Teško je u nekoliko rečenica opisati radnju avanture čiji scenario ima preko 1500 stranica. Podjednako je teško predstaviti i trogodišnji rad tima ljudi na čijem čelu se nalazila debeljuškasta Džejn Džensen, verovatno najčuvenije ime kompjuterskog pripovedanja u četvrt veka dugoj istoriji video igara. Džensenova nije u svojoj karijeri osmislila mnogo avantura, ali sve ono što je uradila, pozlatilo joj se. Ovo se posebno odnosi na seriju igara koja prati život Gabrijela Najta, vlasnika male knjižare-antikvarnice u Nju Orleansu, koji slučajno saznaje da u njemu teče krv „shattenjägera” - posebne vrste ljudi čiji se život svodi na stalnu borbu sa silama mraka. Nakon vudu misterija opisanih u Sins of the Fathers i sukoba sa vukodlacima u The Beast Within, ovoga puta na red je došla duboko religiozna tema o stalnoj čovekovoj potrazi za Svetim gralom.

U stilu najboljih romana Agate Kristi, Džensenova svoju priču smešta u francusko selo Ren L’šato, u koje dolazi grupa turista različitih nacionalnosti i interesovanja, ali svi sa jednim istim ciljem: pronaći blago koje je prema staroj legendi skriveno negde u okolini sela. Gabrijel im se pridružuje, ali iz sasvim drugačijih pobuda - on je na tragu ljudi koji su kidnapovali sinčića princa Džejmsa od Albanija, zakonitog naslednika čuvene kraljevske loze Stjuarta. Stvari počinju da se komplikuju kada se ispostavi da postoji očigledna veza između turista i kidnapera, a što je još gore, da su u sve to umešani ezoterični kultovi poput Rozenkrojcera i Slobodnih zidara, vitezovi Templari, pa čak i pravi vampiri. Vrhunskim pripovedačkim umećem, koje je upakovano u jednu naizgled običnu kompjutersku igru, autorka pravi presek kroz okultno, približavajući ovu temu na popularan način široj populaciji, kao što je to za dobre poznavaoce i intelektualni krem čitalačke publike učinio Umberto Eko u svom „Fukoovom klatnu”.

Koncepcijski igra je mešavina između klasične i real-time avanture. Radnja je podeljena u tri velika poglavlja, koja vremenski pokrivaju tri dana i tri noći, a svako poglavlje sastoji se od određenog broja činova u trajanju od po nekoliko sati. Interni časovnik u principu čeka da igrač izvrši određenu radnju (potezni sistem), ali postoje i situacije kada vreme teče u real-time režimu (npr. kada Gabrijel prvoga dana obilazi članove grupe koji su se raštrkali po okolini Ren L’šatoa), čime igra dobija novu dimenziju, s obzirom da je moguće propustiti određene događaje koji imaju ključnu važnost (setite se The Last Expressa). Avantura je, inače, mnogo teža od The Beast Within, ali je još uvek lakša od Sins of the Fathers, koji je bio tvrd orah i za najzagriženije avanturiste. Kao i u prethodnom nastavku, igrač na smenu vodi Gabrijela i Grejs.

Napredak kompjuterske tehnologije, a time i softvera svake vrste, je proces koji se ne može zaustaviti. Kada su u pitanju video igre, već duže vreme se vode rasprave da li je 3D izvođenje zaista toliko superiorno da ga treba tretirati kao božiju zapovest, pa sve tipove igara po svaku cenu smeštati u trodimenzionalno okruženje. Gabriel Knight 3 je posle King’s Questa 8 druga „Sierrina” 3D avantura. Polemiku da li je to dobro ili loše ostavićemo po strani; reći ćemo kako to funkcioniše u praksi. Pomeranje glavnih junaka i manipulacija predmetima se izvodi pomoću miša (dakle, na uobičajen 2D način), ali zato igrač iz sopstvene prespektive može slobodno krstariti prostorom kao u nekoj Doomolikoj igri. Takvo hibridno izvođenje u početku može prilično da smeta, ali se čovek ubrzo navikne. Ovaj sistem ima i jednu interesantnu osobinu. Upućivanjem Gabrijela ili Grejs prema određenoj lokaciji u prostoru (recimo, sa jednog kraja ulice na drugi), kamerom je moguće pratiti njihovo kretanje iz bilo kog ugla ili razdaljine, čime je moguće stvoriti prave filmske kadrove. Ovo zaista izgleda efektno, ali je sa stanovišta stvarne upotrebljivosti relativno beskorisno. Sama grafika je daleko lepša nego ona u KQ8. Muzika je takođe izvanredna (naročito osnovna tema), ali nam se zato nije svideo način na koji je glumac Tim Kari (Curry) pozajmio glas Gabrijelu. Njegov izgovor južnjačkog akcenta iz okoline Nju Orleansa, uz stalno šuškanje i govor kao da mu je zapušen nos, nikako ne pristaje plavom heroju koji se bori protiv sila mraka.

Gabriel Knight 3 je poslednja „Sierrina” avantura u ovom veku, ali, nažalost, sudeći po nekim izjavama njenih zvaničnika i poslednja avanturistička igra koju će kompanija objaviti u dužem vremenskom periodu. Nakon „ozbiljne” kadrovske reorganizacije doneta je odluka da se legendarne Quest serije zamrznu do daljeg, a sve „Sierrine” zvezde - Roberta i Ken Vilijams, Al Louv, Lori En Koul, a sada i Džejn Džensen - povukle su se iz igračkog biznisa, prepuštajući rukovodeću palicu firme nekim novim klincima koji su pojmove poput duhovitosti ili razmišljanja, zamenili krvlju i testosteronom napumpanim mišićima. Gabriel Knight 3, međutim, pokazuje da klasične avanture, makar bile i u 3D okruženju, ni slučajno nisu mrtve – one postoje i postojaće dok je ljudi koji će ih praviti i igrati. Možda će se jednoga dana prava „Sierra”, koju poznajemo mi stariji igrači, izdići poput feniksa iz sopstvenog pepela i ponovo zasijati na igračkom nebu. Evidentan uspeh trećeg Gabriela će joj možda pomoći u tome. Do tada „Sierro”, počivaj u miru. Amin.

Slobodan MACEDONIĆ