Svet kompjutera

3. januar 2020.

Do sada smo vam predstavili  one najbolje i one koje su to trebale da budu. Rekapitulaciju igračke decenije završićemo top listama onih igara koje bi ameri nazvali hidden gems. Onih kvalitetnih kapljica koje su u moru ponude verovatno ostale neprimećene. To je usud glomaznog (prezasićenog?) tržišta. Nešto uvek promakne, ali nastojaćemo, i u deceniji koja sledi, da spazimo sve što vredi...

Po mišljenju Koleta:

  20. Splinter Cell: Blacklist (80) – Tehnički i konceptualno veoma impresivna igra, verovatno THE najbudžetniji i najispeglaniji naslov koji smo igrali ove godine, i svakako najmasniji Splinter Cell ikad, ako verujete komandosu (potpisniku ovih redova) koji ih je igrao sve, neke i više puta. Svaka stavka u meniju, svaka rečenica, tekstura, skriptovana situacija u misijama, pokret, gest i lomljava stakla su ispeglani do brutalne perfekcije.

  19. The Surge 2 (78) – Vrlo solidna igra, nipošto genijalna, ali dovoljno dobra, balansirana i zabavna da bi se svidela svakom fanu Soulsborne žanra. Za one koji to nisu, zbog relativno male težine može da predstavlja dobar uvod u ovu hard-core RPG nišu.

  18. Hitman (80) – U ovakvom obliku, igra definitivno nije za svakoga i u potpunosti odstupa od trenutnih mainstream tokova. Na delu je potpuna nelinearnost, široka sloboda u donošenju odluka i preuzimanju akcija i, konačno, sijaset različitih načina na koji se nivoi mogu završavati.

  17. Singularity (78) – Singularity funkcioniše kao pravolinijska i prilično atmosferična pucačina u prvom licu, gde tenzija, napetost i gotovo opipljiva jeza (zbog sablasno napuštenog ostrva i pripadajućih kompleksa) ubrzo počinju da ustupaju mesto prilično atraktivnim pucačkim sesijama u kojima ćete ravnopravno satirati horde mutiranih žitelja Katorge i ruske vojnike i specijalce iz daleke 1955. godine.

  16. Mad Max (88) – Ono gde Mad Max apsolutno sija je fantastična i dinamična atmosfera koju stvara kombinacija istraživanja sveta, lude vožnje i brutalnih okršaja za volanom i van vozila. „By my deeds, I honouor him, V8”

15. Resistance 3 – Finalno poglavlje Insomniacove trilogije Resistance je solidni FPS u post-apokaliptičnom SF okruženju sa veoma kvalitetnom pričom koji je konačno ispravio brojne propuste iz prve dve igre. Nažalost, veći deo publike je do tada digao ruke od ovog serijala.

  14. Nier – Spin-off serijala Drakenguard, originalni Nier je bio jedan od onih solidnih naslova koje je malo ko igrao. Većina hvaljenih „inovacija” u njegovom nastavku, NieR: Automata, već su bile prisutne u Nieru 2010. godine.

13. Papers, Please – Kultni indie favorit iz 2013. godine kombinuje elemente simulacije i logičkih izazova stavljajući igrača u ulogu imigracionog inspektora na graničnom prelazu fiktivne istočnoevropske zemlje.

 12. The Messenger – Akciona platforma sa vrhunskom pričom bogata je humorom i iznenađenjima za igrača na skoro svakom koraku. The Messenger igra na kartu nostalgije za klasičnim 8-bitnim i 16-bitnim naslovima, a pogotovo je inspirisan slavnim serijalom Ninja Gaiden.

  11. Virginia (80) – Izjava da igra nije za svakoga ima posebnu težinu, pre svega je ovo i nije igra u pravom smislu reči. U pitanju je narativna avantura u kojoj je interakcija igrača svedena na minimum.

  10. Guacamelee! 2 (92) – Gotovo savršen nastavak, igra koju smo već voleli unapređena je u praktično svakom pogledu. Od izuzetnog crteža, preko urnebesnog humora, do utegnutih mehanika, ovo je jedna od najboljih metroidvania koje danas možete zaigrati.

 09.Axiom Verge – Iako je po ocenama kritičara bila među najboljim igrama 2015. godine, naučno-fantastična metroidvania Axiom Verge nije privukla broj igrača koji njen kvalitet zaslužuje.

  08. Opus Magnum (91) – Igra koju možete igrati satima i nakon toga opet u glavi okretati sve deliće slagalice po sećanju pokušavajući da dođete do još boljeg rešenja. Sem toga, ovo je istovremeno i igra koju možete uključiti i kada imate svega petnaest minuta jer vam je drugarica javila da će ipak kasniti. U svakom slučaju, Opus Magnum je igra koju definitivno morate odigrati.

 07. Spelunky – Besplatna platforma Spelunky iz 2008. godine prerađena je pet godina kasnije u modernizovanu verziju za sedmu generaciju konzola i PC. Dugo iščekivani nastavak trebalo bi da se pojavi u prodaji tokom 2020. godine.

  06. Gato Roboto (80) – Ponosi se svojom crno-belom pixel art grafikom i ne krije da su direktna inspiracija naslovi kao što je originalni Metroid. Protagonista igre je mačka u mechu, što direktno govori publici o kakvom se naslovu radi.

  05. SOMA (90) – Da li smo dojadili sa preporukama ove igre? Verovatno. Što ne znači da ćemo da prestanemo. Nezaobilazna razonoda svakog horor entuzijaste.

  04. The Return of the Obra Dinn (87) – Pet godina nakon veoma uspešne (a sada već i kultne) igre Papers, Please, pred nama je novo ostvarenje solo developera Lukasa Poupa. Ljubitelji njegove prethodne igre, koji su sa nestrpljenjem iščekivali Return of the Obra Dinn, mogu da odahnu - ovo je odlična igra, koja dokazuje da Poup nije one-hit wonder.

 03. Celeste – Frustrirajuće teška platformska igra čija junakinja Medlin se bori sa mentalnim problemima, ali ipak odlučuje da se sama popne do vrha planine Selest. Zbog jedinstvenog spoja mehanike, priče i atmosfere Celeste prirasta za srce skoro svakom ko provede uz igru više od pola sata.

02. Outer Wilds – Vi ste astronaut na dalekoj planeti koju će za 22 minuta zbrisati supernova lokalne zvezde. Kada se to desi, igra vas vraća na početak i daje vam novih 22 minuta da saznate što više o svom okruženju i suncu koje će uskoro eksplodirati. Outer Wilds je vaš lični, mali, interaktivni, naučno-fantastični „Dan mrmota”.

01. Baba is You (88) – Igra od vas zahteva pronalaženje rešenja prateći određen set prostornih i sintaksnih pravila - pomeranjem objekata i reči po ekranu.

Po mišljenju Kuzme:

20. NEO Scavenger – Ozbiljan RPG naslov sa roguelike elementima i poteznim izvođenjem u kom pokušavate da preživite u brutalnom post-apokaliptičnom okruženju. Dok u igri minuti neumitno prolaze vaša teskoba neprestano raste, a šanse za preživljavanje vašeg lika se smanjuju.

  19. Darkwood – Ako vam horror survivali iz perspektive prvog lica polako, ali sigurno izlaze na uši (mada držimo fige odličnom The Forestu), indie-janci iz Acid Wizarda imaju pravu stvar za vas. Češanj Minecrafta, prstohvat Dreamweba, par mrvica skorašnjeg Doorkickersa, i sve to začiniti sablasno-bizarnim miljeom ruske divljine gde sunce ne sija, niti greje, čak ni u letnje podne...

  18. Everspace (90) – Pilotirate slabo naoružanim jednosednim lovcem i trudite se da pobegnete skokom kroz hipersvemirski vektor do sledećeg sistema... Ako sagledate trenutnu ponudu novih naslova na Steamu, logično ćete zaključiti da ne postoji ništa bolje što može da se kupi za 28 evra. Everspace, ti ever-najbolji načinu za ubijanje poslednjih molekula slobodnog vremena, skidam ti kapu i slavim te.

  17. Shadowrun: Dragonfall (83) – Dobroj storiji obilno potpomažu ubedljivi i odlično razrađeni likovi s kojima su dijalozi pravo uživanje, što se vrlo oštro razlikuje od bezličnih, „hired-help” PC-a iz originala. Da je malo nelinearniji, Shadowrun: Dragonfall bio bi pravo malo remek delo, mada u periodu kada vlada ovakva oseka kvalitetnih RPG-ova možda i nema smisla previše zakerati.

  16. Subterrain (86) – Fenomenalna, zaguljena i komplikovana simulacija preživljavanja koja se pojavila početkom godine, ali je, poput mnogih anonimnih bisera, steltno proletela ispod radara redakcije večno gladne izazova, ali preokupirane šljaštećim mainstream ometalicama.

  15. Crypt of the NecroDancer (82) – Bizaran, ali odličan, muzičko-ritmički pixel art roguelike RPG s podrškom za dance-pad periferije i ubacivanje sopstvene muzike u gameplay. Nema snimanja pozicije i držanja za ruku, igra vam daje jednu šansu za slavu i uspeh, a kažnjava vas šljagom ako ste smotani.

  14. Abyss Odyssey (82) – Kombinacija borilačke, platformske igre i akcionog RPG-a s proceduralno generisanim nivoima. Abyss Odyssey nije sjajan zato što je uvrnut - sjajan je zato što je sjajan u gotovo svakom pogledu. Nabavite ga i uživajte mučeći se.

  13. Subnautica (89) – Podvodna avantura na neistraženoj okeanskoj planeti. Igra u kojoj možete provesti sate krstareći bezbednim plićacima, loveći ribice i zalazeći u svaki podvodni tunel i prolaz u nadi da ćete naći nešto zanimljivo. Istovremeno, radi se o slow-creeping hororu zbog kog ćete često morati da otresate hladne žmarce koji će krenuti da vam gmižu niz kičmu čim zaronite malo dublje. Igra ima atmosferu holivudskog blokbastera koje se ne bi postideo ni Džejms Kameron.

  12. Far Cry 3: Blood Dragon (73) – Pucanje, lupetanje, over-the-top sprdnja, 2D kolažne FMV scene i dijalozi od kojih se transkript „Karate Kida” čini smislenim kao ruski klasik, generalna su obeležja ove planski i (simpatično) retardirane igre... Našem junaku glas pozajmljuje raspoloženi Majkl Bin, što je, samo po sebi, dovoljan razlog da zarijete očnjake u Blood Dragon.

  11. Vanquish (87) – Jedan od najeksplozivnijih cover shootera svih vremena (ako ne i THE najeksplozivnija igra ovog tipa). Potpuno u skladu sa naslovom, ovo je igra u kojoj pokoravate i potčinjavate sebi horde protivnika u neprestanoj over the top akciji.

  10. Salt and Sanctuary (89) – Indie hibrid Dark Soulsa i Castlevanije koji je toliko zabrazdio u vode kopirajt infrindžmenta da je pravo čudo kako razvojni tim nije swatovan i izručen Japanu.

  9. Ironcast (89) – Kao da su se sudarili Puzzle Quest i FTL, a onda je iz prašine koja se sleže izašao ogromni hodajući robot na paru! Ironcast je često brutalno težak, još češće zna da iznervira, ali čak i tada osmeh nije dugo odsutan sa lica.

  8. Sunless Sea (86) – Izgubite razum, pojedite posadu. Reklamni slogan je u startu skrenuo pažnju na ovu igru Failbetter Gamesa, kompanije do sada poznate jednom krugu igrača po krajnje interesantnoj browser igri Fallen London. Ovo je igra za osobe istraživačkog duha, koji ne odustaju lako i koji vole da čitaju vrhunski napisanu priču.

  7. Skulls of the Shogun (88) – Blesava komedija koja najviše podseća na neku crtanu seriju s Cartoon Networka. Radnja prati generala kojeg, trenutak pre nego što će postati šogun, neko ubija. U nadgrobnom životu hteli su da ga pošalju da čeka u redu do sveta mrtvih, u kojem mora da stoji najmanje nekoliko hiljada godina. Njemu se to nije svidelo, pa je rešio da postane šogun sveta mrtvih. Naravno, usput baca svetlo na misteriju svoje smrti...

  6. The Talos Principle (87) – Logički problemi i izazovi, progresivno rastuće težine, vanserijski su dobro osmišljeni. Stoga naoštrite vijuge i obezbedite dovoljno slobodnog vremena, zarazniju glavolomku od The Talos Principle nećete naći u ovom trenutku.

5. Wargame: Red Dragon (89) – Ako na pomen Hladnog rata trenutno raširite zenice, lice vam se ozari, a dole osetite nagoveštaj spontane ukrutbe, Wargame: Red Dragon je obavezna, apsolutno esencijalna nabavka za vas i vaš borbeni PC. Još ako imate dovoljno godina da se iz prve ruke sećate sukoba i krkljanaca iz osamdesetih godina prošlog veka, strateške slasti koje nudi ova igra probiće i betonski plafon i lansirati vas i vaše ushićenje u orbitu.

  4. Spec Ops: The Line (85) – Mnogo više od bilo koje igre u novijoj istoriji, Spec Ops: The Line zaslužuje da bude pretočen u knjigu. Time bi se zatvorio krug inspiracije star 110 godina, a započet romanom „Srce tame” engleskog autora Džosefa Konrada, koji je 1979. evoluirao u najbolji (anti)ratni film svih vremena, Kopolinu „Apolalipsu danas”.

  3. Legend of Grimrock (88) – Duhovni naslednik Dungeon Mastera - igra je surova i sirova retro poslastica, u kojoj ćete razbijati glavu i razbijati glave. Od ovog indie naslova nećete dobiti sate in-engine animacija, kompleksne NPC interakcije, ljubavne veze sa članovima družine niti storiju o seljačetu koje spasava kraljevstvo, već minimalistički fokusiran izazov za um i prste, pošteđen svega što ne spada u puko preživljavanje i snalaženje.

  2. The Flame in the Flood (84) – „Mobilni” roguelike kakav do sada niste igrali. Naša junakinja ima daleki cilj i minimum početnih sredstava da izdrži put do njega, što podrazumeva usputno snalaženje koje je okosnica i osnovna poenta ovog naslova. Igra pršti od atmosfere i neodoljivog južnjačkog šmeka za koji je pre svega zaslužna muzika Chucka Ragana, teksaškog kantri kantautora čiji je audio-potpis obeležio igru.

  1. Duskers (90) – Prezentovana kao stilizovana MS-DOS industrijska simulacija kakve egzistiraju u retro futurističkim filmovima poput „Osmog putnika”. Ova kombinacija real-time strategije, šematskog taktičkog planiranja i survival horrora nešto je što do sada niste videli niti igrali. Hell, nešto je što niko nije video i igrao. Duskers je igra koja bi bila najbolji SF film osamdesetih godina.

BONUS (preko veze!):

0. Atomicrops – Okopaj-pucaj-sadi-pucaj-zalij-pucaj-beri-pucaj... „Staroškolska” pikselizovana arkadna pucačina. U početku ćete dosta ginuti, ali zato kada uđete u štos... opet ćete dosta ginuti. Da je prava zemljoradnja zabavna kao Atomicrops, Javni servis bi snimao soc serije o opustelim gradovima, gde preostali visokoplafonci, koji smešno pričaju, kukaju zato što je sva omladina pobegla na selo.