Direktno sa Bosfora nam stiže Stygian, nenametljivi 2D klasični cRPG smešten u Mythos. Iako je nepogrešivo reč o ostvarenju fanova (autori ne odstupaju preterano od izvornog materijala i ubiše od omaža na svakom koraku), ekipa iz Cultica je uradila bolji posao od prethodnika u prenošenju Lavkraftovog imaginarijuma u igračku dimenziju.

Lepo je videti da su se developeri jednom potrudili da urade dobru priču, a ne loše prepričavanje Senke nad Insmutom sa gomilom nabacanih referenci. Što se samih referenci tiče, one jesu sveprisutne, skoro svaka linija dijaloga (kao i opisi klasa, nekih predmeta itd.) je referenca na neko od Lavkraftovih dela, ali su one pametno iskorišćene da daju šmek unikatnoj priči. Radnja se odvija u Arkamu te je to gomila poznatih lokacija, srećete i pregršt poznatih likova. Svet snova igra važnu ulogu u priči i umešno je prenet u igru, te ne čudi da nalećemo i na Randolfa Kartera. Zadaci i likovi evociraju gotovo sva Lavkraftova dela te će pravi poznavaoci biti oduševljeni kao nikad pre. Istovremeno sa posvećenošću i temeljnošću valja reći da je priča stvarno odlična i da su razne teme organski ukomponovane u vrhunsku transdimenzionalnu epopeju, što je sigurno bilo teško balansirati sa uključivanjem toliko elemenata iz izvornog materijala.

Iscrpan proces kreiranja lika vam se svakako isplati pošto mnoge dijaloške opcije zavise od vaših veština. Sagovornici lako prekidaju dijaloge te nonšalantno prolaženje kroz sve opcije na koje smo navikli u drugim cRPG-evima nije uvek moguće, što dodaje role-playing aspektu, podstiče uživljavanje, razmišljanje i oprez i naravno daje novi nivo replay vrednosti. Mehanika svetonazora odlično funkcioniše u sklopu sa dijalozima i istraživanjem, sanity mehanika je inovativno implementirana kao spoj mane i alternativne linije života. Angst to nadopunjuje time što angst nivoi zahtevaju izbor neke od negativnih osobina, koje su suprotnost perkovima koje stičete nivoima iskustva. Angst raste nakon borbi ili moralno upitnih izbora te i na to treba obratiti pažnju. Tutorijali su jedva prisutni, a tokom rešavanja misija igra vas ne drži za rukav, što će obradovati hardcore istražitelje, ali i verovatno zbuniti veliki broj igrača. Ne bune samo kvestovi, već dosta stvari nije adekvatno objašnjeno. Kako igra odmiče, broj neizbežnih borbi raste, što je katastrofalno imajući u vidu njihovu težinu i na momente nepostojeći balans. Stvar dodatno otežavaju ne tako nasumični world map encounteri često pogubni po igrača.

Ručno crtana grafika briljira u pogađanju atmosfere prohibicije i horor čudaštva, sa malo uznemiravajuće iščašenosti u svim vizuelnim segmentima. Dvadesete su autentično predstavljene i grafički i tematski u okviru sveta i priče sa mnoštvom zanimljivih detalja (uključujući i rumunskog šatro Teslu). Muzika je spoj džeza i bluza tog perioda, sa horor melodijama koje podstiču opresivnu atmosferu. Igra ima i par horor momenata, što čudi s obzirom na žanr. Groteska i teskoba su ono na šta igra često cilja, a misterija, prirodna i natprirodna, sastavni je deo svih delova igre. Svaki segment igre je podređen pothranjivanju neverovatne atmosfere koja na momente kaplje iz monitora.

Brilijantni narativni i role-play segmenti, te zanimljive mehanike (često nedovoljno iskorišćene ili izbrušene) ne mogu u potpunosti nadomestiti konfuziju, bagove i frustrirajuću borbu. Pošto smo igrali igru pre izlaska na tržište, nećemo mnogo zameriti, jer očekujemo da će posvećeni Turci kulučiti dan i noć na ispravljanju ovih lako rešivih nedostataka kada feedback pristigne. Tako da je ocena neka vrsta zaloga za budućnost, petice za trud i kovenanta koji veže istinske fanove Lavkrafta.

Kada se problemi reše, Stygian će biti mehanički inovativan mali RPG i remek-delo derivativne umetnosti, koje postavlja visok standard budućim adaptacijama Lavkrafta i obavezno štivo za sve ljubitelje ovog pisca.