Misteriozni ratnici iz Japana nindže oduvek su bili omiljena tema autora filmova i igara. Sposobni na neverovatne podvige poput teleportacije, nevidljivosti ili trčanja po vodi (dobro, barem u mitologiji), logično je da bi svako najpre unajmio nindžu za tamanjenje, recimo, horde zombija. Ovo je očigledno palo na pamet i autorima igre Ninja Blade, sulude adrenalinske makljaže i sasvim uspešnog klona igara kao što su God of War i Devil May Cry.

Nepisano pravilo je da hack’n’slash igre imaju što banalniju priču koja služi samo kao razlog da stotinama monstruma kršite ruke, noge i pipke. Ninja Blade uglavnom ne odstupa od ove premise, mada ima znatno smisleniju priču od običnog „idi tamo i usput premlati sve što stigneš”. Svetom se širi pošast koja od zaraženih ljudi pravi superjake zombije preko parazita nazvanih alpha- -worm. Originalno potekla iz male naseobine, zaraza se prenela preko tima naučnika koji su radili na lečenju bolesti, da bi dostigla alarmantne razmere, zbog čega vlada organizuje specijalnu jedinicu za tamanjenje zombifikovanih ljudi nazvanu G.U.I.D.E. Kada zaraza dostigne kritičnu tačku, na scenu stupa Ken Ogava, nindža po zanatu i vrsni atleta koji se zakonima fizike smeje u lice.

Već pri prvom kontaktu sa igrom možete naslutiti šta možete da očekujete do kraja – mnogo divlje akcije i blještavog razmetanja nindža veštinama na popriličnom broju raznolikih karakondžula. Od završetka uvodne animacije pa sve do kraja igre skoro da nećete imati vremena za predah, jer će vam igra servirati talas za talasom, konstantno vam držeći pažnju neverovatnim Kenovim kaskaderskim sposobnostima, a sve to povremeno začinjeno borbama sa gigantskim bossovima. Slobodno možete zaboraviti da postoji gravitacija ili inercija, jer će sve to (pa i više od toga) Ken uspešno prebroditi svojim nindža moćima.

Nivoi su poprilično veliki i ima ih devet, a za kompletiranje cele igre biće vam potrebno isto toliko sati, što je sasvim pohvalno za jednu seckalicu. Težina uglavnom nije problem, tako da veterani žanra slobodno mogu izabrati neki od najviših nivoa težine. Svaki nivo nudi dosta borbe, platformisanja, a najveći deo sigurno zauzimaju sekvence kada je potrebno pravovremeno zadati taster. Borbe sa ogromnim šefovima nivoa rešene su a la God of War, što znači da ćete nakon što monstruma propisno izudarate aktivirati animaciju tokom koje će igra tražiti od vas da za kratko vreme kliknete na određeni taster, i tako mnogo puta. Da se ne lažemo, ove scene su odrađene neverovatno i izmamiće aplauz i ovacije od posmatrača sa strane, ali ih van boss fajtova, kada su očekivane i logične, ima toliko mnogo da ćete nakon nekog vremena sedeti na ivici stolice tokom svakog filmića očekujući da se na ekranu pojavi taster koji momentalno treba pritisnuti. Srećom, igra ne kažnjava drastično promašene komande u ovim segmentima, tako da će se scena samo premotati i pustiti vas da ponovo pokušate da nanižete sekvencu komandi umesto da vas primorava na to da učitavate poziciju od ko zna kada i možda dovede do odustajanja od igranja.

Naravno, ponekad ćete morati i da se odmorite od sve te frenetičnosti. Za to služe platformske deonice u kojima ćete trčati po zidovima ili se pomoću žice sa kukom prebacivati do sledeće lokacije. Skakutanje je sasvim fino i precizno odrađeno, a prava je šteta što te poteze nije moguće koristiti u borbi. Istražujući po nivoima možete pronaći specijalne orbove kojima poboljšavate moći, kao i regularne koji se koriste za lečenje. Postoji i nekoliko deonica u kojima ćete sedeti za turelnim mitraljezima što, iako je milion puta viđeno, nije loša promena u odnosu na regularne nivoe. Zanimljiva sposobnost koju Ken može da aktivira je ninja vision, kada se ističu slabe tačke bossova i dobija neka vrsta bullet-timea, pojačan napad, ali i manja otpornost na udarce. Ninja vision je zgodno koristiti i pri istraživanju nivoa jer će označiti lokacije od interesa, što je korisno ukoliko ste se zainatili da pokupite sve upgrade orbove.

Vizuelno, Ninja Blade i te kako ima šta da ponudi – virtuelni Tokio preko kog ćete preletati izgleda veoma lepo, modeli likova, naročito bossova, odlični su, kao i specijalni efekti. Klipovi, rađeni u engineu igre, spektakularniji su od većine scena iz visokobudžetnih filmova, što je i bila namera autora. Scene poput one u kojoj se pomoću krana lansirate preko krovova Tokija ili „surfovanje” na raketi jedino mogu da proizvedu oduševljenje i neretko ćete želeti da reprizirate ove momente. Na račun tehnikalija dali bismo dva minusa – manji zbog siromašnog izbora boja (preovlađuju siva i braon) i pomalo monotonog dizajna nivoa, a drugi i nešto veći minus su problemi sa zvukom, pošto će se dešavati da se on prekida tokom dijaloga ili da kasni u odnosu na akciju na ekranu.

Iako port sa Xboxa 360, Ninja Blade ne pati od loših kontrola i bez problema će prihvatiti tastaturu i miša kao default upravljač, mada se ipak preporučuje kvalitetniji gamepad sa analognim palicama (što više ne predstavlja veliki izdatak).

I pored pomenutih mana, Ninja Blade je ekstremno zabavna igra i vredi je makar probati. Igra očigledno kopira ideje iz drugih franšiza, ali umešnost autora da to spakuju u zanimljiv koktel frenetičnosti i over the top nindža fazona čini je dovoljno svežom i ludom, što će ceniti svaki ljubitelj akcionih igara. Surfovanje na raketi samo je mali bonus koji ćete imati pored mnogih sati kvalitetne zabave.

Bojan JOVANOVIĆ