Zvanično peti, a nezvanično deseti nastavak Guitar Heroa (računamo tu samo stona izdanja) stiže u momentu kada u žanru ritmičko-muzičkih igara vlada više nego jaka konkurencija. Igre u ovoj klasi nižu se kao perle na uzici, dok kupci ne pokazuju ama baš nikakve znake zamora. Priterani uza zid od strane konkurencije, u Activisionu su ozbiljno morali da razmisle o strategiji, pa smo prošle godine izlaskom World Toura na tržište imali priliku da od heroja gitare postanemo bend u malom. Ta praksa nastavlja se i sada, s tim što je naglasak na full band expirienceu izraženiji nego prošlog puta...Već po ubacivanju diska u tray primetićete prvu novinu. Igra kreće i umesto odlaska u glavni meni, muzičari na sceni počinju da sviraju, svetlosni efekti sa bine prašte, publika urla. Usred pesme pritiskate naznačeni taster, pojavljuju se note i počinjete da svirate. Tek tako! Onda shvatate da može da vam se pridruži još jedan gitarista, bubnjar, vokal, basista... Nastavljate da svirate svi zajedno dok se pesme kotrljaju u beskonačnom nizu – nema penalizacije, nema bodova, nema pritiska, a dozvoljena je kakva god zamislite kombinacija instrumenata (dokle god su umešana do četiri igrača). Autori kažu da su osmišljavanjem Party Play moda hteli igru da približe casual korisnicima, ali i da „nateraju” ljude da u pesmama uživaju zajedno. Ovo je lepa novina, naročito što se bez bilo kakvih trzavica možete menjati, praviti pauzu ili jednostavno probati kako vam ide pre nego što se prepustite kampanji. Career mod je manje-više identičan onom u prethodnim ostvarenjima. Krećete sa nekoliko otvorenih pesama i trudite se da zarađivanjem zvezdica (koje, opet, zavise od kvaliteta vašeg performansa) otvarate nove lokacije, pesme i dodatke. Kampanja, dakle, nije preterano inventivna niti donosi značajne novine, osim na polju nastupa celog benda. Naime, bez obzira na to koliko dobro svirali, sami nećete moći u svim slučajevim da osvojite sve raspoložive zvezdice. Njih pet se dobija za izvođenje, a još tri za izvršavanje specijalnih zadataka koji se često vezuju za ostale članove u ekipi. Tako će kod nekih pesama stvar zavisiti od bubnjara ili soliste, a nekad će ceo bend morati da održi nivo kako bi se zaradile dodatne zvezdice. Eto još jedne lepe novine zbog koje smo i rekli da je Guitar Hero više nego ikad okrenut full band expirienceu.I u Quick Play režimu ima novina, a najznačajnije je to što je sada bez učestvovanja u kampanji i mukotrpnog otključavanja moguće pristupiti svim pesmama! Dakle, od samog starta na raspolaganju je full song list, čitave 92 numere! Kako ćete svirati zavisi samo od vas i instrumenata koje posedujete. Četiri igrača u bilo kom rasporedu mogu uživati u sviranju/pevanju pojedinačnih numera ili liste numera koju sami definišete. Postignuti rezultati, naravno, beleže se u high-score listu, i to za svaki nivo težine posebno. Što se tiče samih izvođača i njihovih numera, sastav je uvek prilično nezgodno komentarisati. S druge strane, nakon toliko igara, nakon toliko napravljenih rostera, autorima je prilično teško da drže priključak sa standardom koji su sami ustanovili. Na sreću, ovo ne znači da Guitar Hero 5 nema šta da ponudi – naprotiv, uključeni sadržaj više je nego obećavajući. Tu su: Dire Straits: Sultans of Swing, Deep Purple: Woman From Tokyo, Bon Jovi: You Give Love a Bad Name, The Rolling Stones: Sympathy for the Devil, Blur: Song 2, Nirvana: Smells Like Teen Spirit, Santana: No One to Depend On, No Doubt: Ex-Girlfriend, Billy Idol: Dancing with Myself i mnogi drugi. Negativno je to što su autori uprkos obećanju prilično otežali uvoz pesama iz World Toura. Prvo, za to (iako posedujete original) morate doplatiti 3,5 dolara, a potom pesme downloadovati na hard disk. Da stvar bude još gora, dobićete svega 35 pesama. Tja... Kada govorimo o unapređenjima, valja napomenuti to da je i sekcija za kreiranje sopstvenih numera doživela upgrade. Ne znamo od kolikog će vam značaja biti podatak da je izrada sada nešto lakša, pošto je za kreiranje numera i dalje potrebno utrošiti izuzetno mnogo truda i vremena. Na kraju, pomenućemo i to da je vizuelni aspekt igre takođe doživeo facelifting. Grafika je detaljnija, likovi na bini „mekši” i nešto tečnije animirani, pa sve izgleda nekako privlačnije i modernije. Guitar Hero 5 donosi mnogo novina, ali ne i revoluciju. Zasad je to dovoljno pošto je još jednom u pitanju sasvim solidno i pažnje vredno ostvarenje. Šta će iznedriti budućnost – videćemo! Da li ćete igru nabaviti ili ne zavisi isključivo od dubine vašeg buđelara. Ovakvi naslovi još su prilično skupi za naše uslove, ali da vrede odricanja i štednje – vrede! Vladimir PISODOROV | | |
