Šta radi Šigeru Mijamoto kada ne svira bendžo, šeta svog šetlandskog ovčara ili vodi porodicu u šoping? Deli besplatne lekcije dizajnerima igara, koji kao hipnotisani čekaju svaki njegov projekat i priliku da „pozajme” poneku ideju za svoje radove. Idejni tvorac bezmalo stotinu igara i „otac” Nintendove maskote, brkatog vodoinstalatera Marija, istakao se na samom početku karijere (Donkey Kong, 1981), da bi igrama kao što su Super Mario Bros. 3 (1988), Super Mario World (1990) i Yoshi’s Island (1995) stavio tačku na evoluciju 2D platformi. Prelazak na 3D okruženje, prekretnica koju mnoge franšize nisu preživele, Mijamota nije dočekao nespremnog – Super Mario 64 (1997) iz mesta je postao etalon za sve 3D platforme do danas.

Kratko podsećanje na Mijamotovu biografiju nije u službi pukog popunjavanja kvote za ovaj prikaz, već služi kao najava za igru na kojoj će generacije dizajnera graditi samopouzdanje. Igračima, s druge strane, Super Mario Galaxy uliva nadu da u uspavanoj igračkoj industriji muze stvaralaštva još vredno rade, inspirišući odabrane da idejno posrnulim kolegama osvetle put do neistraženih ćoškova ljudske kreativnosti. Da ne bude zabune, Super Mario Galaxy jeste „samo” platformska igra, ali ona je i mnogo više od toga. Erupcija nesputane kreativne energije, pretočena u dobro kanalisanu bujicu kvalitetnih ideja, upotpunjena je savršenim upravljačkim sistemom, idealnom krivom učenja i dosad najkvalitetnijom audiovizuelnom podlogom na Wii konzoli.

Kao i u starijim Super Mario izdanjima, brkati čovečuljak i ovde treba da skakuće, gazi zle pečurke i sakuplja zvezdice. Novo je jedino okruženje u kojem se avantura odvija, a to su male galaksije u dubinama nepoznatog svemira, s planetoidima nepravilnog oblika koji su nastanjeni najrazličitijim oblicima života (galaksije treba shvatiti kao nivoe, a planete kao njihove deonice koje se mogu prelaziti i više puta). Zaplet je sasvim predvidljiv: Mario treba da izbavi princezu Breskvicu iz kandži zlog gmizavca Bowsera, koji ju je oteo i zbrisao van granica poznatog svemira. Najveću pomoć Mariju pružiće harizmatična Rosalina i njeni podanici – stvorenja zvana lume, kreature nalik nečemu između zvezde i obezglavljenog pileta. Zauzvrat, Mario treba da sakupi dovoljno magičnih zvezdica, sagradi svemirski brod kojim će se prevesti do Bowserovog skrovišta i ponovo uspostavi narušeni poredak u svemiru.

Karakteristično okruženje omogućilo je dizajnerima da reše dva, za 3D platforme uobičajena problema. Budući da je scenografija smeštena na planetoidima koji lebde u svemiru, otvaraju se različite mogućnosti poigravanja sa silom teže. Mehanika igre obogaćena je upravo kombinacijama neobične morfologije terena i gravitacije: u jednom trenutku hodaćete normalno da biste već u sledećem visili naglavačke ili trčkarali po bočnim zidovima kao pauk; Mario može da se zavuče u svaki ćošak, da iskoristi svaki predmet na koji naiđe, obeznani protivnike na više načina, da istražuje ili brzo sakupi neophodne zvezdice. Neke zagonetke rešavaju se promenom pravca sile gravitacije, tj. brzom promenom perspektive, ali je veći broj onih u kojima glavni junak dobija specijalne osobine koje su mu od koristi u datom okruženju (npr. u jednoj galaksiji s početka igre Mario će obući kostim pčelice koji će mu omogućiti da leti i hoda po saćastim zidovima). Drugo, relativno sferičan oblik i male dimenzije planeta omogućuju odličnu preglednost i komande za upravljanje kamerom postaju nepotrebne – ovo je verovatno prva 3D igra u kojoj nećete imati nikakvih problema s pozicioniranjem kamere i osmatranjem terena. U situacijama kada je to neophodno, postoji mogućnost statičnog razgledanja terena iz perspektive prvog lica.

Upravljački sistem je bez mana. Wiimote služi za nišanjenje i hvatanje raznobojnih zvezdica, odnosno za interakciju s drugim predmetima i likovima (na ekranu se vidi plavičasti pointer kojim se upravlja nezavisno od kretanja glavnog junaka), skakanje i ispaljivanje zvezdica kojima se omamljuju protivnici ili hrane prijatelji. Kretanje, saginjanje i neke kombinovane tehnike izvode se pomoću nunchuka ili kombinacijom dva kontrolera. Odsečnim drmanjem kontrolera Mario izvodi napad u pravcu kojim se kreće, a na sličan način se penje puzavicama i lansira s platforme na susednu planetu. Komande se uče u hodu, a već nakon nekoliko prvih deonica imaćete utisak kao da ste oduvek igrali samo Super Mario Galaxy. Utisak je sve bolji kako igra vremenom dobija sve brži tempo, jer se ni u najkritičnijim momentima ne dešava da komande zakažu ili da zbog zakasnele reakcije izgubite život.

Pravila igre su jednostavna: svaka planeta nosi zadatak koji stoji kao uslov za otvaranje prolaza na sledeću deonicu. Zadaci su različiti, a većinom se zasnivaju na sakupljanju predmeta i uništavanju žilavijih protivnika. Likovi s kojima je moguće razgovarati daju dopunska objašnjenja i asocijacijama pomažu igraču da dođe do rešenja, ali tako da ovaj zadrži osećaj da je do odgovora došao samostalno, a ne uz pomoć tamo nekog krastavca koji govori. Nivoi nisu ni predugi ni prekratki, težina je dozirana tako da se igrač ni u jednom trenutku ne „zaglavi” ili pomisli da je bačen lavovima pre vremena – ako na prvi pogled i ne uvidi rešenje, odgovor je najčešće u neposrednoj blizini. Još je važnije to što se zadaci i zagonetke ne ponavljaju – svaka planeta krije karakterističnu zapetljanciju, neočekivane komplikacije, aluzije i fazone koji konstantno bude pitanje kako li su se samo ovoga setili... Postoji i kooperativni režim, u kome drugi igrač ima ulogu asistenta koji sakuplja dragulje, pomaže u odbrani od neprijatelja i omogućuje izvođenje visokih skokova (oba igrača treba simultano da pritisnu taster ’A’). Spontani osmesi koje igra neprestano mami na licu, osećaj zadovoljstva i neodoljiva potreba da se svaka deonica ponovi po nekoliko puta pružaju nedvosmisleno pozitivan odgovor na pitanje da li su autori igre pogodili šta nam je zaista potrebno.

Super Mario Galaxy je najplodniji rasadnik dobrih ideja koji smo videli godinama unazad, od koga bi drugi izdavač napravio bar tri dobre igre i tako zaradio više novca. Nesebičnim stavom i perfekcionizmom koji Nintendo s Mijamotom na kormilu pleni, još jednom je pokazao zašto slovi za najboljeg izdavača u modernoj igračkoj industriji. A Super Mario Galaxy nije ništa manje nego najbolja, odnosno najzabavnija platformska igra u istoriji.

Gradimir JOKSIMOVIĆ