Na papiru Detour deluje prilično zanimljivo. Naročito ljubiteljima hibridnih mikromenadžerskih ostvarenja. Šta je cilj? Po svemu sudeći, nalazite se u ulozi predstavnika nekakve preduzimačke firme i za što kraće vreme potrebno je da prevezete dobra od tačke A do tačke B. Pri tom morate da vodite računa o izgradnji putne mreže, pa čak i da apgrejdujete kamion kako biste dostigli što veću brzinu i gazdi za što kraće vreme zaradili novac. Protivnik vam je računar ili do tri ljudska igrača u multiplayer režimu.

Mape nisu preterano velike, ali vam njihova konfiguracija daje za pravo da očekujete prilično čupavu borbu. Gradićete mostove, tunele, a bogami ćete se truditi i da protivniku stavite klipove u točkove. Na put se mogu postaviti ekseri koji buše gume, tu je i dinamit, pa bombe razornog dejstva koje ostavljaju krater na ekranu, čak i automatizovane kule koje napadaju sve što ne nosi dresove domaćih boja. Maštu možete raspaliti putem pet različitih režima igranja, odnosno 27 single player mapa.

Tačka spoticanja kod Detoura je upravljački interfejs. Da je sve urađeno u klasičnom click & play maniru, ne bismo imali mnogo toga da zamerimo, ovako su stvari potpuno drugačije. Upravljanje podrazumeva simultano korišćenje tastature i miša, što znatno komplikuje situaciju, a ume i dobrano da iznervira. Pored toga, tehničke karakteristike su na nivou ostvarenja s kraja devedesetih godina prošlog veka, te nam ostaje veoma malo prostora da proizvod firme Sandswept preporučimo nekome. Možda ako ga „uhvatite” na Steamu za vreme popusta (normalno košta 7,5 evra).

Vladimir PISODOROV