Tokom poslednjih jedanaest godina tim Volition se uglavnom bavio serijalom Saints Row (uz dve ekskurzije u svet Red Factiona). Specifična kombinacija akcije u otvorenom svetu i razularenog humora, koja je svakim nastavkom u nizu postajala sve otkačenija, stekla je legiju vernih poklonika. Zato, kada je Volition najavio da je njihova najnovija igra, Agents of Mayhem, duhovni naslednik Saintsa i da je čak smeštena u isti svet (nakon događaja iz Gat out of Hell), svako ko je proveo nebrojene zabavne sate uz serijal Saints Row imao je razumljivo visoka očekivanja. Sada, kada je Agents of Mayhem konačno stigao, ne možemo da se otmemo utisku generalne nedovršenosti, kao i tome da su dobri ljudi iz Volitiona propustili idealnu priliku da naprave najbolju igru u ovoj popularnoj franšizi. Umesto nje, dobili smo ovaj naslov koji na momente zablista, ali većinu vremena tavori u vodama suštog proseka.

Agents of Mayhem je pucačina u otvorenom svetu, sa izvođenjem u trećem licu, smeštena u relativno blisku budućnost u kojoj pojedinci uz pomoć naprednih tehnologija dobijaju superljudske sposobnosti. Neki od njih koriste svoje novostečene moći kao izgovor da se okrenu kriminalu i pod vođstvom misterioznog Morningstara stvaraju LEGION (League of Evil Gentlemen Intent on Obliterating Nations). Sa druge strane, Persephone Brimstone, koja je poznata veteranima serijala Saints osniva MAYHEM (Multinational Agency for Hunting Evil Masterminds), grupaciju čudaka, pustolova i adrenalinskih ovisnika koji većinu vremena provode praveći džumbus, ali sa ciljem da zaustave paklene planove Legiona koji bi rezultovali još većim razaranjem.

Priča počinje kada jedan od čelnika Legiona, doktor Babylon, rešava da za svoje dijabolične namere iskoristi tehnologije i izume koncentrisane u jednom od najmodernijih gradova na svetu, Seulu u Južnoj Koreji. Agenti Mayhema ne gube vreme i svoju leteću bazu Ark odmah sele iznad Seula. Borba za sudbinu čovečanstva može da počne. Osnovni adut ove igre je dinamična akcija sa više likova, mogućnost njihovog otključavanja, unapređivanja i kombinovanja. Iako u svakom trenutku vodite samo jednog junaka ili junakinju, pre misije birate koja tri člana će biti u vašem timu i tokom akcije možete neprestano, po želji i potrebi, da menjate aktivnog lika. Tokom misija ili istraživanja otvorene mape Seula ovo funkcioniše veoma dobro. Svaki lik ima upravljačku šemu koja kao da je preslikana iz Overwatcha: primarno (i ponekad sekundarno) oružje, specijalni napad i veština za kretanje koji su na kratkom cooldownu, kao i ultimativna sposobnost koja se postepeno puni. Pucanje i kretanje u AoM, bez obzira na to kog lika vodite, veoma je dinamično.

Dizajn heroja je sasvim solidan i raznovrsan. Sem toga što su neki od njih očigledno bolji u borbi sa grupama, a drugi protiv pojedinačnih protivnika, tu je specijalizacija po tipu štete koji nanosite. Tako određeni junaci više oštećuju energetske štitove, drugi su bolji u ljuštenju fizičkih oklopa, a treći dobijaju bonus kada napadaju nezaštićene neprijatelje. Na nižim stepenima težine, a Agents of Mayhem ih ima čak petnaest, načelno nije bitno kakav je sastav vaše tročlane ekipe, već možete da se prepustite eksperimentisanju i isprobavanju svakog lika. Ipak, na višim setinzima moraćete pažljivo da odaberete svakog člana tima i neće biti retkost da se neuspešno vratite iz misije u Ark kako biste promenili sastav.

U igri je ukupno dvanaest likova (trinaest, ako računamo Džonija Utoku, koji se dokupljuje za pet evra kao DLC) i većina njih odiše ćaknutim vajbom na koji nas je Volition navikao serijalom Saints Row. Prepotentni glumac, jakuza, militantni kiborg, nindža, biohemičarka-osvetnik, pripadnici specijalnih vojnih odreda, stručnjaci za eksplozive - svi oni našli su svoj dom u Mayhemu. Tu su čak i pripita devojka na rolerima sa ogromnim chaingunom i dobri, stari Pierce Washington iz Saintsa, koji je sada postao šef sopstvene bande, ali i dalje nalazi vremena da radi za Mayhem. Svakog lika možete tokom igre postepeno da jačate ugradnjom i unapređivanjem gadžeta, kao i otključavanjem sekundarnog oružja. Sem toga, tu je mnoštvo kozmetičkih dodataka, kao i, nažalost, opcione mikrotransakcije za one koji ne žele da love skrivene kostime i dodatke po misijama i mapi Seula. Kao u Saintsima i ovde možete da preuzimate automobile od prolaznika ili pozovete sa Arka svoje omiljeno vozilo (koje takođe možete da lickate i sređujete po volji). Ipak, što igra dalje odmiče to vaša želja da istraživanjem sve manja, jer, ma koliko interesantno okolina delovala na prvi pogled, sve se polako pretvara u nekoliko desetina istih zgrada. Repetitivnost okruženja je još gora tokom misija gde uglavnom tumarate metalik-sivim kompleksima Legiona.

Slično kvalitetnom dizajnu junaka, veoma dobro su osmišljeni i minibossovi tokom kampanje koja će vas zaokupiti između dvadeset i trideset sati, zavisno od broja sporednih misija i količine istraživanja i glupiranja po Seulu. Ipak, dok su specijalni likovi interesantni, armija generičkih protivnika (plaćenika, troopera i botova) broji tek desetak specifičnih klasa neprijatelja.

Agents of Mayhem nipošto nije loša igra, ali kako vreme odmiče, postaje sve manje i manje zabavna. Sve vreme vam nešto iz podsvesti govori kako je ovo počelo kao grandiozniji naslov, sa jačim multiplayerom, možda čak i MMO pretenzijama, koji je u žurbi spakovan u „nešto što može da prođe” i liferovan fanovima ovog studija i njihovog najpopularnijeg serijala. U takvoj situaciji, puna cena od šezdeset evra predstavlja prilično grubu šalu. Ipak, kada ta svota bude popustima skresana na polovinu ili trećinu (i brojni bagovi i tehnički problemi konačno budu ispeglani), fanovi serijala Saints bi svakako trebalo da nabave i odigraju ovaj naslov.