Legenda kaže da je 1947. ili 1948. godine posada dva američka broda, negde u blizini ostrva Sumatra u Indoneziji, preko radija neočekivano presrela poruku sa obližnjeg nepoznatog broda, sročenu u Morzeovoj azbuci: „Plovimo. Svi oficiri, uključujući i kapetana, mrtvi. Verovatno i cela posada.” Nakon kraće pauze i nekoliko nekoherentnih signala, usledio je završetak poruke: „Ja umirem.” Poruka je potekla s broda SS Ourang Medan (indonežanski za „Čovek iz Medana”). Spasioci su na neoštećenom brodu zatekli leševe bez očiglednih povreda, samo im se na licima ocrtavao samrtni strah. Šta se desilo sa brodom SS Ourang Medan (uključujući tu i pitanje da li je on zaista postojao), još uvek je nepoznato. Ta legenda poslužila je ljudima iz Supermassive Gamesa kao temelj za prvu igru u planiranoj antologiji horor igara zasnovanim na stvarnim strašnim pričama. Tvorci „interaktivne drame” Until Dawn, nošeni uspehom te igre, sada nastavljaju u sličnom stilu, što se tiče žanra i uopšte forme igre.| Iako je ovo psihološki horor, a ne slasher, i dalje je u pitanju lagana zabava |
Prolog (efektivno tutorijal) prati članove prvobitne posade broda Man of Medan. Radnja se, zatim, seli u sadašnjost i upoznajemo protagoniste igre. Aleks, Bred, Džuli i Konrad ukrcavaju se na brod kapetanice Flis kako bi istražili podvodne ostatke oborenog aviona američkog vazduhoplovstva. U olupini aviona nalaze koordinate na kojima se navodno krije skriveno blago. Te večeri, trojica pirata otimaju brod naših junaka, nalaze ove koordinate i nakon kraćeg putovanja svi zajedno stižu do broda SS Ourang Medan. Ovih osmoro likova nisu ni svesni kakvi ih sve užasi čekaju na ukletom brodu... Gameplay tipičan za naslove ove vrste izveden je gotovo besprekorno. Pored istraživanja na vama je da donosite niz odluka tokom dijaloga i drugih, neverbalnih situacija, a tu je i mnoštvo intenzivnih QTE sekvenci. Struktura radnje ima zacrtan tok sa kojeg ne skreće, ali brojni faktori utiču i na detalje u priči i na neke suštinske elemente zapleta. Najbitnije je to da li ste uspeli da sačuvate živote svih junaka, kojima upravljate naizmenično. Skoro svaka odluka u igri je bitna, a način na koji se priča prilagođava vašim izborima za svaku je pohvalu. Igra traje samo oko pet sati, ali cena od 30 evra nije preterana zbog velikog replay valuea. Pohvaljujemo i QTE deonice koje su savršeno tempirane, nisu previše lake i gotovo sve vreme su ispunjene tenzijom - opasnost da pogrešite je realna, a greške možete skupo da platite.Iako je ovo psihološki horor, a ne slasher, i dalje je u pitanju lagana zabava koja i nema ambicija da bude nešto više od toga. Dobra režija, odličan tempo, simpatično i često duhovito napisani dijalozi i likovi (neki su prilično šarmantni) - sve to je sasvim dovoljno da nas igra „kupi” svojom petparačkom pričom. Propusti postoje, ali samo je jedan posebno bitan - mestimično loša gluma. Za razliku od Until Dawna, glumačku postavu igre koja je pred nama većinom čine malo poznati (ili downright nepoznati) glumci, od kojih su se neki odlično snašli (Konrad, Džuli i kidnaperi), dok ostali nisu na visini zadatka. Nešto manji propust je neujednačen kvalitet tehničkih karakteristika igre. Sa jedne strane, grafika je odlična i gotovo fotorealistična, animacije kretanja su veoma prirodne, a upravljanje likovima se odvija u skladu sa realnim zakonima fizike. Kao kontrapunkt tome, lip syncing je veoma loš, dok izrazi lica često deluju ukočeno i neuverljivo. Muzičke teme se ne javljaju dovoljno često i generalno ne podržavaju dešavanja na ekranu dovoljno dobro. Iako se na to kasnije navikavamo, prvih sat-dva Man of Medana odaju utisak vizuelno solidno zamišljenog filma kod kojeg je nešto veoma čudno, i to, dok traje period navikavanja, konstantno razbija magiju. No, Man of Medan svakako ima dovoljno kvaliteta da svesrdno podržimo autore iz Supermassivea koji nam nude jednostavne i zabavne horor priče u formi interaktivnog filma. Nadamo se da će sa sledećom igrom u ovoj antologiji unaprediti tehničke elemente igre, kao i da će izabrani glumci obaviti bolji posao. |
