Agoniji zvanoj NBA Live došao je kraj! Dok nekadašnja ikona elektronske košarke sa novim betonskim cipelama hita ka dnu Pacifika, 2K Sports u PC arenu trijumfalno ulazi igrom NBA 2K9, desetim po redu izdankom franšize koja je na konzolama procvetala još za prvog Bušovog mandata. Iako će konzolaši reći da 2K9 nije revolucionaran pomak u odnosu na prethodna izdanja, vlasnicima PeCarskog ostaje samo da se u potpunom zadovoljstvu prepuste čarima najrealističnije simulacije košarke koju su do danas videli.

Pre početka priče o tehničkim bravurama kojima ova igra obiluje, treba istaći to da je NBA 2K9 u celini jedno autentično iskustvo, interaktivni doživljaj koji nivo adrenalina podiže bolje i od TV prenosa koje smo nekada pratili na Trećem kanalu u sitne sate uz grickalice i čabar kafe. Za tečnom akcijom, domišljatim kombinacijama, raznovrsnošću igračkih stilova i efektnim upravljačkim sistemom čeznuli smo godinama, da bismo sve to konačno dobili u formi jedne zrele, funkcionalne, besprekorno koncipirane igre koja se, da sreća bude veća, pojavila kao grom iz vedra neba.

Koliko je NBA 2K9 i na taktičkom planu dobro satkan svedoči i to što autsajdera gotovo da nema – uz pravu strategiju i dobro odabranu petorku u kojoj prednosti svakog igrača dolaze do izražaja, nijedan protivnik neće biti nepobediv. Igrači se jasno razlikuju po sposobnostima, tako da nećete imati poteškoća sa podelom uloga u timu (šutiranje s distance, igra pod košem i preciznost sa linije slobodnih bacanja tri su osnovne osobine na osnovu kojih se igrač kvalifikuje za određenu poziciju). Istini za volju, superzvezde kao što su Lebron Džejms, Kevin Garnet, Toni Parker i Kobi Brajant imaju blago „nasvirane” statistike, ali opet u skladu sa renomeom i fantastičnim rezultatima koje pokazuju tokom svoje karijere.

Rosteri i osnovni statistički podaci, potrebni za menadžerske poslove u okviru režima Assosiation (pandan režimu Dynasty iz NBA Livea), preuzeti su sa zvanične prezentacije Asocijacije, uključujući i tzv. presedan Lerja Berda, izuzetak koji omogućuje timovima da potpišu igrače i sa tim ugovorom probiju salary cap – svotu novca koju tim može da utroši na plate igrača. Sve zajedno čini igru van terena komplikovanijom, ali i zanimljivijom, naročito u sezoni transfera. Šta će nekog igrača zadržati u klubu, odnosno privoleti ga na promenu dresa, zavisi od više činilaca kao što su visina plate, rezultatski kontinuitet, čak i emocionalna vezanost za tim i saigrače. Poznavajući afinitete igrača, dobrom i pravovremenom ponudom možete zadržati važne pojedince pod svojim skutom bez većih problema.

Ono što NBA 2K9 najjasnije izdvaja od poslednja tri NBA Livea, koji je u menadžerskom pogledu koliko-toliko ravnopravan suparnik, jeste dobar osećaj tokom igre. Nekom ko se prvi put sreće s jednom NBA 2K simulacijom boravak na parketu biće pravo otkrovenje zahvaljujući sporijem izvođenju (i sveukupno boljoj fizici), dobro koncipiranom upravljačkom sistemu (koji zahteva malo vremena za privikavanje), dobro balansiranoj igri u svim fazama i impozantnom broju poteza i kombinacija koje košarku čine tako uzbudljivom. Kao i u svakoj sportskoj igri, i ovde postoje kombinacije tokom kojih se lakše poentira, ali jednoličnu igru u fazi napada kompjuterski protivnik će kazniti brzom adaptacijom i promenom taktike, što će vas primorati na kreativno razmišljanje. U svakom slučaju, promena ritma igre, strpljivo građenje pozicije za šut i brzi kontranapadi predstavljaju taktičke kombinacije koje će vas rezultatski održati u igri. Šutiranje sa linije „trojki” je izazov kojem je teško odoleti, ali treba imati na umu da svega nekoliko igrača ima zadovoljavajući procenat realizacije sa tako velike udaljenosti, a i njima često zadrhti ruka. Slično važi i za igru pod košem, gde ćete u početku sigurno imati problema sa „zakucavanjem” i centrima koji se sapliću o sopstvene noge.

Izvođenje slobodnih bacanja rešeno je na zanimljiv, ali pomalo i frustrirajuć način. Svaki igrač, naime, ima različit tajming animacije izvođenja slobodnog bacanja, odnosno drugačiju „tačku okidanja”, što znači da ćete u početku proćerdati dosta sigurnih poena. Lakše je poentirati iz igre, sa krilnih pozicija i polaganjem, koje, kada se izvede pravovremeno, može biti sprečeno samo prekršajem. Pri tom se igrači ponašaju na isti način kao njihovi dvojnici od krvi i mesa – svađaju se sa sudijom, drmusaju glavom i mašu rukama kada protestuju, ali i pomažu protivničkim igračima da se pridignu posle faula (fer-plej, pre svega).

S tehničke strane gledano, nema mesta većim prigovorima. Grafika je možda za nijansu slabija od očekivane (opet, modeli igrača veoma su uverljivi i obiluju detaljima kao što su graške znoje na licu), ali naglasak je na atraktivnim, verodostojnim animacijama igrača, koje na najbolji način dočaravaju atmosferu NBA cirkusa. Podjednako su upečatljivi i zvučni efekti koje proizvodi frenetična publika, kao i komentar koji dosledno prati zbivanja na terenu, ali vremenom postaje monoton. Jedino veliko razočaranje jeste izostanak online režimâ, koji postoje u verzijama za konzole. Doduše, dobar izbor različitih offline modova dobrim delom maskira ovaj nedostatak, ali sledećem izdanju svakako nećemo progledati kroz prste. Sporadično ćete natrčati i na poneki bag, ali oko toga ne treba dizati paniku.

NBA 2K9 je, bez sumnje, novi „najbolji drug” svakog ljubitelja košarke i preko potrebna vitaminska injekcija PC gaming zajednici. Preporučujemo je i ostalima kao aktivan predah od MMORPG, FPS i RTS rutine.

Gradimir JOKSIMOVIĆ