Nekoliko nedelja nakon novog CoD-a, evo i friškog Battlefielda, čime je multiplayer pucačka scena za ovu godinu u potpunosti kompletirana. Neki, kao kolega Kosovac, rekli bi da konac (koji delo krasi) te scene stiže sa Fortuna ekspanzijom za Warframe, o kojoj takođe možete da čitate u ovom broju.

Valja li ovaj novi Battlefield sa rimskim brojem u sufiksu? Pa... i da i ne, ali hajdemo redom, od elementa koji najviše nervira. Single-player segment igre, kao i u Battlefieldu 1, odrađen je kroz War Stories, kolekciju mini-kampanja koje se ovoga puta trude da obrade neke manje poznate događaje iz WWII. Ima ih duplo manje nego u prethodnoj igri, a zajednički element im je strašni krindž efekat koji generišu. Znate li šta je krindž? To je onaj osećaj koji liči na klasičan transfer neprijatnosti, ali je obogaćen grimasom koju pravite jer je intenzitet stresnog šabanluka preveliki. U prvoj kampanji vodite par britanskih komandosa u severnoj Africi, od kojih je protagonista mladi kokni robijaš kome je data druga šansa, koju će on iskoristiti, ali ne bez roptanja i gluposti, innit mate? Dijalozi i odnos između mladića i starog komandosa-mentora jesu krindžasti, ali intenzitet toga je ipak neznatan u poređenju s druge dve kampanje. U sledećoj vodite majku i kćerku, pripadnice norveškog pokreta otpora, koje će bez većih problema upropastiti nemačke šanse za atomsku bombu kroz totalnu sabotažu postrojenja za pravljenje deuterijuma (teška voda). Nakon dinamičnog ženskog dua koji je za sat vremena izmenio tok rata, imamo kampanju koja želi da vam ukaže na problem rasizma, u kojoj vodite mladog Senegalca koji je zadužio Francusku i pored mrkih pogleda koje su mu upućivali beli rasisti s kojima je delio uniformu. Potpuno je neshvatljivo zašto su izostavljene druge ugrožene grupe, recimo, crni lezbo nosorozi iz Libije? ZAR NIKOGA NIJE BRIGA ZA NJIHOV DOPRINOS POBEDI SAVEZNIKA? Švedski EA DICE mutanti koji vam SJW teme guraju u grlo šipkom kao hranu u gusku tokom procesa kljukanja toliko su progresivni da sam do kraja treće kampanje jedanaest puta išao u klonju...

Srećom, Battlefield V niko neće kupiti niti mu suditi zbog single-playera, mada je serijal nekoć znao da zasija i na tom planu (Bad Company 1 i 2). Na multiplayer sam se detaljno osvrnuo u „Prvim utiscima” u oktobarskom broju, pa ću gledati da se previše ne ponavljam... Elem, multiplayer je generalno zabavan - ako ste mladi i imate mali ili nikakav Battlefield staž, možete beskrajno uživati, ali ako ovaj serijal pratite od početka, osećaj već viđenog će biti prejak. Pored klasičnih modova kao što su Team Deathmatch, Domination ili Conquest, tu su i Breakthough i Grand Operations, multifazni i slojeviti modovi koji predstavljaju hajlajt igre. Zajednička stvar za sve modove jeste potreba za tešnjom saradnjom među igračima, kako na polju popunjavanja municije i pribora za prvu pomoć (koji sada stoje u inventaru i koriste se po želji) tako i oživljavanja nakon pogibije (što mogu da rade sve klase, ali samo medic to radi instant). Sistem progresije oružja i kozmetičkih izmena delova gotovo je identičan onom u prethodnoj igri, što je meh. Ne znam zašto su odustali od divnog i kompleksnog sistema kakav smo imali u Battlefieldu 4 i nikad mu se nisu vratili?

Battlefield V je bagovita i (inicijalno) nekompletna igra, čiji launch evocira uspomene na probleme koji su pratili lonč Battlefielda 4 pre šest godina. (Zar je već toliko prošlo? Krajst!) Clipping objekata i terena, grafičke anomalije, meniji koji dovode do zaglavljivanja igre i druge stvari prilično iritiraju. Posebno me je smorio bag na jednoj pustinjskoj mapi gde se nagli skok brightnesa pri pogledu u sunce zadržavao i nakon sklanjanja pogleda, što je podrazumevalo da sam ceo meč igrao zaslepljen ispred monitora koji je blistao na maksimumu. Grafika je generalno sjajna i oduševljava razumnost hardverske zahtevnosti, a tu je i podrška za Nvidia RTX kartice koju nisam probao jer sam se vratio na Windows 7 nakon n-te budalaštine kojom me je počastila desetka (RTX zahteva DirectX 12 i poslednji apdejt za Windows 10).

Nekompletnost igre ogleda se u placeholder stavkama u meniju sa obaveštenjima o datumima kada će određeni multiplayer modovi i kampanje postati dostupni (recimo, četvrta single-player kampanja, The Last Tiger, dolazi četvrtog decembra). Battlefield V će u martu 2019. dobiti i Firestorm, neku vrstu battle royale moda, a nove mape, ako ih bude bilo, biće besplatne kao i sav ostali sadržaj. Lep ali iznuđen potez. Pošto su im se pohlepa i lutboksovi iz Star Wars Battlefronta II prošle godine obili o glavu, EA je bio primoran da nekako smiri gnev igrača, što je učinjeno eliminacijom sezonske propusnice za Battlefield V. U BF V nema lootboxova ni mikrotransakcija, mada će ovo drugo biti ubačeno kasnije, ali samo za kozmetičke dodatke.

Analizirajući Battlefield igre u poslednjoj deceniji, primećujem trend padova i malih, privremenih uspona. Nakon Battlefielda 4, koji je bio vrhunac ove plodne pucačke franšize, sve nekako ide nadole, što je smer kojim je nastavio i Battlefield V. Iskreno sumnjam da će battle royale mod Firestorm, kad konačno izađe u proleće sledeće godine, bitnije narušiti tu sliku.