Deep Black je školski primer na brzinu skrojene igre skromnih tehničkih mogućnosti, koja svoj appeal gradi manje ili više nezgrapnim recikliranjem koncepata viđenih u daleko poznatijim uzorima. Autori igre su u svoju mućkalicu ubacili elemente Gears of Wara i Dead Spacea, kao i legije srodnih naslova, dodatno začinjujući celu stvar jednom koliko-toliko novinom.

Priča o (poplavljenom) svetu budućnosti kojim vladaju korporacije i privatne vojske nafilovana je standardnom (i neuverljivom) dozom odnosa između nezanimljivih likova, bio terorizmom i bio oružjem, visokotehnološkom špijunažom i ostalim tricama, koje se brzometno skipuju između dva nivoa. „Neočekivani” obrt tiče se glavnog selling pointa igre, besomučnog podvodnog šibanja i krstarenja kroz poplavljene dubine zahvaljujući mlaznicama u futurističkom oklopu glavnog junaka. Nažalost, iako ovaj element igre nit smrdi nit miriše, gotovo sve ostalo škripi poput potopljenog broda. Osećaj napucavanja je neuverljiv i neprivlačan, čemu kumuje i kljakav upravljački mehanizam, i ne postoji usaglašena osetljivost komandi između „trči” i „pucaj” deonica (nišanjenje mišem je suviše osetljivo, za razliku od trčanja i stupidnog kotrljanja koji su previše tromi). Isto tako, konstantno ćete biti primorani na to da ponavljate određene smarajuće postupke („hakovanje” instalacija nekakvim haj-tek harpunom, odbrana od podvodnih napasti u primitivnom quick-time maniru i slično).

Igru ka dnu dodatno vuku i pomenuta neuverljiva i amaterski odrađena priča, jadni glasovni „talenti”, kao i tragikomični neprijatelji, koji će jaukati i dernjati se i nakon što ih upokojite. Takođe, vrednost joj smanjuje i utisak da je pre svega pravljena za konzole, jer se oseća svojevrsno „preskakanje” slike prilikom horizontalnog okretanja (bez obzira na visok FPS koji vaša mašina izvlači), te očekivano linearan i repetitivan dizajn dosadnih nivoa, u kojima ćete po milioniti put od pojave igara prokrstariti kroz generička skladišta i industrijske zone (varijacije okruženja su, naravno, minimalne). Zbog svega toga, a naročito mušičavih kontrola, čak i polupristojni grafički engine sa nekoliko pristojnih efekata i fičersa (pre svega u podvodnim segmentima igre) ne predstavlja nikakvo čudo i neće mnogo zalutalih igrača ostaviti bez daha.

Ako ste spremni na to da zažmurite na mnogo toga i imate visok prag tolerancije prema igrama koje brzo generišu dosadu i smaranje, Deep Black može da posluži kao kratkotrajni i slabašni fiks, naročito ako se u obzir uzme nagla oseka zanimljivih naslova poslednjih meseci.

Aleksandar DINIĆ