Borderlands

Kada pas pritisne dugme na zvoncetu, dr Pavlov kreće da jede”, kaže Majkl Kelso, mislilac TV serije „Vesele sedamdesete”... Ovo ekspertsko objašnjenje suštine uslovnog refleksa, bez obzira na odsustvo veze s mozgom, najbolje ilustruje magiju Borderlandsa, igre čiji su autori retka grupa demijurga koja je uspešno ostvarila ideal kome teži svaka šušumiga u ovoj industriji. Uslovljavanje akcije kroz sistem kontrolisanog spoljnog podsticaja, odnosno majstorsko navlačenje igrača na repeticiju jednostavnog sistema, tokom čijeg ponavljanja subjekat iza ekrana uskače u beskonačnu petlju lučenja pljuvačke i konzumacije hrane, pre Gearboxa je u ovoj meri uspeo da ostvari samo Blizzard u vražje adiktivnom Diablu.

Borderlands je igra koja može da se pohvali izuzetno skladnim prevođenjem svih „navlakačkih” elemenata 2D izometrijske RPG legende u 3D perspektivu modernog hibrida pucačine i RPG-a. Ispit na kome je Hellgate: London izvisio kao slina, Borderlands je položio uz ovacije kompletnog amfiteatra. Iako je mehanika ove dve igre gotovo identična, Borderlandsovo pritiskanje vaših mentalnih dugmadi ne uzrokuje smaranje, već vas skladno ubacuje u perpetualni sistem napora i nagrade.

Udicu koju ćete progutati instalacijom igre za vaše mentalno meso neraskidivo će vezati bogata produkcija, šarenilo igre i odlično osmišljeno „Mad Max” okruženje Pandore, backwater planete, za koju legenda kaže da sadrži skriveno skladište davno nestale vanzemaljske civilizacije. Preuzimajući ulogu jednog od četvorice lovaca na blago, imaćete zadatak da pronađete „Vault” i obogatite se, kreirajući omanji genocid među životinjskom i humanoidnom populacijom planete. Izbor između četiri klase na početku igre u manjoj meri će uticati na single player kampanju (neki questovi se razlikuju), a suštinski na način na koji ćete je igrati: Mordecai, Lilith, Brick i Roland predstavljaju modifikovane RPG arhetipove lovca, maga, DPS/tenk i DPS/healing hibrida, uobličene u specifično ruho Divljeg zapada budućnosti. Ako zažmurite i zamislite lonac u kojem se kuvaju Fallout 3, Hellgate: London, „Mad Max” i „Firefly”, možda ćete na trenutak osetiti ukus ove otrovno dobre ragu čorbe.

Kao i svaki egzotičan obrok, i Borderlands je srazmerno ukusniji ako se konzumira grupno. Igra je u samom korenu dizajnirana kao nešto što bi trebalo igrati u društvu jednog ili trojice igrača: kooperativni single player u kojem klase nadopunjuju jedna drugu jeste mod koji linearno donosi onoliko puta više zabave koliko ste drugara navukli da igru prelaze sa vama. Nekoliko puta više protivnika u odnosu na solo varijantu dodaje ovom kotlu kulturnih referenci i Left4Dead / Serious Sam mirođiju. Steam verzija Borderlandsa, pored standardne varijante, dolazi i u grupnom paketu za četiri igrača (134 evrića sa popustom): tri soma dinara po glavi za višenedeljnu zabavu u društvu i nije tako loš dil, zar ne?

Debela šargarepa igre, ubijanje neprijateljskih grupa životinjskog ili ljudskog porekla koji dropuju progresivno bolji loot, predstavlja esenciju iskustva u igri. Svaki metak u čelo moba daje šansu da će nešto svetlucavo zablistati na krvavom lešu, svaki sanduk u pećini obećava slasti dodatne municije ili nove i moćnije pucaljke... Igra koristi sistem nasumičnog generisanja statistike na lootu, što, prema rečima autora, daje oko sedamnaest miliona različitih primeraka pištolja, revolvera, sačmara, puškomitraljeza, energetskih štitova i sličnih zanimacija. U igri nećete nalaziti i opremati oklop, ogrlice, naramenice i pojaseve: svaka „augmentacija” sposobnosti lika van obezbeđivanja jačeg vatrenog oružja (i posebnih „class” modova) odrađena je kroz sistem „drvceta veštine”, koji poput jednog velikog MMORPG-a ima tri različita pravca (u igri je moguć čak i „respec”).

MMO paralele postaćete svesni već na samom početku igre kroz questove tipa „ubij X primeraka određenih mobova” ili „pribavi Nj kristal iz pećine”, što je sistem koji dodatno apostrofira nameru igre za masažom igračevog instikta za online udruživanje. Činjenica da oružje proizvodi zaista „masan” efekat i da svaki primerak izgleda drugačije od prethodnog (randomizacija karakteristika podrazumeva i skladnu randomizaciju izgleda) daće čak i solo drinkeru snažan podsticaj da pusti korenje za mišom i tastaturom.

Kašnjenje igre od godinu i kusur dana u odnosu na prvobitan plan uzrokovano je izmenom vizuelnog stila: prvobitna zamisao autora ležala je u sferi totalnog realizma, što bi, prema rečima Rendija Pičforda (Gearbox CEO), od igre napravilo još jedan „braon-sivi šuter”. Umesto toga, Borderlands krasi fantastična cell shaded grafika, čija gotovo stripska stilizacija igri daje krajnje jedinstven vizuelni šmek.

Miodrag KUZMANOVIĆ