Svet kompjutera

2. januar 2020.

Procenjuje se da je igračka industrija „teška” oko 150 milijardi dolara. Ta vrtoglava brojka sigurno će nastaviti da raste u godinama koje slede. Faktor koji će nesumnjivo doprineti tom rastu je dobro podmazana marketinška mašinerija sa stalnim zadatkom da podgreva euforiju pre početka prodaje nekog novog naslova. Međutim, često se desi da je sama igra tanka, pa se početni entuzijazam izduva poput izbušenog balona a izraz lica ispred ekrana postane identičan onom kada se izlazi iz toaleta gde se, osim metana ništa drugo nije ispustilo. Predstavili smo 20 najboljih igara ove decenije, a sada sledi druga strana medalje, 20 igara od kojih smo puno očekivali, a ishod beše mlak.

Po mišljenju Kuzme:

  20. Jagged Alliance: Flashback (55) – Sve u svemu, chabbar. Nemački Jagged Alliance: Back in Action bio je mnogo hrabriji eksperiment, mehanički solidan i tehnički kompetentniji, mada takođe šupalj u smislu ličnosti. Flashback pravi krupan korak unazad - u pitanju je igra koja stoji u istoj ravni sa Brigade E5: New Jagged Union i drugim mnogobrojnim, low level neuspešnim klonovima neponovljivog Sirtechovog koktela taktike, strategije i stila. Trebalo bi da ga ocenim još surovije zbog imena koje se drznuo uzeti, ali ajde...

  19. Total War: Rome II (70) – Ima zdrave kosti, ali nepravilno razvijene, mutirane udove i divlje meso koje traži seriju plastičnih i metalnih operacija da bi se od čoveka slona napravio maneken. Prvi peč je rešio zakucavanje pri tranziciji između strateške i taktičke mape, drugi će doneti prvi otpimizacioni pass i glatkiji skrol strateške mape, a naš prilog dolazi u obliku poklonjene sedmice na konto stare slave.

  18. Syndicate (75) – Igri ne ide u prilog ni ponekad očigledan, a često diskretan sindrom „Modern Warfare did it”, kao ni sveže sećanje na ipak bolji, srodni naslov Human Revolution. Nepotrebni „stiskaj što brže” momenti i preterana linearnost još više srozavaju našu konačno ocenu.

  17. Medal of Honor: Warfighter (63) – EA nikako da razvije sposobnost hodanja po finoj liniji između patetike i kula. Medal of Honor: Warfighter treba shvatiti kao naslov za privremenu upotrebu, koji je tu samo zato što Dice odbija da svake godine izbacuje novu Battlefield igru koja bi parirala sezonskom Call of Duty naslovu.

  16. Lawbreakers (88)– Dve nedelje nakon što je pušten u prodaju (po atipično pristupačnoj ceni od 30 dolara), LawBreakers se i dalje muči da pronađe širu publiku i još uvek ne uspeva da se probije na spisak sto najigranijih igara na Steamu.

  15. Dead Space 3 (69) – Krupan problem Dead Spacea 3 jeste činjenica da nije strašan. Horor je predividljiv i već viđen, a survival je obezbeđen novim sistemom resursa i municije, koji donosi obilje svega. Od početka do kraja, igra vam razvija jedan jedini uslovni refleks - ako aktivirate neki mehanizam ili pritisnete taster koji odmotava dešavanje, iz obližnje ventilacije/rupe u zemlji/rupe u plafonu iskočiće omanji talas protivnika, koji ćete smlatiti i nastaviti dalje.

  14. Alpha Protocol (70) – Najveći problem sa Alpha Protocolom, međutim, leži u fragmentu gameplay mehanike koji se tiče obaveznih mini-igara. Obijanje mehaničkih brava, hakovanje terminala i prespajanje elektronike kod alarmnih sistema radićete po nekoliko puta u svakoj misiji, rešavajući refleksno-percepcione puzzleove koje se ne mogu preskočiti niti zaobići. Ovo je, naravno, totalni, parališući horor i potencijalno najveći razlog za odustajanje od daljeg igranja.

  13. Death Stranding (57) – Ako vam je tolerancija na proseravanje mala, Death Stranding će početi aktivno da vas nervira bukvalno od prve sekunde. Recimo, igra vas na početku pita za datum rođenja, a onda vam daje horoskopski savet u skladu s tim. Pridavanje značaja horoskopu, nalik na agresivno pljuvanje po vakcinaciji, ravnozemljaštvo ili hemijske tragove na nebu, u meni stvara specifičan nagon za surovim maltretiranjem osobe koja zastupa takve stavove. Daleko si mi, Hideo.

  12. Elemental: War of Magic (43) – Igra će jednog lepog dana biti igra dostojna Stardockovog renomea, ali taj dan je još daleeeeko iza granice horizonta. Zašto igri nismo dali nulu? Well, zato što je u 1.7. verziji relativno upotrebljiva i zato što smo sigurni da će se situacija popravljati svakom sledećom zakrpom. Ne zaboravite ovu milost, Stardokovci, i prionite na posao odmah. Šnel!

  11. Sid Meier’s Starships (39) – Starships može da se odigra jednom, čisto da dokažete svoju superiornost nad tupavim AI-em i to je sve. Eventualno može da posluži početnicima kao veoma razvodnjeni uvod u 4X žanr.

  10. The Witness (84) – Morbidno dosadna i fantastično izvikana igra koju je krajnje uvredljivo porediti sa Portalima, The Talos Principle i drugim 3D puzzle avanturama koje imaju glavu i rep. Šta je The Witness nego prosta gomila 2D logičkih zagonetki sa linijicama i tačkicama (kakve srećemo na igrama za mobilni telefon) koje su nabijene u pitoreskni krajolik sa prenaglašenim bojama? Trodimenzionalni teren i kriptična filozofska postava cele stvari vrše funkciju petog točka, a odsustvo bilo kakve naznake šarma i personalitija dodatno će vas motivisati da batalite ćorav posao igranja ovog đubreta.

  9. Sid Meier’s Civilization: Beyond Earth (51) – Tokom igranja Beyond Eartha u jednom trenutku počela je da me muči sumnja... Da li sam uobrazio da je igra loša jer Alphu gledam kroz naočare s roze staklima, uljuljkan u nostalgiju? Momentalno sam otišao na GoG i pljucnuo siću za Windows 7 kompatibilnu i pečovanu verziju Alphe Centauri u koju sam zaronio radi testa na početku vikenda, a izronio u ponedeljak usred radnog vremena. Oooo, ne, nisam se prevario ni za jotu - stara kuka je fantastična i apsolutno neuporediva sa ovim smećem.

  8. Necropolis (68) – Još jedna u nizu igara koja je obećavala zbling a donela mjeh... Sve što su obećali, Necropolis je doneo. Problem je u tome što to doneto nije na nivou koji su ljudi zamišljali ukoliko se igra konzumira solo. U društvu trojice igrača, rovarenje po prašnjavoj nekropoli čarobnjaka Abraxasa je eksponencijalno zabavnije, ali to je privilegija koju će zbog odsustva automatskog mečmejking uparivanja imati samo igrači sa debelim friends listama na Steamu koje su prepune debelih igrača sa debelim novčanicima.

  7. Master of Orion (71) – Nažalost, jednom kada prođe inicijalno ushićenje grebanja površine novog Oriona, igra se neumitno pretvara u Routine: The Game. Kliket ovamo da brodovi odrade sledeći segment svoje rute, kliket onamo da se dodeli nešto nove za istraživanje/gradnju, malo diplomatija, malo špijunaža, eventualna preraspodela ljudstva na i između planeta, End Turn... Igra jednostavno pati od akutnog nedostatka personalitija i raznovrsnosti. Godinama se pališ i trudiš da napraviš dostojan rimejk i nastavak kultne igre, i onda se niotkuda pojavi tamo neki Stellaris, potapše te po glavi, i kaže ti da si sladak.

  6. Rage (71) – Filozofija mnogih razvojnih studija je „obezbediti hepiend retardu”, odnosno težinski projektovati igru da na normalu bude lakša od poluvelter kategorije. Rage se spušta na nivo muve, nudeći izazov koji se graniči sa zevanjem - borba pešice još i ima uzbudljivih momenata, ali su trke i resursna ekonomija takvi da možete fejlovati jedino ako imate ekesere umesto ruku i vatu umesto mozga.

  5. Aliens: Colonial Marines (49) – Grčka tragedija za normalnu gejming publiku, ratni zločin za fanove „Aliensa” koji su film gledali 60 puta, znaju ga napamet i nadali su se dostojnoj igri... Nakon što je Borderlandsom 2 popravio reputaciju koja je posle Duke Nukem Forevera bila u ritama, teksaški Gearbox izdao je Aliens: Colonial Marines i rezervisao kolektivnu ćeliju u Sheveningenu, gde bi ekipa odgovorna za ovo neslavno čudo sigurno završila da na ovom svetu ima pravde.

4. Call of Duty: Infinite Warfare (68) – Infinite Warfare je dokazao da ovakva forma Call of Duty igre, koja se suštinski nije menjala od 2007. godine, više nije održiva. Ako uspeju da prevaziđu instinkte i hyper halapljivost, u Activisionu će lepo da preskoče 2017. godinu i da u saradnji sa svim studijima koji rade na CoD igrama (Infinity Ward, Treyarch, Sledgehammer Games...) pokušaju da smisle neko rešenje za redizajn i revitalizaciju svoje zlatne koke. Ako budu pokušali da se još jednom izgrbave na ovakav način, tržište će ih nemilosrdno kazniti.

3. Command & Conquer 4: Tiberian Twilight (71)  – Nakon ergele holivudskih A i B talenata iz Command & Conquera 3 i Red Alerta 3, glumačka ekipa Tiberium Twilighta delovaće vam kao loš vic. Osim Džoa Kukena (Kejn), ostatak škvadre čine neki beslovesni anonimusi koji nisu u stanju ni da odglume cheezy pseudovojnu parodiju među kulisama i dramatičnim svetlom.

  2. Fallout 76 (56) – Kriminogeno nepotrebna, monotona i besmislena igra, koju neće moći da svare čak ni najveći ljubitelji postapokaliptičnosti.

  1. Mass Effect: Andromeda (73) – Kada dođe vreme da se svede račun, Mass Effect je „žrtva svog imena”, jer ima previše velike cipele u koje mora da stane. Neviđeni hajp i pokušaji razvojnog tima da se balansira potrebama različitih podgrupa potencijalnih igrača, uzeli su svoj danak. Očigledno je igra trebalo da bude dorađena.

Po mišljenju Koleta:

  20. WWE 2k20 (42) – Japanski studio Yuke’s je dve decenije radio na WWE igrama, a onda ih je 2K zamenio. Rezultat je uvredljivi WWE 2k20. Vrhunac ironije otkriven je 1.1. 2020 kada je većina modova u igri jednostavno prestala ra radi.

  19. Dungeon Keeper – Klasik pretvoren u mobilni freemium MMO koji je bez trošenja novca bio efektivno neigriv.

18. The Order 1886 – Steampunk okruženje, veličanstvena grafika i alternativni Nikola Tesla nisu uspeli da izvuku traljavu mehaniku ove igre.

 17. Crackdown 3 – Previše odlaganja i neispunjenih obećanja ostavio je gorak ukus u ustima igrača ovog naslova. Srećom, glumac Teri Kruz se izvukao iz ovog fijaskoa bez ogrebotine.

16. Duke Nukem Forever (51) – Razočaravajući pokušaj da se ispuni obećanje dato fanovima petnaest godina ranije.

15. Scalebound (najavljen 2015, otkazan 2017) – Spektakularni demo snimci obećavali su akcioni RPG u kom se borite rame uz rame sa sopstvenim zmajem da bi nakon dve godine hypea sve bilo otkazano.

14. Darkspore (70) – Akcioni RPG naslonjen na tehnologiju iz igre Spore jedna je od znamenitijih žrtava pokušaja EA da „ratuje” sa Steamom.

13. SimCity iz 2013. – EA je tehnički potpuno izneverio veliki reboot slavnog serijala. Problemi sa serverima i bagovima učinili su Sim City neigrivim skoro šest meseci.

12. Aliens: Colonial Marines (49) – Naslov koji je trebalo da bude interaktivna verzija Kameronovog „Aliensa” bio je raspad sistema i na tehničkom i na mehaničkom planu. Kod Kuzme je ova igra na petoj poziciji.

11. Mighty No.9 – Predugo iščekivani duhovni naslednik serijala Mega Man nije opravdao poverenje ljudi koji su ga podržali na Kickstarteru.

10. Fallout 76 (56) – Fallout naslov bez svega što je dobro u tom serijalu, uz dodatak agresivnog modela naknadne monetizacije. Kolega ga je postavio na neslavno drugo mesto.

09. Mass Effect: Andromeda (73) – Tragikomični nastavak propadanja nekad nepogrešivog studija BioWare. Šampion gornjeg spiska.

  08. Destiny 2: The Curse of Osiris (44) – Umesto da popravi nekolicinu nedostataka „klot” Destinyja 2, prva ekspanzija za ovu igru je predstavljala ucenjivanje igrača - sa izlaskom Osirisa značajni delovi sadržaja postali su nedostupni igračima koji nisu kupili ekspanziju.

  07. No Man’s Sky (70) – Igra koja je obećavala previše i ispunila premalo kada se pojavila, a tek tokom 2019. godine je dostigla stanje kakvo je trebalo da ima tri godine ranije, što su dočekali samo najizdržljiviji fanovi.

06. Star Citizen (najavljen 2012, još uvek „u razvoju”) – Možda se u nekom trenutku tokom sledećih deset godina Star Citizen pojavi međ’ opštom populacijom kao fantastična igra, ali nakon više od sedam godina čekanja ostaje samo razočarenje.

  05. Star Wars: Battlefront II (70) – Konceptualno najodvratnija igra na ovoj listi - multiplayer pay to win naslov sa preteranim grindom i mehanikom kockanja, a sve to u „Star Wars” ogrtaču.

04. Star Wars: 1313 (najavljen 2012, otkazan 2015.) – Prvi kadrovi iz kompleksne single-player avanture u SW univerzumu izgledali su neverovatno, tri i po godine kasnije, igra je otkazana.

  03. Agents of Mayhem (70)– Naslov koji je trebalo da bude otkačeni koktel Saints Rowa i Overwatcha bio je skoro pa neigriv.

  02. Anthem (55) – Epska kolekcija propusta na skoro svakom koraku i nepovratno zabrljana šansa da se stane na čelo popularnog žanra looter-shootera.

  01. Star Trek (47) – Bespotrebna sramota od igre koju je od jednocifrene ocene u „Svetu kompjutera” spasila samo lična naklonost ka Star Treku.