Poput mnogih drugih finalista Festivala nezavisnih igara, Vessel je posle svog debija propao u zemlju. Priliku da ga pogledaju izbliza dobile su samo sudije, dok je publika bila ograničena na tupo zurenje u slike, i to one koje, kako se ispostavilo, baš i ne predstavljaju proizvod u najboljem svetlu. Posle mlakog utiska koji je tom prilikom ostavljen, kriva interesovanja ubrzo je krenula silaznom putanjom. Odsustvo novosti tokom godina nimalo nije pomoglo da se javnost zainteresuje za ovaj naslov. A onda je, kao grom iz vedra neba, igra puštena u prodaju.

Igrači će natući zaštitne naočare i kožne čizme bezimenog viktorijanskog pronalazača zaslužnog za izum koji omogućava proizvodnju mehaničkih stvorenja od tečnosti. Kao jeftina, poslušna i potrošna radna snaga, ova stvorenja (krštena imenom Fluro) brzo su postala prvi izbor svakog industrijalca. Zamenila su radnike u fabrikama, rudnicima i na plantažama. Sve je teklo kao podmazano dok izumitelj s rujnim zulufima nije na svojoj koži osetio novootkrivenu samoživost Fluroa. Ubrzo potom počinje da dobija dopise koji ga obaveštavaju da su „radnici” širom zemlje počeli da odbijaju poslušnost, i da se brinu za svoju dobrobit umesto za vlasnikov bankovni račun. Mladi naučnik čini ono što bi svaki pravi gospodin u njegovoj situaciji učinio – suče rukave, uzima crevo u ruke, te odlučuje da se pozabavi problemom.

Vessel je logički platformer, koji za centralni motiv uzima mehaniku tečnosti. Dok je platformisanje u većem delu igre tu samo kao vid transporta, s vremena na vreme pojavi se i poneka prostorna smicalica koja zahteva preciznost i tempiranje, umnogome narušavajući dinamiku koju zagonetke uspostavljaju. Rešenja logičkih problema uvek su jednostavna, ali retko očigledna – lako se izvode, a teško pronalaze. Rezultat je često udaranje šakom o čelo uz retoričko pitanje: „Kako se nisam ranije setio ovoga?” To ne znači da su prepreke nepremostive. Uprkos izazovnosti, Vessel izuzetno retko frustrira igrača.

Suštinu igre čini pravljenje Fluroa pomoću kanistra sa tečnošću, koji protagonista nosi na leđima, i različitog semena. Pet vrsta semena i pet tipova tečnosti otvaraju širok spektar stvorenja koja se upotrebljavaju za prevazilaženje izazova. Naravno, ove mogućnosti uvode se postepeno – na početku je moguće koristiti samo vodu i seme koje stvara Fluroe koje privlače dugmići. Napredovanjem kroz nivoe otvaraju se nove mogućnosti – Fluroi koje privlače svetlo, mrak, igrač ili tečnost. Dostupne tečnosti takođe imaju različita svojstva, a neke od njih burno reaguju kada se pomešaju.

Sve ovo pravi odličnu postavku za zanimljive i izazovne probleme, odlično dizajnirane i postupno uvedene u igru i objašnjene. Svako poglavlje igre posvećeno je određenoj kombinaciji tečnosti i semena, dok se tek u poslednjoj celini dobija prilika da se kombinuje i primeni svo prikupljeno znanje. Iako možda ne donosi grandiozan rasplet, završnica pruža veliko zadovoljstvo onome ko uspe da je se domogne, i to u vidu spoznaje da je mehanikom u potpunosti ovladao.

Tokom nivoa moguće je sakupljati posebnu tečnost koja se koristi za unapređivanje kanistera i šmrkova. Ona se često nalazi na teško dostižnim mestima, a neretko je i skrivena od nepažljivih i užurbanih. Nažalost, poboljšanja su toliko beznačajna da prikupljanje te tečnosti postaje samo sebi svrha – saznanje da je pobeđen jedan mini-izazov.

Ono što Vesselu nedostaje jeste mogućnost podešavanja kontrola. Kontrolna šema koju su autori zamislili daleko je od idealne, i mada je moguće privići se na nju, toplo bismo pozdravili šansu da je izmenimo po volji. Sem toga, mane su sitne, možda čak i beznačajne. Recimo, bat koraka je previše glasan. Nema razloga da ne kupite Vessel ako volite logičke igre sa daškom skakutanja.

Pavle ĐORĐEVIĆ