Dočekasmo i taj dan. Microsoftov Halo pre Haloa – Gears of War odmah je po izlasku postao prvi pravi megahit na Xboxu 360. Nema ko ga nije igrao ili barem žarko želeo da ga igra. Otad je proteklo mnogo vode ispod mosta, strasti su se stišale, eto nama najzad Feniksa i kompanije na PC-u. Postavlja se pitanje: da li je Gears stvarno toliko dobar koliko nam se onomad činilo dok smo balavili nad screenshotovima? Rečju, jeste.

Pošto je kolega Kuzmanović prošle godine (u jednom dahu, reklo bi se) opisao suštinu i genij Gearsa, ovde ćemo se dotaći samo elemenata koji se tiču PC porta. Prvo gorka pilula, zahtevnost. Ukoliko želite igru da iskusite približno onako kako su je doživeli konzolaši, shvatite stavku „poželjno” kao nekakav minimum za normalno igranje na normalnim rezolucijama. U protivnom, moraćete da trpite redovne sunovrate frameratea kada se akcija zahukta. Na dostojnim mašinama, pak, Gears ima svašta da ponudi po pitanju vizuelnog vatrometa. Mnogo toga je već rečeno o „razorenoj lepoti” planete Sera, ali Epicov kreativni tim stvarno zaslužuje da im se skine kapa. Iako godinu dana stara, igra je sasvim sposobna da se nosi sa znatno mlađom konkurencijom.

Pet novih poglavlja uglavljenih pred kraj kampanje očigledan su (i sočan) mamac kojim Epic pokušava da navede veterane da igru obrnu još jednom, budući da novi sadržaj, barem zasad, nije moguće iskusiti na Xboxu. Ipak, ako ste novopridošlica, nećete ni primetiti kada ste zagazili u lokacije kojih na konzoli nema. Epicu ide na čast što je ovih sat-dva ekstra gameplaya istog kvaliteta kao i ostatak kampanje, bez reciklaže arhitekture ili veštački rastegnutih deonica. Šlag na torti predstavlja žestoki sukob sa Brumakom, grozomornom zverinom koja vas je u originalu samo zastrašivala iz daljine.

Prelazak sa gejmepeda na miš i tastaturu nije toliko epohalan koliko bi se u prvi mah moglo pretpostaviti. Stop & pop stil igre ionako ne traži munjevitu preciznost, budući da igrač obično ima vremena da iz zaklona natenane nacilja protivnikovu ružnu tintaru. Miš svoju urođenu okretnost najbolje iskazuje u onim paničnim trenucima kada na vas naskaču brze male beštije koje morate u sekundi naciljati i sasuti im sačmu u lice. Ovde vas gejmped verovatno ne bi spasao. Nije, međutim, ispravljen glavni problem sa komandama – preveliko oslanjanje na jedan jedini taster. Kada ista komanda služi za trčanje, bacanje u zaklon i preskakanje prepreka, fatalne greške su neizbežne. Umetanje double-tap komandi, pozajmljenih iz Unreal Tournamenta, pre pogoršava nego što rešava problem.

Kao što se vidi iz priloženog, Gears of War na bezmalo svakom planu predstavlja solidan port. Udarac u pleksus dolazi iz sasvim drugog pravca: ma kakvu mašinu i drajvere imali, dobre su šanse da će igra periodično i bez najave iskakati na desktop. Patch se pojavio, ali je šteta već načinjena, o čemu svedoče brojni frustrirani threadovi po stranim forumima.

Đorđe NAGULOV