Prvi The Surge bio je nategnut i smotan, a drugi je nategnut i spretan, što je evidentni napredak. Prvi je bio spor kao Dark Souls, drugi je brz kao Bloodborne. Oba nastavka pate od pomalo nemušte izgradnje sveta i generalne neubedljivosti, mada se dvojka popravila i na tom planu. The Surge 1 i 2 su tipični nemački proizvodi - tehnički impresivni, ali karakterno i stilski odsimulirani u skladu s onim što developer misli da je kul. Što reče jedan kolega: „Nemac će da napravi mercedes, a onda će da sedne u njega obuven u sandale sa čarapama”. To je otprilike The Surge 2 - noga na gasu mercedesa S klase obuvena u braon kožnu sandalu s otvorenim prstima i plavom soknom do pola listova.

Kao i svaki proper Soulslike, i The Surge 2 počinjete u stanju amnezije. Nakon rušenja putničkog aviona na obodu Jericho Cityja (nema veze za Jerihonom u Izraelu), budite se u bolnici pod opsadom poludelih pacijenata i policajaca, koji ovako ranjivog i zbunjenog hoće da vas iznabadaju raznim oštrim predmetima. Ko sam, kuda idem, jesmo li sami u svemiru, šta je smisao svega i druga pitanja motaju vam se po glavi dok prelazite interaktivni tutorijal koji će vas naučiti da se borite, parirate, blokirate, lečite se i opremate, što vam neće biti potrebno ako ste igrali prvi deo. Ubrzo dobijate svoj „rig”, to jest motorni egzoskelet koji vam povećava snagu i brzinu i služi kao polazna osnova za kačenje opreme i oružja. Izlazite iz zatvorske bolnice i ulazite u haotični grad koji se povija pod teretom nano-virusa koji žitelje pretvara u bezumne tehno-zombije. U glavi vam se mota vizija devojčice za koju osećate da je ključ svega... Eto, ovo je poboljšanje u odnosu na prvi deo - developer vam daje lični, ljudski element brige o nekome, što je odskok u odnosu na prvi Surge koji je bio depersonalizovan i braon.

Borba u igri je daleko bolje i smislenije odrađena u odnosu na prvi The Surge - generalno je brža, sa staminom koja se brže obnavlja i smanjuje downtime između poteza, ali najbolji novi element jeste energija, resurs koji služi za lečenje i određene vrste specijalnih napada. Ovde ću biti detaljan... Svaki udarac, zavisno od oružja kojim vitlate, generiše određenu količinu energije, koja je treći borbeni resurs, pored linije zdravlja i izdržljivosti. Za razliku od njih, energija se puni napadima i prazni, prilično brzo, sama od sebe, što je čini privremenim resursom koji se pravi i troši u svakom fajtu. Merač energije podeljen je na celine, od kojih svaka služi kao jedno punjenje za specijalizovane implante (menjate ih po želji). Najbitniji implant funkcioniše kao Estus flask u DS igrama - ako energijom „kupujete” punjenja za njega, moći ćete da se lečite u borbi. Lečenje je praktično neograničeno sve dok ste u stanju da generišete energiju, tako da nema forsiranog vraćanja na bonfire (ovde, medicinsku komoru) da bi se Estus resetovao. Energetska punjenja možete da iskoristite i za različite vrste privremenih bafova, ali onda gubite resurs za lečenje. Sistem je genijalan jer vas stalno stavlja u taktičke dileme, čineći borbe dinamičnim. Sistem nišanjenja pojedinačnih delova tela u cilju njihovog odsecanja sada funkcioniše bez greške, što je još jedan bitan taktički element.

Okruženje Jerihona je malo manje genijalno, jer je koncipirano kao urbani lavirint koji je uvezan kao crevo i isprepletan preko svake logičke mere. Autori, inspirisani suptilnom povezanošću zona u prvom Dark Soulsu, ovde su rešili da ga iskopiraju bez mere, obzira i kočnice. Ako igru ostavite nekoliko dana nakon desetak sati igranja, više nećete moći da se snađete gde je šta i kuda se ide gde.

The Surge 2 je vrlo solidna igra, nipošto genijalna, ali dovoljno dobra, balansirana i zabavna da bi se svidela svakom fanu Soulsborne žanra. Za one koji to nisu, zbog relativno male težine može da predstavlja dobar uvod u ovu hard-core RPG nišu.