Tokom vekova bilo je uobičajeno da zanat ostaje u porodici, prenoseći se sa oca na sina, a zatim na njegove potomke. Obično su to bili kovači, mlinari, bačvari... ali nije neobično i da se vojnički poziv prenosio generacijama, sa kolena na koleno. E pa, upoznajte Bergsonove.

Children of Morta je pre svega akcioni hack&slash RPG sa roguelite elementima, bez kojih se u poslednjih par godina očigledno ne može, bar što se indie scene tiče. Igra prati Bergsonove, porodicu ratnika skućenih u podnožju svete planine Morte, zakletih da do smrti brane svoj dom od svih neprijatelja. A neprijatelj dolazi, oličen u vidu iskonskog zla, koje će ukaljati duše nevinih stanovnika planine, stvarajući od njih armiju podanika. Otrcana priča, ali u ovom slučaju ispričana na malo drugačiji, dosta upečatljiviji način, gde sve dijaloge zamenjuje empatični glas naratora.

Ovo je porodični RPG - i tema je porodica, a i zamišljen je da se igra u društvu. Jasno se vidi da je Morta pravljena sa namerom da se igra u dvoje, jer simbioza melee i ranged likova prolazi kroz igru kao nož kroz puter. Daleko od toga da ju je nemoguće igrati u solo varijanti, ali je sve lakše i zanimljivije u paru (samo u lokalu jer online co-op nije podržan). Uz nasumično generisane tamnice, ponovni prelazak u slučaju pogibije neće biti tolika gnjavaža, što je jako bitno jer su neuspeli pokušaji osnova napretka kroz igru. Pored stečenog novca i iskustva, preko potrebnih za razvoj i jačanje likova, gotovo svakom pogibijom otvarate novi list sage o Morti. Bilo da je u pitanju susret sa nekom osobom ili pronalazak predmeta od značaja za dalji razvoj priče, otvaranje nove sobe u domu Bergsonovih ili novopridošlica u družinu, gotovo sa svakim silaskom u tamnice igra će vam ponuditi, makar i najsitnije, ali ipak drugačije iskustvo igranja istog nivoa.

Glava porodice Džon je klasičan paladin sa štitom i mačem solidnog dometa, njegova sestra Linda je vrsan strelac, ćerkica Lusi je vatreni mag, a sin Kevin je arhetip roguea sa dva bodeža. Tu je još i Džonov brat Mark, specijalizovan za borbu golim rukama, i rođak Džoi, koji sa ogromnom macolom glumi varvarina. Na početku su dostupni samo Džon i Linda, a ostale ćete jednostavno otključati igranjem, što je u ovom slučaju eufemizam za konstantno umiranje. Umiranjem, tačnije sakupljanjem iskustva, otključavate i nove vrste napada, te jačate karakteristike dotičnog lika, ali i porodice u celini. Drvce veština nije naročito razgranato, tako da nema govora o specifičnim bildovima.

Lutajući nivoima, naići ćete na obeliske koji daju kratkotrajni boost (sećamo ih se iz Diabla) i odaje u kojima se nalaze moćne amajlije i relikvije, nudeći različite pasivne i aktivne bonuse. Dok je broj pasivnih bonusa neograničen, postoji samo jedan slot za aktivne i to sa poprilično dugim cooldownom. Katkada se ove stvarčice kriju iza mini-igara poput ponga, arene sa nekoliko talasa protivnika ili igre memorije. Iza ubijenih neprijatelja uglavnom ostaju zlatnici, valuta neophodna za šoping u ujka Benovoj radionici, gde kupujete unapređenja (jačina oružja, oklop, brzina kretanja...) za celu porodicu. Daleko ređi su kristali, koji služe za otvaranje specijalnih škrinja i, još bitnije, kupovinu zgodnih stvarčica neposredno pre boss obračuna.

Children of Morta je kvalitetna igra, sistem poluga i zupčanika vešto uklopljen u skoro savršen mehanizam, sa prelepim, ručno crtanim pozadinama koje izgledaju kao neko impresionističko ulje na platnu, te intrigantnom pričom i naratorom koji slobodno može da izađe na crtu Loganu Kaningemu iz Bastiona. Međutim, kasno Marko na Kosovo stiže. Tokom pet godina razvoja igre pojavilo se mnogo rivala sličnog koncepta koji funkcionišu podjednako dobro, ako ne i bolje. Sa takvom konkurencijom nije dovoljno biti samo dobar, nego izvanredan, da bi se postigao zapažen uspeh. Ako zanemarimo audio-vizuelni doživljaj, koji će nakon početnog oduševljenja ubrzo izbledeti, Children of Morta to jednostavno ne poseduje.