Buttons nije ni preterano atraktivna, a ni preterano inventivna igra. Ipak, vraški je zanimljiva, naročito zato što neopterećeni možete odigrati partiju-dve, čak i dok okruženi masom ljudi čekate gradski prevoz na stanici.

U pitanju je Bejeweled klon, i to u svom najosnovnijem obliku. Igračko polje čini pravilna matrica sastavljena od 64 polja na kojima se nalaze šareni „dugmići” (tako je autor nazvao objekte). Dugmiće je potrebno uklapati u istobojne nizove (moraju sadržati tri ili više članova), čistiti ih sa ekrana i na taj način osvajati poene. Imajući u vidu sve rečeno, nemoguće je da do sada niste imali prilike da igrate naslov sličnog tipa...

Igra sadrži samo jedan radni režim i on podrazumeva prelaženje nivoa nakon dostizanja naznačenog broja uklopljenih dugmića. Performans je vremenski ograničen, što je predstavljeno skalom u donjem delu ekrana, a na tom putu imate i tri vrste pomoći. Stvaranje četvoročlanog niza u istom redu ili koloni omogućava „džoker” za zamenu mesta susednim dugmićima, petočlani niz istog tipa donosi bombu koja sa ekrana čisti sve dugmiće iste boje, dok petočlani niz ugnežden u različitoj vrsti i koloni (čitaj: L profil) donosi mogućnost randomizovanja položaja dugmića u matrici.

Buttons ne briljira s tehničke strane – grafička rešenja su elementarnog tipa (nema ništa od prštećih svetlosnih efekata i eksplozije boja), a ništa bolje ne možemo da konstatujemo ni za zvučnu komponentu (muzike uopšte nema). Sve to neće vam smetati da se na nekoliko trenutaka lepo opustite.

Vladimir PISODOROV