U isto vreme kada je Artur Konan Dojl pisao seriju romana o genijalnom detektivu Šerloku Holmsu i njegovim avanturama, francuska publika uživala je u dogodovštinama jednog posve drugačijeg junaka. Pero Morisa Leblana iznedrilo je jednog od najpoznatijih i najpopularnijih negativaca svih vremena, lopova „sa stilom”, gospodina po imenu Arsen Lupen. Kroz više od dvadeset romana francuski čitaoci uživali su u opisima avantura ovog lika koji je, iako „s druge strane zakona”, brzo privukao opšte simpatije, kako time što je bio oličenje pravog džentlmena, tako i izborom svojih žrtava, koje su po pravilu bile „pravi” negativci.

Međutim, odluka pisaca scenarija najnovije igre o Šerloku Holmsu da u nju uključe i Arsena Lupena nije zasnovana samo na činenjici da su oba lika nastala približno u isto vreme i da su imali gotovo jednaku popularnost. Ne, oni su se sretali i ranije. U junu 1906. Leblan je napisao kratku priču „Šerlok Holms stiže prekasno” u kojoj je opisao susret između ova dva lika, međutim, zbog protivljenja Konana Dojla, ime engleskog detektiva moralo je da bude promenjeno u „Herlok Šolms”. Leblan je kasnije uključio Šerlokov lik (pod ovim izmenjenim imenom) u još nekoliko svojih priča.

Dakle, kako to izgleda kada se dva genijalna lika sretnu u jednoj igri? Avantura Sherloc Holmes versus Arsene Lupin počinje uobičajenim jutrom u životu Šerloka i njegovog vernog pratioca, doktora Votsona, koje će uskoro pred slavnog detektiva postaviti jedan od najvećih izazova njegove karijere. Naime, on dobija pismo od francuskog lopova, o kojem već pišu sve novine i šire se glasine, a kojim mu ovaj direktno baca rukavicu u lice. Arsen je rešio da osramoti Britansko carstvo tako što će za pet dana ukrasti pet umetničkih dela kojima se ta nacija najviše ponosi, i to iz najbolje čuvanih, naizgled neprobojnih objekata u Londonu. Arsen uključuje Šerloka u igru šaljući mu nagoveštaje o mestima i predmetima koje planira da ukrade, a na detektivu je da odbrani svoju čast, ali i čast cele svoje nacije time što će mu stati na put. Vaš cilj je da pratite te nagoveštaje, koji su uglavnom u stihovima čije značenje treba razaznati, istražite o čemu se tu tačno radi koristeći knjige ili razna umetnička dela, ispitate moguće svedoke i sprečite sledeću krađu. Svako od pet poglavlja igre smešteno je na drugu lokaciju u Londonu – u Nacionalnu galeriju, Tauer, Britanski muzej itd. Prvi cilj uvek je da saznate na kom mestu će se odigrati sledeća krađa, a zatim i koje je umetničko delo meta lopova. Međutim, pošto je Arsen Lupen uvek za korak ispred našeg detektiva i Skotland jarda, do krađe uvek nekako dođe, te vam onda slede ispitivanje tragova, razgovori sa prisutnima u zgradi, rešavanje novih zagonetki i predviđanje sledeće lokacije.

Zagonetke su veoma raznolike. Kao što smo pomenuli, Arsen većinu nagoveštaja ostavlja u vidu pesama koje najčešće na prvi pogled deluju veoma kriptično i nerazumljivo. Neke su malo jasnije, međutim, uglavnom će biti neophodno da ih više puta pročitate da biste naslutili o čemu se tu zapravo radi. Budući da u nekoliko prilika morate da date veoma precizan odgovor, to jest otkucate tačnu reč koja predstavlja rešenje zagonetke, ovo su verovatno momenti u kojima će se većina igrača „zaglaviti”, naročito oni koji možda nešto slabije znaju engleski. Dalje traženje tragova i dokaza je manje-više klasično, s tim što moramo da napomenemo da je potrebno da pregledate bukvalno sve – svaki ćošak, podove, plafone, najsitnije stvari koje vam možda na prvi pogled deluju sasvim beznačajno. Ovo u nekim trenucima postaje i previše naporno, pogotovo u ranom delu igre koji se dešava u Nacionalnoj galeriji, u kojoj bukvalno morate da prođete ceo muzej i pregledate svaku sliku nekoliko puta, što posle nekog vremena postaje naporno i dosadno. Na kasnijim lokacijama to nije toliko izraženo jer ima više dijaloga, vraćanja do Šerlokovog doma i nazad do lokacije, kao i drugih elemenata koji razbijaju monotoniju. Posebno je zanimljiv londonski Tauer, i zbog same lokacije, ali i zbog zagonetki koje su tu zaista interesantne i raznolike.

Zahvaljujući scenariju igre, priroda lokacija na kojima ćete se naći posebno će prijati ljubiteljima umetnosti. Igra oživljava najveće znamenitosti Londona, verno predstavlja arhitektonska zdanja u kojima se nalaze neka od najvećih umetničkih dela u istoriji čovečanstva. Slike najpoznatijih svetskih slikara, drevni umetnički predmeti antičkih civilizacija, brojne istorijske reference i podaci, kao i Šerlokovi komentari koji daju dodatne informacije o delima što ih istražuje, obogaćuju igru na jedan nesvakidašnji način i daju joj i dodatnu, obrazovnu notu koja, međutim, nije prenaglašena i savršeno je uklopljena u osnovni siže.

Dodatni život priči daju i zanimljivo osmišljeni likovi koji se pojavljuju na tim lokacijama. Od misterioznog novinara koji se pojavljuje kad god doktor Votson zapadne u nevolje, do direktora Britanskog muzeja sa opscenim komentarima na sve ili nesrećnog radnika koji je neprekidno uplašen da će on biti optužen za sve, sporedni likovi zaista obogaćuju doživljaj, često vam izazivajući i osmeh na licu.

Srž scenarija igre jeste borba dva genijalna mozga, međutim, upravo na tom polju i leži osnovna slabost ovog naslova. Naime, pisci priče na kojoj se zasniva igra izabrali su dva glavna lika koja su jednako zanimljiva i koja su u svoje vreme imala jednaku popularnost među čitalačkom publikom. Iako je Arsen Lupen u osnovi lopov, on nikada, ni u romanima ni u filmovima, nije bio potpuno negativan lik: Moris Leblan ga je zamislio kao pre svega džentlmena koji nikada ne bi naudio nevinim ljudima, već se na neki način bori za ispravne ciljeve. Dobro, ne bi bilo prikladno ni da je i on ovde prikazan kao drugi glavni junak, ali smatramo da je njegov lik nedovoljno razrađen, a pogotovo njegov odnos sa Šerlokom Holmsom. Jednako bi bilo i da su scenaristi izabrali bilo koji lik nekog anonimnog francuskog lupeža sa nešto više vijuga od prosečnog probisveta. Ovako, ako su već odlučili da suprotstave dva genijalca svetske slave, trebalo je malo više poraditi na njihovom međusobnom odnosu i razraditi likove (možda više dijaloga, više prepiske, poneki susret više...).

Iako igra Sherlock Holmes vs Arsen Lupin ima mnogo dobrih strana, pre svega zanimljive i izazovne zagonetke, ona ipak otvara brojna pitanja. Zašto su se njeni tvorci opredelili da uključe još jedan čuveni književni lik ako nisu imali volje da ga detaljno razrade? Zašto je i ova avantura u prvom licu nakon mnogih negativnih reakcija publike i traženja prikaza u trećem licu? Zašto je grafika i dalje na nivou igara od pre nekoliko godina, kao da su programeri igre ostali zamrznuti u vremenu?

Kad već pominjemo tehničke karakteristike, igra možda ne bi izgledala toliko loše da su se njeni tvorci malo više potrudili da ožive bar neke lokacije ili barem, ako ništa drugo, da ubace malo više živosti na ulice Londona. Malo više ljudi, kočija, puteva kojima se može zalutati i drugih detalja svakako bi doprinelo atmosferi igre, a isto važi i za glasovnu glumu, koja je u slučaju nekih likova toliko bleda da će vam se činiti da razgovarate sa lutkama na navijanje.

Novi Šerlok donosi brojna razočaranja, kako u pogledu strukture i razrađenosti priče, tako i kada je reč o opštem izgledu i atmosferi igre. Uprkos tome, ovo je i dalje avantura koju vredi igrati zbog dobrih i interesantnih zagonetki, prelepih lokacija sa najčuvenijim svetskim umetničkim delima, a i muzika koja krasi određene ambijente je zaista sjajna. Sve u svemu – još jedna Frogwaresova avantura koja će izazvati veoma podeljena mišljenja.

Jovana ERČIĆ