Splinter Cell: Blacklist je šesta igra u Splinter Cell serijalu i prva u kojoj ulogu Sema Fišera ne tumači Majkl Ajronsajd. Objašnjenje za angažovanje američkog TV glumca Erika Džonsona („Smolvil”, i tako dalje) svodi se na to da je Ubisoft Toronto imao potrebu za glumcem koji bi pored pozajmice glasa učestvovao i u motion capture snimanju kretanja i akrobacija, za šta je developeru bio pogodniji neko ko je rođen 1979. od relikta u čijoj krštenici piše 1950.

Kako se vražji mladac snašao u ulozi NSA operativca supertajnog četvrtog ešalona? (treći je raspušten posle dešavanja u Splinter Cell: Convicition). Prilično dobro, s obzirom na način na koji je napisan... Novotalasni Sem Fišer je mračniji, fokusiraniji i mnogo manje simpatičan nego starostavni, a i za ovaj šift postoji objašnjenje u smislu da totalni akcenat na glavnog junaka muti ostatak ekipe i „veliku sliku” kampanje. Hmeh. Ako ništa drugo, Sem više ne izgleda kao hobo klon Bena Afleka, kakav je projezdio kroz Conviction, već kao neko ko „misli biznis” i u stanju je da lomi vratove kad treba...

Postoji nekoliko problema koje možete da imate sa igrom. Ako imate slab hardver, nećete uživati u sjajnoj grafici koju donosi modifikovani Unreal engine, a ako imate slab stomak, smisao poruke koju igra šalje možda će vam na pogrešan orifis izbaciti nekoliko prethodnih obroka. Ukratko, karakter iskustva sa Crnom listom u dobroj meri zavisiće od vašeg stava o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u savremenom svetu: u našem slučaju došlo je do snažne identifikacije s „teroristima” čiji je jedini zahtev taj da Amerika vrati svoje oružane snage u okvir svoje teritorije. Yep, samo to, razmontirajte baze i bazice koje imate u 153 države na planeti i povucite se u sopstvene okvire. Pomiješanih osećanja vodili smo Sema Fišera putevima kontraterorizma, uživajući u rastrzanosti koja, prema tvrdnjama nekih bihejviorista, preko gneva vodi u katarzu, a preko katarze u magazu. Or something. Elem, dotični teroristi, koji sebe nazivaju „inženjerima”, sačinili su crnu listu vojnih i civilnih USA ciljeva, preteći da će svake nedelje razneti po jedan dok se njihovim zahtevima ne udovolji. Sem Fišer, Ana Grimsdotir i par sidekick anonimusa sedaju u Paladin, putnički avion prerađen u pokretnu bazu operacija i kreću da love inženjere širom sveta, indiskriminatli!

Splinter Cell: Blacklist tehnički i konceptualno je veoma impresivna igra, verovatno THE najbudžetniji i najispeglaniji naslov koji smo igrali ove godine, i svakako najmasniji Splinter Cell ikad, ako verujete komandosu (potpisniku ovih redova) koji ih je igrao sve, neke i više puta. Svaka stavka u meniju, svaka rečenica, tekstura, skriptovana situacija u misijama, pokret, gest i lomljava stakla su ispeglani do brutalne perfekcije. Nećete verovati, ali igru i dalje pogoni modifikovani Unreal engine 2, koji već jubilarnu sedmu godinu pogoni Splinter Cell igre (još od SC: Chaos Theory). Dakle, ima nečega u izreci da nije važna veličina enginea, već način na koji se koristi...

U mehaničkom pogledu, igra suštinski funkcioniše kao Conviction, prvenstveno u sveri zauzimanja zaklona, otvaranja vatre i upotrebe gedžeta. Execute mod je malčice modifkovan „killing in motion” mehanizmom koji fajtove čini bržim i dinamičnijim, dozvoljavajući vam da trčite i auto-kokate ciljeve koje ste prethodno markirali. Nivoi predstavljaju klasičan miks hodnika i širih zona, i u globalu, relativno su solidniji od onih u prethodnoj igri, a i protivnici deluju inteligentnije.

Krupan dodatak gejmpleju je mogućnost kupovine oružja, opreme i gedžeta, kao i opciono nadograđivanje vaše baze-aviona. Svaka likvidacija u igri, stealth kill, uspešno izvrdavanje protivnika, ispunjenje primarnog i sekundarnih zadataka, pa čak i otključavanje nekog oružanog ačivmenta (X killova Y pištoljem, recimo), daje vam određeni nivo XP-a koji se u debrifingu misije transformiše u dolare. Novac možete potrošiti na opremu i pucaljke, kao i na budženje Paladina koje vam daje specijalne gameplay bonuse. Na primer, poboljšani senzori omogućiće vam da na mapi vidite lokaciju „dead dropova”, sekundarnih ciljeva koji postoje u svakoj misiji, što je dobro ulaganje u budućnost i berićetniji ulov u narednim nivoima.

Pored misija iz single player kampanje, na misionoj mapi igre možete birati solo ili kooperativne ekstra misije, a možete se posvetiti i multiplayeru koji obeležava povratak „Mercs vs Spies” moda. U trenutku pisanja ovog teksta, situacija na Ubisoft serverima je bila mušičava kao i u ranim danima Far Cry 3 multiplayera: malo ljudi, mnogo čekanja na meč, poneko izletanje u lobi bez dobrog razloga. Ako je suditi po pređašnjim Ubisoft naslovima, većina multiplayer orijentisanih igrača ovo će igrati na konzolama, tako da nismo sigurni koliko se isplati nabaviti PC original.