogu i te kako da izazovu emocije kod igrača.

Komande i igrački interfejs na korak su do savršenstva i u velikoj meri pružaju sasvim udobno igranje. Tasteri koji se koriste su ’Tab’ za pozivanje inventara i ’F1’–’F3’ koji redom otvaraju originalno odrađen hint sistem, otkrivaju hot-spotove na ekranu, pružaju uvid u prethodne događaje (uključujući i avanture iz drugog dela), uz ’F4’ za klasične opcije snimanja, učitavanja i izlaska iz igre. Manje zamerke odnose se na nemogućnost njihovog predefinisanja na neke druge tastere, kao i na to što inventar nije realizovan na neki klasičniji način (pomeranjem uz ivicu ekrana ili nešto slično).

Što se tiče grafike nema mnogo iznanađenja – igra i dalje blista u kombinaciji predivnih ručno crtanih pozadina i 3D modela likova presvučenih tehnologijom cell shaded. Animacione sekvence, bilo zasebne bilo u sklopu samih lokacija i igre, ponovo briljiraju svojom detaljnošću, a treba pohvaliti i kvalitetno animirane vinjete za svaki pojedinačni predmet iz inventara. Sam grafički stil svakako više ne deluje toliko originalno (najviše zbog izostanka egzotičnijih lokacija), ali je neosporno to da upravo amigosi iz Pendula imaju velike zasluge za sve primetnije nametanje ovakvog stila kao industrijskog standarda za mnoge avanture koje su usledile nakon prve igre. Glasovi likova su standardno dobri, a igru krasi i sporadično odlična muzička pratnja.

Eksperiment koji su vredni Španci izveli sa poslednjom igrom serijala Runaway možda neće baš najbolje leći svim ljubiteljima avantura, ali je neosporno to da pred sobom imamo prilično kvalitetan proizvod s kojim ne možete mnogo da pogrešite. S druge strane, bez obzira na to da li će autori nastaviti u novom pravcu ili će se vratiti šarenim pustolovinama na rajskim lokacijama, ne možemo a da ne zamišljamo kakav bi spektakl napravili kada bi u potvrđenom vizuelnom stilu napravili neku epsku, avanturističku operu.

Aleksandar DINIĆ