Fantastični RPG serijal jedinstvenog postapokaliptičnog šmeka na svoju dvadesetogodišnjicu pretvorio se u simulaciju skupljanja đubreta u društvu drugih igrača. Bethesda Softworks, u svojoj beskrajnoj mudrosti, fanovima je dala ono što niko nije tražio - multiplayer verziju Fallouta. Kada su onomad najavili Fallout 76, mislio sam da se zezaju, kao što, recimo, Blizzard ima običaj da troluje ljude za prvi april. Ali ne, ludaci su mislili ozbiljno, kao da im nije bio dovoljan fijasko sa The Elder Scrolls Online, igrom koja je usmrtila svu dobru volju koju su epski fantasy RPG-ovi decenijama skupljali. Ekonomsko opravdanje za forsiranje multiplayera nauštrb sadržaja za jednog igrača svodi se na činjenicu da je „emerging content” koji stvaraju igrači besplatan, da je kreacija multiplayer questova jednostavnija od brušenja single-playera, kao i da se igraču koji dolazi u dodir sa živim ljudima može uzeti dodatni novac na konto kozmetičkih gluposti u in-game prodavnici. Eto tri dobra razloga za Fallout 76, koje je praksa, nažalost, nokautirala u prvoj nedelji nakon izlaska igre.

Šta je osnovni problem? Prosta činjenica da je Fallout 76 bagovit, loše osmišljen i još gore izveden treš od igre. Kao brahmin s dve glave, igra pokušava da spoji dva suprotstavljena aspekta, single i multi player, uspevajući jedino u tome da svaki od njih funkcioniše kao teški kompromis nauštrb drugog. Na momente je komično koliko su neke stvari glupo rešene, kao da je igru dizajnirao robot koji je stvari ubacivao po čeklisti, bez ljudskog upliva, stvarajući drvenu, krutu i većim delom besmislenu igru.

Fallout 76 je smešten u Zapadnu Virdžiniju, deo regije Apalačija i hronološki je pozicioniran u period pre svih drugih Fallout igara. Vi i drugi igrači igrate ulogu pionira koji izlaze iz vaulta da pokušaju da obnove civilizaciju nakon atomskog holokausta, što objašnjava sveopštu pustoš i odsustvo živih ljudskih naseobina. Osnovni problem s igrom jeste to što osim vas i drugih igrača u igri ne postoji živi stvor s kojim se može razgovarati, preuzeti quest od njega, voditi kao saputnik ili raditi bilo šta što je postojalo u prethodnim igrama. Malobrojni NPC-jevi u igri bez izuzetka se svode na robotske vendore koji su posejani u napuštenim gradovima i selima. Tragovi ljudi dolaze u formi holo-traka, koje ćete stalno nalaziti i koje najčešće svedoče o nečijim poslednjim trenucima, što doprinosi depresivnosti kompletnog iskustva. Prateći osnovni quest i tražeći overseera koji je iz vaulta 76 izašao pre vas, stalno ćete kaskati jedan korak za njim, nalazeći njegove tragove i audio-trake, kao protagonista System Shocka 2 koji tokom cele igre juri za doktorkom Dženis Polito. Čini se da je svaki ljudski NPC u igri umro ili nestao neposredno pre susreta s vama.

Fallout 76 se komotno može solirati, mada vam drugi igrači mogu biti korisni u tamanjenju masivnih karakondžula koje upijaju municiju. Ako vam padne na pamet da radite questove u društvu, naoružajte se strpljenjem jer svaki igrač mora da prođe kroz sve korake pre nego što vam se otvori mogućnost za napredak. A ljudi kao ljudi, vole da gnjave, vole da odu AFK na petnaest minuta, vole da slušaju audio-trake po nekoliko puta, da vas ignorišu kad ih požurujete i tako dalje. Igranje u društvu ima smisla jedino ako imate RL prijatelje koji su nabavili igru, dok je strance bolje zaobići. Jedini aspekt u kom zajedničarenje ima smisla jesu javni questovi, koji se u većini slučajeva svode na eliminaciju živuljaka ili robota u određenoj zoni, u čemu automatski participiraju igrači koji su se tu obreli i na kraju dobijaju nagradu u zavisnosti od učinka. Kvalitet standardnih questova generalno je porazan, jer je svaki pojednostavljen zbog opcije njegovog odrađivanja u multiplayeru. Dobar deo se svodi na ubijanje određenih monstera, nalaženje nekog predmeta ili odlazak na neku lokaciju radi... nečega. Nema nikakve ingenioznosti i iznenađenja koji su karakterisali ranije Falloute.

PVP je ekstremno jadan i bez posledica po pobednika ili pobeđenog. Inicirate ga ako pucate na drugog igrača ili ga udarite, a on vam onda odgovori istom merom. Ovo je igra u kojoj nema frakcija, klanova, igračkih tvrđava i drugih stvari koje postoje u, recimo, Ark: Survival Evolved ili Conan Exiles, već se sve svodi na gomilu solera koji ponekad slučajno nalete jedan na drugoga. Kako nekome u Bethesdi nije palo na pamet da od igre napravi pravi MMORPG, u kom postoje frakcije nalik na raiderse, Brotherhood of Steel, NCR, supermutante i druge? Ako su već izabrali put multiplayera, bolje da su odabrali full monty pristup i napravili igru kakva ima smisla. Sve je bolje od ovog glupog polufabrikata.

Kao što sam rekao u uvodu, 90% igre svodi se na skupljanje đubreta i njegovo raščlanjivanje na resursne činioce koje ćete koristiti za crafting nečega što vam je potrebno. Cikličnost iskustva, koja podrazumeva pabirčenje resursa da bi se ostvario neki cilj (ubio neki superjak monster, recimo), što vam obezbeđuje više resursa i jači loot za napad na još zaguljeniji cilj, porazno je monotona. U igri jednostavno nema konsekvenci na koje ste navikli u Fallout igrama, nema ljudskih sudbina na koje možete neposredno da utičete, nema strana na koje možete da se svrstavate, gorućih problema koje možete da rešavate. Depersonalizovana potraga za besmislenim resursima koji su vam potrebni za napredovanje koje ne vodi nikuda predstavlja sve što možete da očekujete od Fallouta 76.

Stvar koja se fanovima najmanje svidela u Falloutu 4 bila je gradnja baze i gomila questova na tu temu koje vam je davao onaj davež od rendžera. Zato ne čudi činjenica da u Falloutu 76 imate pokretnu bazu koju možete projektovati gde vam padne na pamet, sve dok je teren dovoljno ravan. Baza vam je relativno neophodna zbog crafting stanica za oklope, oružje, hranu, municiju i hemikalije koje ćete praviti od resursa koje pabirčite. Pošto se gejmplej svodi na skupljanje, a na početku imate mali STR i još manju nosivost tereta, stalno ćete se vraćati do baze da pretačete iz šupljeg u prazno i reciklirate sve što vam treba i ne treba da biste uopšte mogli da hodate neopterećeni. Ovo sve tako smara da se reči gube u izmaglici čiste, nerafinisane dosade koja bi mi, da sam tinfoil konspirolog, ličila na bihejvioristički eksperiment kakvim su bili podvrgnuti stanovnici svih vaulta. (Sećate li se momenta u Falloutu 4 kad ste saznali tu strašnu istinu?)

Igra ima i endgame koji se svodi na potragu za lansirnim kodovima za nuklearne projektile, koje možete ispaliti na izabrano mesto na mapi i uživati u pečurci na horizontu. Quest sa dekriptovanjem kodova je relativno složen, ima vremensko ograničenje i prepun je borbe s robotima, ali kad ga jednom odradite, iskusili ste najuzbudljiviju stvar koju igra ima da ponudi i možete komotno da je deinstalirate, osim ako nemate neki poremećaj u glavi koji vas kompulzivno tera da jednom nedeljno pravite nuklearni holokaust.

Količina i ozbiljnost bagova koji su propratili izlazak igre bila je naprosto monstruozna. Od vizuelnih anomalija, tekstura i objekata koji kasne s učitavanjem, protivnika koji se materijalizuju iz tankog vazduha, skaču po terenu u maniru faznog teleportovanja, preko diskonektovanja sa servera, do nemogućnosti normalnog izlaska iz igre, već posezanja za alt-tabom i ubijanja procesa u task manageru, ovo je jedna od onih igara u kojima sve vreme očekujete da vas odnekud zvekne bokserska rukavica.

Fallout 76 izgleda gore od Fallouta 4 i ima bar duplo lošije performanse na istom hardveru. Igra stalno zapinje, pogotovo ako „fade” slajdere odvrnete do kraja i senke postavite na high ili ultra. Izgleda da postoji neki gadan problem između enginea i servera koji kontroliše spawn objekata i živuljki na terenu, mada mi se čini da je malkice ublažen prvim velikim patchom koji je izbačen nedelju dana nakon izlaska igre. Situacija je malo bolja na konzolama nego na PC-ju, što je još jedan ubod u blizinu srca.

Ako se sećate Fallouta 2 i njegovih sarkastičnih NPC-ova sklonih sprdačini, verovatno u glavi imate sliku izometrijskog lika u niskoj rezoluciji iznad čije glave lebdi „I want multiplayer”. Neke šale postaju noćne more kada ih pogrešna osoba sa direktorskim privilegijama shvati na pogrešan način... Sve u svemu, Fallout 76 je kriminogeno nepotrebna, monotona i besmislena igra, koju neće moći da svare čak ni najveći ljubitelji postapokaliptičnosti. Preskočite je i nadajte se da će se u Bethesdi neko bitan dozvati pameti nakon ovog fijaska i buduće nastavke vratiti na staro, single-player mesto.