Tokio, sredina vrelog septembra 2010. godine. Tokio Game Show – najveći gejming sajam na istoku. Vatromet boja i oblika bombarduje čula – mlađahne kosplejerke i promoterke s jedne, video bimovi s druge, a muzika i graja mase sa svih strana. U svom tom metežu izdvajaju se sigurni igrači – Gran Turismo, FIFA, Marvel vs Capcom, Super Mario... Ali, izvežbane oči „hvataju” još neke zanimljivosti. Ekipa iz Atlusa (najpoznatiji po sjajnim RPG igrama iz serijala Persona/Shin Megami Tensei) pripremila je nešto novo. „Animeolik” izgled, horor atmosfera, zgodne žene, logički elementi – zajedničko ime Catherine. Zapisano u sveščicu i „na čekanju”. To čekanje malo se odužilo, pa iako je igra na NTSC teritorijama relativno davno izašla, tek sada stiže i do nas, posvećenih PAL signalu. Oduševljenje više nije toliko koliko bi bilo da se igra pojavila pre godinu dana, ali interesantna ideja, odlična prezentacija i sjajna atmosfera držali su nas satima. Hoće li i vas?

U kvartu se u poslednje vreme događa incident za incidentom. Mladići umiru u snu, a na licima im se ocrtava užas. Po komšiluku se priča da osoba koja sanja da pada sa velike visine, a ne probudi se na vreme, umire i u stvarnosti. U kvartu živi Vinsent, on ima 32 godine, prosečan posao, uzak krug prijatelja i verenicu Ketrin (Katherine), koja je lepa, zgodna i relativno uspešna, a pritom ga zaista voli, mazi i pazi. U pravim su godinama da svoju vezu podignu na viši nivo. Ona je svim silama za to, ali Vins još nije potpuno spreman; odlazi u svoj omiljeni kafić „Zalutala ovčica” („Stray Sheep”) da se opusti uz čašicu razgovora i odluči koji mu je sledeći korak. Iako je „Ovčica” poluprazna, pored njega seda nepoznata devojka, sa kojom vrlo lako ulazi u konverzaciju. Zgodna je, lepuškasta, razdragana i ima „ono nešto”. Zove se, gle čuda, Ketrin (ali sa C, dakle Catherine). Naš junak nije džukela, ne vara svoju devojku, voli je, ali Cathy je isuviše privlačna. Njih dvoje provode noć zajedno i Vinsent Bruks više nikada neće mirno spavati.

Pred Vinsentom, i igračem koji ga vodi, sada su dve igre. Jedna je (pomalo) interaktivni crtani film smešten u „Stray Sheep”, gde ćemo gledati Vinsa koji priča sa društvom o svojim problemima, pokušava da balansira između dve Katarine, u ispovedaonici odgovara na pitanja kao što su „Da li je u redu lagati ako to niko ne sazna?”, „Da li verujete u brak?” i slična. Svaki trenutak interakcije, odnosno uplitanje igrača u život i moralnost gospodina Bruksa, ostaviće posledice na razvoj igre i, pre svega, odrediti koji će od devet mogućih završetaka imati priča. Nit priče uvući će vas u sebe, bilo da izaberete miroljubiv povratak devojci, uz izrazitu želju za bračnim životom, ili luckastu i slobodnu ljubavnicu. Čak i ako niste ljubitelj platformsko-logičkih igara, vrlo lako se može desiti da odigrate Catherine do kraja samo da biste videli šta će se na kraju dogoditi.

Ako ste pomislili da je druga, prava, od dve pomenute igre platformsko-logička, u pravu ste. Noćne more koje progone glavnog junaka (sa ovnujskim rogovima na glavi, obučenog samo u bokserice u kojima obično spava) prikazane su kao penjanje uz naoko beskonačne zidove sastavljene od kocaka visine prosečnog muškarca. Kako se Vinsent ne bi mnogo opustio i preterano razmišljao o tome kojim putem da se popne, nivoi blokova imaju nezgodnu osobinu da propadaju posle nekoliko sekundi. Ako Vins propadne zajedno sa njima, završiće kao i mnogi drugi muškarci iz njegovog susedstva. Da sve to ne bi bilo previše jednostavno, blokovi mogu da se guraju i da se tako dođe do prolaza koji samo sekund ranije nije postojao. Opet, ukoliko pogrešite u proceni, jedan pogrešan potez i vrlo lako ćete se zaglaviti, te ćete samo bespomoćno gledati kako naš junak pada u bezdan. Tu su i kocke koje imaju različita svojstva (ledene, eksplozivne itd.). Na njima ćete nalaziti zlato, druge penjače, ali i protivnike. Dakle, pored Vinsentove agilnosti, biće potrebno da i vaš um bude britak i jednako agilan.

Subjektivno gledano, ovo je igra koja zaslužuje ocenu veću od 90, ali pošto moramo da budemo objektivni, 83 je realnije. Catherine definitivno nije za svakoga, već za igrače koji imaju pomalo specifičan ukus. Ukoliko iole volite anime, psihologiju, ekscentričnost i stravu, a pritom su vam logičke igre drag žanr, onda vam je apsolutno preporučujemo. U ostalim slučajevima, svakako bi trebalo makar da je probate. Uz malo sreće, otkrićete i doživeti jedno novo i dobro igračko iskustvo.

Luka ZLATIĆ