Soft spot, izraz kojim se označava stvar ili pojava prema kojoj gajimo određena pozitivna osećanja iako smo svesni njenih nedostatataka, jeste idealna emocija koja opisuje ljubitelje trodelnog serijala Gothic. Akciono-avanturistička ekstravaganca sporog tempa, koja potencira realističnost radnji u jednom fantasy svetu i gde niste heroj bez mane i straha već uplašena krpa kojom će u početku pod brisati svaka šuša, nakon odlične premijere i još boljeg nastavka doživela je pravi debakl svojim trećim delom. Mastodont koji se urušio pod teretom gomiletine nestabilnih bagova i zapao u dugogodišnju komu iz koje zajednica još pokušava da ga vrati u život patchevima i modovima, bacio je ogromnu senku sumnje na budućnost serijala. Iz tog razloga, duhovni naslednik i mlađi brat po imenu Risen stigao je na degustaciju ne samo kao još jedan FRP naslov, već i kao željno očekivani popravni ispit koji će autori originala polagati pred legijama razočaranih fanova.

Igru počinjete u ulozi bezimenog (gle čuda) bednika koji je imao tu nesreću da se ukrca na brod koji je zadesila čudna oluja i napad drevnog Titana, što je rezultovalo brodolomom fatalnim po ostatak posade. Budite se sa još jednim preživelim saputnikom na vulkanskom ostvru Faranga, koje zapada za oko zlokobnoj inkviziciji nakon što na njemu počnu iz čista mira da se iz zemlje izdižu misteriozni hramovi. Balansirajući ili favorizujući jednu od dve frakcije koje dominiraju ostrvom (pored fanatičnog reda inkvizitora koji su preuzeli sve poluge vlasti u glanom ostrvskom gradu i zaposeli obližnji manastir, tu su i doskorašnji vladari ostrva predvođeni harizmatičnim lupežom Estebanom), na vama je da odgonetnete misteriju Farange, zatvorite ili na drugi način rešite najezdu čudovišta iz pomenutih podzemnih portala i otkrijete agendu maga iz introa igre i njegovu odgovornost za vašu gorku sudbinu započetu na obalama baksuznog ostrva.

Ako zanemarimo priču, od trenutka kada krenete sa igranjem počinju da drmaju jaki déja` vu tripovi. Prepoznatljiv grafički stil i logo, identičan način igranja i interakcija sa svetom (kretanje, prikupljanje predmeta i razgovor sa likovima), realistično-fantazijska atmosfera i standardno odrađen način levelovanja lika preko learning poena, uz biblioteku treatova viđenu u Gothicu 3 (ovde znatno redukovanu). Nakon nekoliko desetina provedenih minuta uz Risen, postaje jasno da je u pitanju u velikoj meri besprekorno izbrušeno i kompaktno ostvarenje koje mnogo asocira na nešto što bi bio nekakav rimejk prvog Gothica, urađenog po next gen standardima. Neveliki gabariti ostrva Farange goste jedan kapitalni grad, jedan manastirski kompleks, skrovište odmetnika u močvari, nekoliko tuceta salaša i usamljenih farmerskih kućica, kao i gomilu random pećina i pomenutih hramova, tvoreći nešto što je suprotnost gargantuanskoj ogromnosti poslednjeg Gothica. Ovo se odnosi i na skill ekran, koji je znantno redukovan i orijentisan na veštine koje jasnije profilišu vaš avatara. Borbe i dalje imaju izražen arkadni karakter, sa akcentom na vezivanje komboa i korišćenje raznoraznih tehnika koje otključavate u skladu sa budženjem preferirane vrste oružja (sa dobro urađenim osećajem opasnosti kada se fajtate sa više protivnika u isto vreme, naročito zbog njihove izražene agresivnosti i AI-ja koji takođe taktizira). Jedna od retkih mikronovina jeste simpatičan vizuelni stil koji krasi ikonice svih predmeta iz inventara i prateće elemente character i drugih skrinova, a kez na licima onih koji su se patili sa praćenjem questgiversa iz Gotika trojke neće se skidati zbog implementirane podrške za nekoliko grafički lepo urađenih mapa ostrva i/ili bliže okoline.

Pravo otkrovenje sleduje fanovima koje su strepeli zbog stabilnosti i performansi Risena. Igra je šokantno dobro optimizovana i ispeglana, što se ogleda u superbrzom učitavanju nivoa (čak i prilikom inicijalnog loadinga nakon pokretanja igre, a munjeviti quicksave da i ne pominjemo), fluidnom FPS-u u svim prilikama, kao i u zanemarljivo malom broju beznačajnih bagova koji ne narušavaju igranje (ovo se naročito odnosi na čvrst grip koji igra ima nad desetinama otvorenih questova koji se često prepliću ili imaju različite ishode). S grafičke strane, ako zanemarimo poslovično zastarelo modelovane i siromašno animirane likove, igra u svakom drugom smislu blista. Odlično osmišljene urbane zone realistično su ugneždene u ostrvski predeo, a intenzivni bloom iz Gothika 3 vidno je ukroćen i bolje implementiran. Posebne ovacije zaslužuje frapantno dobro i realno odrađena bujna vegetacija, kao i svi ostali delovi ostrva van ljudskih staništa. Svemu ovome treba dodati i nekoliko izvrsnih specijalnih efekta kao što su pomenuta zamućenja, realistični atmosferski efekti (grmljavina i padanje kiše) i sjajno odrađena igra senki bez obzira na izvor svetlosti (pri čemu se lepotom naročito izdvajaju zraci sunca koji se probijaju kroz krošnje ili oko ivica zgrada). Kad se svemu tome doda i odličan voice acting većine likova (mali izuzetak je glavni junak) i standardno dobra fantazijska muzika, ostrvo Faranga predstavlja retko dobro odrađen setting u koji ćete se bezbolno i željno uklopiti prilikom svakog pokretanja Risen prečice na desktopu.

Preporučivanje Risena, bez obzira na to da li se radi o posvećenom ljubitelju Gothika ili zalutalom zainteresovanom strancu, svakako je izlišno. Iako igra ne donosi ništa spektakularno novo, činjenica je da smo konačno dočekali maksimalno ispeglani FRP iz Piranha Bytesa, koji ćemo mezetiti do Gothica 4 i koji, uz odličan Drakensang iz prvog kvartala tekuće godine, svakako predstavlja potvrdu da moderne FRP igre nikako ne obitavaju u tamnicama zaboravljenim od sunca.

Aleksandar DINIĆ