Allods: Sealed Mystery i Allods 2: Master of Souls možda su vam poznati po imenima koja su poneli na zapadnom tržištu Rage of Mages i Rage of Mages II: Necromancer. Ovi ubogi ruski RTS/RPG hibridi koji su 1998. i 1999. godine pokušali da oponašenjem Warcrafta II pridobiju zapadnu publiku poslednji su naslovi od kojih bi neko očekivao prerastanje u MMORPG franšizu. Obe igre su se, začudo, prodale u skoro dva miliona primeraka u matičnoj zemlji, što je zapanjujuće za anarho-piraterizovanu i siromašnu pretputinovsku Rusiju s kraja 20. veka.

Anyways, Allods Online, tačnije njegova zatvorena beta faza, konačno je tu. Zašto bi bilo ko trebalo da bude uzbuđen zbog toga? Zato što fraza „visokobudžetni besplatni MMO” ponekad zaista nije prazna priča. Allods Online je prilično umiveni pseudoklon World of Warcrafta, igra koja nam se čini kompletnijom od sličnih (parabesplatnih) naslova. Možda i zato što nije made in Korea? Igra ima snažan ruski (zapravo, sovjetski) šmek, koji u kombinaciji sa zapadnim elementima doprinosi vrlo jedinstvenom štimungu prepunom crnog humora, slovenske naivnosti, dobrodušnosti i amaterske lokalizacije na engleski. Manje-više je operisana od bagova i laga, faktora koji su ravni keseru u čelo svakoj dobroj ideji – tri puna dana igranja bez problema su dobar omen za budućnost.

Allods Online smešten je u fantasy okruženje rasturene planete Sarnaut čiji komadi, tzv. Allodsi, slobodno lebde u prostoru okruženi Astralom, specijalnim magijskim elementom koji pokreće sve natprirodne elemente igre. Ovako koncipiran svet podseća na Chronicles of Spellborn, mada tu prestaje sličnost sa freemium korejskim MMORPG-om i počinje ona sa World of Warcraftom. Liga i Imperija, dve sukobljene frakcije Allods Onlinea, po koncepciji i rasama neodoljivo podsećaju na Alijansu i Hordu: „lepi momci i devojke” imaju Elfove, ljude (Kanians) imaju i Gibberlingse (tj. Gnome), dok suprotna strana poseduje Arisene (Undead), Orke i (takođe) Ljude, pripadnike rase Xadagians. U igri postoji 28 klasa, od kojih je svega osam osnovnih (arhetipskih), dok je dalja diversifikacija odrađena po rasama. Na primer, „healer” arhetip za Imperiju dolazi u formi Xadagian Inquisitora i Arisen Heretica, sa razlikama koje nisu preterano značajne. Klase, iako koncepcijski slične onima iz WoW-a, ipak funkcionišu na različit način, posebno zbog drugačije rešenog sistema talenata i borbenih sposobnosti. Testirajući betu imali smo prilike da se ozbiljnije pozabavimo samo Paladinom, koji i pored osnovne uloge tenk/hiler/dps hibrida ima unikatan arsenal udaraca i magija (posebno nam se svideo limitirani sistem lečenja kroz potrošne „kanonske svitke”).

Kvalitet okruženja, questova i početnog sadržaja za jednog ili grupu igrača takođe je na nivou koji je prilično visok za besplatan naslov, osim ruskih „artefakata” čija je lokalizacija još u toku (natpisi na zgradama, posterima, tooltipovima nekih predmeta i questova). Sadržaj koji vam se prezentuje u obliku NPC dijaloga i quest opisa mahom je lokalizovan, mada rezultati variraju od dobrog ka, well, manje dobrom. Ovo je čisto stvar ukusa: kada Rus prevodi ruski na engleski, to je u većini slučajeva simpatično, a ne odbojno kao kad to radi Korejanac sa svojim jezikom. Sa igrom, odnosno njenim povremeno lošim prevodom, lako ćete se povezati na mentalnom planu, reagujući normalnim (ne zluradim) kezom na svaku naivštinu na koju naiđete. Crni humor i politička nekorektnost, stvari od kojih je operisan svaki zapadni MMO, ovde nisu retka pojava. Recimo, već u startnoj zoni igre (Nezebgrad) imate grupni quest u kome jurite ubicu po imenu Andrej Čikatilov, čije se ime samo po zadnjem slovu razlikuje od imena najvećeg masovnog ubice u istoriji SSSR-a. Samo Rus može da se zeza s tim i da ga boli uvo šta bilo ko misli o tome, što je mentalni sklop koji razumemo i pozdravljamo.

Grafika, produkcija, način na koji vas igra vodi kroz sadržaj i relativna udobnost iskustva elementi su balansa i dostupnosti, zbog čega igra ponajviše zaslužuje epitet „najboljeg besplatnog WoW pseudoklona”. Izvesne nedorađenosti, naročito one na polju borbenih animacija, verovatno su posledica beta statusa igre.

Većinu igrača, naravno, interesuju cenovno-pretplatnički momenti igre. Na oficijelnom sajtu nema ni traga od bilo kakve naznake, osim agresivnog naglašavanja da je sve džabe. Da li će igra imati neki freemium cenovnik, biti bazirana na opcionim mikrotransakcijama ili će slediti neki treći ekonomski model, apsolutno nam je nepoznato. Možda su ludi Rusi zaista rešeni da nam ništa ne naplate (yeah, right)? Nećemo znati pre proleća 2010. godine i pune verzije igre.

Miodrag KUZMANOVIĆ