Forged Alliance, stand-alone ekspanzija za Supreme Commander, tehnički superiorni, mada pomalo beživotni mega-RTS, donosi nove misije, nove jedinice, novu frakciju, poboljšani 3D endžin i redizajnirani interfejs. To je sve, sad možemo kući.

Šest misija u single-player kampanji možda zvuči malo, ali kada u obzir uzmete činjenicu da će vam za svaku biti potrebno prosečno dva do tri sata, dobićete kvantitativni skor koji je prosečno veći od ekspanzije za generički RTS. Nove misije su gigantske i po obimu i po sadržini, i za razliku od uvodnih iz originalne igre odmah daju skoro kompletan arsenal jedinica i građevina, uz po jedan-dva sveža dodatka na početku svake sledeće. Koncipirane su na klasičan SP način ekspanzije bojišta posle svakog podcilja koji ste ostvarili, ali za razliku od osnovne igre, na tranzicionim deonicama najčešće nemate vremena da sednete i razmislite, već instant morate da odgovorite na pretnju koja će se sjuriti na vašu bazu i preostale snage. Ovo ih čini prilično teškim, na momente izrazito surovim iskustvom prilagođenom likovima koji su odavno apsolvirali sve fazone iz prethodne igre. Na samu kampanju ne vredi trošiti previše reči: ljudske frakcije koje su se klale u kampanji originala (UEF, Cybran i Aeon) sada su ujedinjene protiv Seraphima, vanzemaljske rase koja želi da zatre ljudsko seme. Sve četiri frakcije funkcionišu slično, imaju gotovo identične jedinice i građevine, a suštinski se razlikujući po specijalnim jedinicama – to je mana od koje je patio i original.

Dotične specijalke (nalik na UEF Atlantis, super carrier) sada se mnogo brže grade nego u osnovnoj igri, što ih čini plauzabilnim i za single i multiplayer. Oružje za masovno uništavanje kod svih frakcija (nuklearke, EMP...) drastično je oslabljeno višestrukim produženjem vremena koje je potrebno za izgradnju lansera i popunjavanje raketnog kompleta, ali to ne važi za portabl nuklearku kod UEF commandera (koja se puni za minut ako imate resurse na raspolaganju), što u multiplayeru može predstavljati gadan debalans moći.

Redizajn igračkog interfejsa, koji je uklonio nepregledni mess iz originala, svakako treba pozdraviti, mada je to i dalje daleko od savršenog: igra se i dalje najbolje može kontrolisati na sistemu sa dva monitora. Setovan na maksimum kvaliteta, Forged Alliance izgleda bolje od Supreme Commandera, što za cenu ima povećanu hardversku zahtevnost. Ako je original predstavljao zver koja ždere hardver, ovo je zverina koja operiše u berserk modu i konzumira Quad core procesore kao lagano predjelo.

Miodrag KUZMANOVIĆ