Prvi film Džejmsa Kamerona nakon deset godina krckanja para zarađenih „Titanikom” samo što nije stigao u bioskope. Ovu eksperimentalnu CGI zver namenjenu Imax3D bioskopima sigurno nećete videti u punom sjaju (Srbija, za razliku od Bugarske i Mađarske, nema Imax3D bioskop), niti ćete igru koja će pratiti premijeru igrati onako kako je to zamislio Ubisoft Montreal. nVidia stereoskopske naočare i monitor sposoban za 120 Hz, volšebni i skupi rekviziti namenjeni igranju od koga bole glava i oči, zamišljeni su kao integralni deo „normalnog” iskustva sa igrom. Igrači opremljeni standardnim hardverom moraće da se zadovolje podrškom za DirectX 10, jedinom komponentom igre zbog koje, s tehničkog aspekta, vredi biti uzbuđen. Demo verzija ovog friškog ploda braka Holivuda i industrije igara, posmatrana kroz obične dioptrijske naočare, na prvi pogled ne donosi ni r od revolucije u interaktivnoj zabavi o kojoj Džim i Ubisoft ekipa ne zatvaraju usta. But let’s ne zaletati se.

Filmski sinopsis, tematski baziran na modernoj, SF varijanti osvajanja Divljeg zapada, smešten je na vanzemaljski mesec Pandora, bogato rudno nalazište minerala koje RDA (Resources Development Administration) želi da eksploatiše. Zli kauboji, naravno, neće raskrčiti put za gvozdenog konja bez velikih poteškoća: negostoljubiva flora i fauna Pandore, kao i elfoliki trometraški urođenici rase Na’vi potrudiće se da zagorčaju život beskrupuloznoj korporaciji sa Zemlje. Fragmenti filmskog scenarija koji govore o paralizovanom ex-marincu, dobrovoljcu za Avatar progam (prebacivanje ljudske svesti u sintetičkog human/Na’vi hibrida), osim generalnih postavki i okruženja, nemaju neposredne veze sa igrom. Sudeći prema oficijelnim podacima, Avatar: The Game imaće dvojicu protagonista: RDA vojnika u misiji nametanja kapitalizma divljacima i Na’vi plemenskog ratnika kome se ruralni način života dopada više od teških mašina i patuljastih nasilnika koji uništavaju njegovu džunglu.

Početni utisak o igri je, kao što rekosmo, srednjeg intenziteta. Možda nas nisu kupili zbog toga što je sadržaj demoa prilično ograničen? Zbog toga što nismo videli račvajuće elemente single player kampanje u kojoj birate ulogu ili odlukama utičete na razvoj priče? Ova pucačina u trećem licu, odnosno njena krajnje ograničena demo verzija, ima jedan nivo u kojem u ulozi RDA vojnika rešetate sve što promoli glavu ili nos iz džungle, sa kulminacijom koja se sastoji od združenog napada na Na’vi selo. Raznolike zveri koje ćete sretati tokom špartanja džunglom uključuju neku vrstu vukolikih predatora, gigantski hibrid nosoroga i čekić-ajkule, kao i nekoliko vrsta agresivnih biljaka. Predstavljaju solidan izazov: nekoliko udaraca/ujeda, i vaša linija zdravlja pada na apsolutnu nulu. Sakupljanjem uzoraka genetskog materijala koji ostaje od umlaćenih zveri dobijate mogućnost za instant reinkarnaciju nakon padanja na nos, čime igra relativno uspešno dočarava lajtmotiv filma o užasno opasnom okruženju, uz neophodni džoker koji tokom igranja sprečava frustraciju. Etničkim čišćenjem Pandore dobijate iskustvene poene i napredujete po nivoima, što vam otključava nova oružja, oklope i specijalne sposobnosti. Početna paleta tehno-specijalki uključuje privremenu nevidljivost, sonični impuls koji privremeno odbija manje neprijatelje i mogućnost za samozaceljivanje rana – sve je veoma korisno, jer, kao što rekosmo, vaš health rapidno pada u svakom bliskom susretu sa vanzemaljskim zverima. Mechovi i helikopteri koje smo videli u filmskom traileru prisutni su i u igri, a igra će vam servirati priliku da ih provozate na skriptom predefinisanim mestima.

Za igru čija je ambicija da stoji rame uz rame sa vizuelno superimpresivnim filmom u kojem je bogata vanzemaljska džungla bitna koliko i protagonisti, odluka razvojnog tima da iskoristi modifikovani Far Cry 2 engine čini se ispravnom. Grafički prikaz najrazličitijeg rastinja u igri više je nego solidan, a sam kvantitet faune predstavlja bitan taktički faktor u igri. Gustina vegetacije neke protivnike čini bukvalno nevidljivim do poslednjeg momenta (zaletanja u vaš vrat), a isto važi i za smrtonosne biljke, koje se na prvi pogled ne razlikuju od okolnog zeleniša. Demo, nažalost, nismo uspeli da poteramo u Direct X10 modu pod Windowsom 7 usled zakucavanja na loading ekranu misije, niti smo bili u prilici da ga testiramo u 3D stereoskopskom modu.

Bez obzira na to da li će „Avatar” biti još jedno Kameronovo remek-delo (nalik „Aliensu”) ili family-friendly boza (čega se najviše pribojavamo), nema sumnje da će igra ostaviti trag na zimskim top-listama; prosta i prosečna, kao što demo sugeriše, ili prepuna iznenađenja koje Ubisoft nije želeo prerano da podeli sa publikom, to je u ovom slučaju irelevantno. Hajp je čudo.

Miodrag KUZMANOVIĆ