Novi PES je stigao, kao i svake godine praćen uobičajenim hvalospevkama o „potpuno novom iskustvu” koje će vas oduvati sa stolice, naterati da plačete od sreće, izbacite đubre, pristupite Legiji stranaca... Ovoga puta, ima u tome i dosta istine.

Letimičan pogled na Pro Evolution Soccer 2010 otkriva osveženo lice igre, koja izgleda lepše nego ikad. Premda vizuelni atributi nemaju suštinski uticaj na kvalitet gameplaya, autorima treba odati priznanje na kvalitetu prikaza i sličnosti između modela i stvarnih igrača. Jasno, neke face lakše ćete prepoznati od drugih, ali i među „sitnom boranijom” ima prepoznatljivih likova (nije da naše momke svrstavamo u pomenuto povrće, ali nas je prijatno iznenadio prepoznatljiv lik Nikole Žigića i još nekolicine „orlova”). Takvu detaljnost vidimo i na drugim grafičkim elementimna, bilo da je u pitanju trava na terenu, mreža gola, lopta, stadion ili publika. Animacija ostavlja sličan utisak jer deluje prirodno i neusiljeno – jedino igrači u sprintu još „vezu” brže od Jusejna Bolta, što ponekad izgleda komično. Izvođenje je nešto sporije nego u prošlom izdanju, čak se i lopta pri dugim pasovima kreće pod većim lukom, što ume i da zasmeta jer protivnicima ostavlja više vremena da se pripreme. Od tobožnjeg kretanja u 360 stepeni nismo mnogo toga videli (izgleda da tu mogućnost podržavaju samo neki modeli analognih džojpeda), ali to zaista ne smeta, bar ne nama koji nismo ni navikli na tu mogućnost. Odličnom vizuelnom utisku, koga donekle remeti samo neprirodno jak odsjaj reflektora, koji je ograničen samo na jednu stranu terena, parira i sadržajan zvuk, začinjen odličnim komentarom. Cena lepšeg pakovanja nije toliko visoka koliko smo se pribojavali – PES 2010 hardverski nije preterano zahtevniji od prethodnika, ali na „jednojezgarnim” mašinama treba očekivati seckanje animacije u višim rezolucijama.

Kada zagrizemo dublje, nailazimo na nov sistem za taktičku organizaciju igre, koji se podešava pomoću lako pristupačnih i potpuno razumljivih slajdera. To omogućuje fino podešavanje nijansi između potpuno ofanzivne i tvrde defanzivne postavke, što dalje vodi daleko većem broju taktičkih kombinacija uz minimum uloženog truda (taktičko uobličavanje igre lakše je nego u bilo kojoj drugoj sportskoj simulaciji). Još je važnije to što se igrači pridržavaju zacrtane taktike i više se ne ponašaju kao razmažena dečurlija na poljančetu. Saigrači u svim zonama igre zauzimaju dobar položaj, dosledno prate akciju i postavljaju se tamo gde biste se i vi postavili, do te mere precizno da u najvećem broju slučajeva akciju možete da završite i žmureći. Ova „timska inteligencija” ima veoma pozitivan uticaj na ukupan doživljaj igre, a blagotvorno deluje i na živce koje su nam saigrači sistematski kidali u prethodnom izdanju. Ako nešto i ne ide kako ste zamislili, krivica je verovatno na vama, pa nastavite sa podešavanjem slajdera. U ovom domenu smetaju još jedino neujednačen kriterijum hirovitih sudija i prilično „šuplji” golmani – mada ne tako često kao ranije, primaćete i davati golove kakve niste videli ni u „Smešnoj strani sporta”.

Na terenu gotovo sve komande odgovaraju prošlogodišnjem izdanju, osim jednog, uslovno rečeno, neprijatnog detalja: „falš” šut, koji smo u kombinaciji sa naglom promenom pravca kretanja efikasno koristili za slalom kroz protivničku odbranu, više ne funkcioniše. Uopšte, nije nimalo lako izaći na kraj sa defanzivcima, jer ni lopta više nije „poslušna” i ne lepi se za nogu kao ranije, naročito ako se u kombinaciju ubaci i sprint, čije korišćenje inače treba svesti na najmanju moguću meru u svim fazama igre. Dodavanje je kudikamo preciznije, što je jedno od najvažnijih poboljšanja u ovom izdanju, izvođenje prekida takođe, pa treba očekivati i više golova u mreži. Igrači u odbrani više nisu hirurški precizni pri izvođenju klizećih startova (i ređe im pribegavaju), a i daleko je lakše uputiti precizan udarac u okvir gola iz skoka nakon dobro plasiranog centaršuta (ranije nam je to polazilo za rukom jednom u deset pokušaja). Igrači koji su negovali balansiranu igru, driblinge, trčanje i dodavanja neće imati nikakvih problema da se orijentišu, dok će nešto više muke imati oni koji su se oslanjali na individualne kvalitete igrača. U zoni odbrane konačno postoji potpuna kontrola igre, pa je uz dobru anticipaciju, pravovremena uklizavanja i ofsajd-zamke od odbrane moguće stvoriti Kineski zid. Izvođenje penala korenito je promenjeno, tako da se pravac i visina šuta mogu preciznije odrediti, ali za usavršavanje ove tehnike biće vam potrebno malo treninga.

Organizacija menija je potpuno drugačija nego ranije. Pored pomenutih slajdera, primećuju se i druge novine, zbog kojih se nećete odmah osećati kao „kod kuće”, ali sve će brzo doći na svoje mesto. Svi režimi su poznati, tu su i master liga sa više menadžerskih opcija i nama prilično zanimljiv režim Become a Legend u okviru kog možete da kreirate igrača na osnovu fotografije. Timova, kako klupskih tako i reprezentativnih, ima na pretek, a od ovdašnjih klubova mesta se našlo samo za Crvenu zvezdu („grobari” opet ostaše kratkih rukava). Zbog izostanka licenci opet nam skače pritisak i pun nam je kufer Džezvića, Stankvića i Prazilukovića (da, rešiće to zakrpa, ali gorak ukus ostaje). Mali minus pišemo i na račun pogrešnih boja na dresovima naše i još nekih reprezentacija, ali to se u edit opciji sređuje za trideset sekundi. Za pristup online režimima neophodno je instalirati zakrpu, ali njih nismo mogli da probamo jer u vreme pisanja ovog članka još nisu bili u funkciji.

Da li ćemo se složiti u oceni da je Pro Evolution Soccer 2010 najbolje izdanje u kompletnoj istoriji Konamijeve franšize i nije toliko bitno (mi tvrdimo da jeste najbolje). Ono što je stvarno važno jeste to da ćete u njemu sve više uživati što ga više budete igrali.

Gradimir JOKSIMOVIĆ