Ako vam ideja o kooperativnom mulitiplayeru zvuči zanimljivo, a iz različitih razloga ste se ustezali da je iskušate kako Bog zapoveda, Left 4 Dead može da bude kamičak koji će vagu vašeg shvatanja digitalne zabave zauvek pomeriti u novu težinsku kategoriju. Kamičak možda i nije odgovarajući pojam: igra koja je u stanju da World of Warcraft narkomana natera da u prvoj nedelji WotLK-a privremeno i bez kajanja obustavi levelovanje zarad zombi roštiljanja u društvu spada u kategoriju slona ili težu. Nije u pitanju stvar ukusa, jer svako normalan voli zombi filmove i ostale proizvode te medijsko-kulturne niše, niti činjenica da je igru napravio Valve (što podrazumeva automatski refleks interesovanja i testiranja). Snaga igre Left 4 Dead leži u činjenici da je toliko agresivno različita od svega drugog, da negiranje njenog postojanja može ozbiljno da naškodi vašem obrazovanju i opštoj kulturi.Četiri stvari valja odmah razjasniti: Left 4 Dead je multiplayer naslov, čija je single-player komponenta isključivo namenjena vežbanju pre upuštanja u online okršaje. Drugo, u pitanju je igra koja pun potencijal dobija isključivo ako je igrate sa prijateljima ili ljudima koje lično poznajete. Treće, ovo je igra koja zahteva broadband internet konekciju. Četvrto, morate posedovati sumu navedenu u infoboxu zarad kupovine originala koji ćete igrati preko servisa Steam. Ukoliko imate problema sa bilo kojom od navedenih stavki, povucite se tiho u senku ili pređite na neki drugi tekst u broju. U svojoj srži, Left 4 Dead je kombinacija kooperativnog PVE multiplayera i kompetetivnog PVP-a, a njih možete kombinovati ili se koncentrisati samo na prvi, u zavisnosti od toga koji od ova dva osnovna moda preferirate. U „normalnom” modu za četiri igrača preuzimate ulogu jednog od četiri nesrećnika koji su imuni na zombi virus što je zarazio populaciju, i imate zadatak da se kroz pet nivoa probije do tačke za evakuaciju, sarađujući sa ostalima, roštiljajući horde običnih i specijalnih zombija, sve vreme se trudeći da kroz individualnu veštinu i timski rad preživi do sledeće „sigurne kuće”.Četiri poglavlja igre (da ih tako nazovemo) predstavljaju omaž zombi filmskoj kulturi: napušteni grad, aerodrom, tržni centar i farma podeljeni su na po pet celina isparcelisanih safehousima, u kojima možete predahnuti, dopuniti prilično ograničenu municiju i zalečiti se. Ono što su autori igre više nego majstorski dočarali jeste osećaj igranja glavne uloge u nekom od novotalasnih zombi filmova (onih u kojima su zombiji munjevito brzi, za razliku od stare Romerove škole u kojoj se vuku brzinom 1 km/h). Od prve do poslednje sekunde, tačnije od početka deonice do zatvaranja metalnih safehouse vrata iza sebe, osećaćete se kao lovina kojoj dahću za vrat, koja ne sme da se odvaja od grupe ako misli da preživi, koja mora da pazi šta radi, ne troši uludo municiju i pomaže saborcima kad upadnu u nevolju. Pored okruženja, protivnika i dinamike, glavna zvezda igre jeste AI režiser, kompleksna rutina koja kontroliše broj, vrstu i „spawn” tačke hordi zombija u okviru svakog nivoa u zavisnosti od vašeg inputa, veštine i eventualnog otezanja sa napredovanjem (ukoliko previše „gnjavite” i idete mic po mic, budite sigurni da ćete biti kažnjeni). Totalna dinamika vezana za nepredvidivost protivnika omogućava gotovo beskonačni replay-value. Kompetetivni PVP segment igre dolazi u Versus modu igre za osam igrača, od kojih četvorica preuzimaju uloge preživelih ljudi, dok druga četvorica formiraju tim zombi specijalaca koji ima zadatak da ih spreči u dostizanju sigurne kuće. Ovo je, bez preterivanja, apsolutni i totalni *BLAST*, koji pun potencijal dobija, naravno, ukoliko ubedite sedmoricu RL prijatelja da nabave igru i dođu online u isto vreme (mada i četiri zombi stranca mogu da naprave sjajan štimung). Posebne vrste zombija, koje ćete sretati i u PVE modu za četiri igrača, predstavljaju specijalno ubojite varijante undeada i dolaze u četiri osnovne vrste: Smoker je u stanju da vas iz daljine kameleonski uhvati jezikom za vrat i odvuče u mrak; Hunter je superbrz i ima „pounce” napad kojim vas baca na leđa i čini bespomoćnim (i koga s vrata mora da vam skine drugi igrač); Boomer može da vas zaslepi ispljuvkom koji privlači sve „neagrovane” zombije u okolini; Tenk je teškaš koji udarcem odbacuje i u koga treba usuti tonu olova da bi pao. Peta i najopasnija varijanta je veštica, koju iz balansnih razloga nije moguće igrati u Versus varijanti: povremeno ćete je sretati u obliku devojke koja plače i koja vas neće dirati ako joj ne priđete, ne pravite buku ili je ne obasjate baterijskom lampom. Ukoliko je uznemirite i ukoliko igrate na težinskom nivou koji je veći od Easy ili Normal, pomirite se sa sudbinom... Left4Dead ima i VOIP modul, a igru je prava grehota gustirati bez mikrofona, pogotovu ako je igrate na preporučeni način, sa prijateljima sa kojima delite mentalni sklop i koji citiraju „Aliens” dok bauljaju mračnim hodnicima („Check those corners, check those corners!”), znaju da se unesu u ulogu, deru se, smeju i lupetaju, upadaju u nevolje iz kojih ih herojski vadite i čuvaju poslednji medikit samo za vas. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
