Gusari gorućeg mora zvuče toliko over-the-top da Sony Online Entertainment nije mogao da odoli, odrešivši kesu i zalivši dublonima momke iz Flying Labs Softwarea koji su na totalno indie način igru razvijali godinama. Da li je ovo bio mudar potez japanske mecha-Godzile, čija je online branša poznata isključivo po promašenim akcijama i glupoj aroganciji koja je uništila sve megaslavne MMO franšize u sopstvenom vlasništvu? Firma koja je uspela da srolja Everquest, Everquest 2 i Star Wars: Galaxies sigurno zna šta radi? Right (matey)?

Fama koja prati PotBS, pozitivne recenzije i generalno dobar buzz koji igra širi oko sebe po našem mišljenju predstavljaju tipično preterivanje uzrokovano sindromom gosta koji ne želi da uvredi domaćina. Pre ulaska u betu, prošišali smo Webom i iščitali sve što može da se nađe o igri: dominantni vokalni trend („obećavajuće!, sveže!, novo!, zomg!”) bez izuzetka je propraćen uvodom o igranju u kontrolisanim uslovima: Flying Labs pozove novinara u goste, odvede ga na ručak i ostavi ga da se jedno popodne igra na showcase klijentu. Ovaj bude srećan kao rakun, sedne i napiše prikaz koji podseća na ljubavno pismo. Novinar koji se kupuje jagnjetinom nije isključivo srpska pojava, čini se. Nemojte pogrešno da nas shvatite: PotBS ne deluje loše, već potpuno prosečno (uz jedan ili dva dobra fazona), ali oštri kontrast između dostupnih informacija i individualnog iskustva bio je dovoljan za tiradu iz proširenog uvoda.

Pirates of the Burning Sea podseća na Sid Meier’s Pirates! kojem je dodata online komponenta i rudimentarni RPG sloj razvoja lika i podešavanja broda. Smeštena u Karipski arhipelag prve polovine XVIII veka (1720. godinu), igra nudi početni izbor između nekoliko nacionalnosti i profesija. Španac, Englez, Francuz ili pirat nude nekoliko grananja (pomorski oficir, privateer...), sa izuzetkom pirata koji je, je li, „nacionalno” i profesionalno definisan isključivo činjenicom da je pirat. Nedostaju samo Holanđani, koji su verovatno izostavljeni zarad balansiranja tri glavne nacionalne frakcije. Za razliku od klasičnih MMO igara, u kojima šetnja i questing na kopnu predstavljaju okosnicu igre, dok mora (ako ih ima) služe isključivo kao limiter gameworlda, ovde je situacija upravo obratna. Plovidba i pomorske bitke čine „slobodni” element igre, dok pristajanje u mnogobrojne luke, razgovor sa NPC-ovima i uzimanje questova predstavljaju „statiku” koja je neophodna za funkcionisanje sistema.

I koja je prilično ružna i neudobna. Kvalitativni kontrast između solidno odrađene plovidbe i stupidnog šetkanja kroz lavirint ulica više je nego primetan. Luke i pristanišne naseobine pate od nedostatka detalja i iole životnijeg karipskog šmeka. NPC quest giveri stoje na ćoškovima, čekajući da budu nađeni kroz lavirint uličica i kliknuti; probijanje kroz okolinu koja deluje kao iščupana iz deset godina stare arkadne avanture otežano je groznim lagom, koji je bio prisutan i u jutarnjim časovima, kada je populacija na beta serveru bila minimalna. Interakcija sa drugim igračima, koji u 30% slučajeva predstavljaju klonove Džeka Speroua (Legolas/Drizzt sindrom iz fantasy MMO-a u karipskom obliku) bar u prvih 30 sati igre potpuno je nepotrebna: svi questovi mogu se solirati, a zarad trgovine možete posegnuti za aukcijskim kućama (koje nisu linkovane, već specifične za svako naselje). Borba, sledeći bitan segment kopnene komponente igre, takođe ostavlja nedovršen utisak: bez obzira na stil mačevanja koji ste rešili da razvijate (Florentine, Fencing ili Dirty Fighting), očekuje vas prilično statičan „button mashing” u kojem pozicioniranje ne igra preveliku ulogu. Borbe su integralni deo kopnenih questova i opcioni segment pri pomorskim bitkama, kada umesto topovskog duela možete odabrati grappling protivničkog broda, desant na njegovu palubu i mačevanje s posadom i kapetanom. Ovaj poslednji element drastično pojednostavljuje pomorske bitke: čak i u slučaju sukoba sa desetak brodova istovremeno (u kojem nemate šanse za pobedu na klasičan način), uz malo sreće možete odneti prevagu prostom serijom naskakanja na njih i likvidacijom kapetana u banalno jednostavnom šibanju na palubi. Ovo donekle negira poentu sjajno koncipiranih i veoma detaljnih pomorskih bitaka, koje dozvoljavaju izbor vrste topovske municije, specijalnih napada i taktike, ali koje znaju da potraju i po dvadesetak minuta, što će vas dodatno motivisati na „cheat” sa desantom.

RPG elementi u vezi s investicijom trening poena u mačevalačke i plovidbeno-borbene veštine prilično su rudimentarni, ali donekle kvalitativno kompenzovani mogućnošću da svoje plovilo izmenite ubacivanjem dodataka koji mu podižu borbenu vrednost u nekoliko kategorija. Pirates of the Burning Sea jedna je od retkih MMO igara u kojoj imate dva ravnopravna avatara, od kojih svaki podleže različitim principima razvitka napredovanjem kroz nivoe.

Kad smo već kod toga... Inicijalni ekran u kojem podešavate izgled lika ekstremno je detaljan i živopisan, uz ogroman broj detalja koji potpuno eliminišu šansu da neko kreira lik identičan vašem. Drvena noga, kuka i povez preko oka (kojih na početku nema), po rečima autora, predstavljaće „nagrade” koje možete steći rešavanjem serije questova u kasnijem toku igre, što je dobra ideja.

Miodrag KUZMANOVIĆ