Čini se da deset sezona popularne TV serije o neustrašivim forenzičarima-supermenima polako uzima danak legendarnom „Mestu zločina”. Nestanak svežine i zamor materijala, nekoliko nepotrebnih spin-offova slabijeg kvaliteta, (privremeni) odlazak legende Grisoma iz serije i njegovo zamenjivanje Lorensom Fišbernom u ulozi novopridošlog dr Livingstona više ne deluju tako sveže kao prvog dana. Namršteni Morfeus sa covera sedme CSI igre kao da pokušava da od iste sudbine spase i igrački serijal koji Ubisoft štancuje nesmanjenom žestinom, ali, kako izgleda, bez prevelikih ambicija.

Ovog puta pred vama je pet slučajeva rastuće težine koji se linearno otključavaju uspešnim završetkom svakog prethodnog. Postupak je prilično jednostavan i dodatno ispoliran krajnje prijateljski nastrojenim igračkim interfejsom. Na mestima zločina prikupljate dokaze (automatskim aktiviranjem nekog od četiri forenzičarska alata na predefinisanim mestima) i obavljate razgovore sa trenutno dodeljnim kolegom-tutorom ili eventualnim osumnjičenima. Nakon toga odlazite u CSI laboratoriju, gde otkrivate dodatne tragove sa prikupljenog materijala (pretraživanjem baze otisaka, upoređivanjem audio-video snimaka, DNK analizom, mehaničkom obradom predmeta, mikroskopijom i sl.) kroz nekoliko jednostavnih mini-igara. Tu je još i mrtvačnica za dodatnu obradu nesrećnih žrtava, a kada se jednom sakupi dovoljna količina dokaza, od inspektora Brasa možete da zatražite nalog za pretres stanova ili privođenje osumnjičenih. Nakon toga, potrebno je još samo izvozati potencijalne krivce kroz dijaloške opcije (i predočiti im validne dokaze u slučajevima kada mislite da „iskrivljuju istinu”) i ponavljanjem navedenih postupaka stići ćete do konačnog raspetljavanja tekuće misterije. Već pomenuta udobnost igranja ogleda se i u jednostavnom analiziranju lokacija (skrolovanjem „plivajućih” ekrana na neku stranu, odnosno ulaženjem u povezane prostorije ili njihove delove), logičnom razvijanju događaja i velikoj pomoći koju imate od strane kolega (sa dvostrukim hint sistemom o koji ćete se bukvalno saplitati na svakom koraku).

S tehničke strane nema mnogo iznenađenja. Svi prateći ekrani jasno ukazuju na to da je igra pre svega projektovana za konzole: siromašna i jednostavna grafika i grozno modelovani likovi većinu vremena podsećaju na zombificirane replike glumaca koje treba da ožive na monitorima ispred igrača. S obzirom na dugovečnost serijala i činjenicu da Ubisoft odavno nije sitna riba u industriji video-igara, postavlja se pitanje zbog čega CSI igre još nisu dobile tretman u vidu visokobudžetnih FMV filmskih sekvenci, za koji je ovakva premisa kao stvorena.

Aleksandar DINIĆ