I reče Portal učenicima svojim: „Idite, deco moja, u svet sada, jer ja vam samo vrata pokazati mogu, ali vi ste ti koji kroz njih proći moraju...”. Nakon premijere famozne Valveove first person glavolomke, nezavisni studiji su krenuli u otvorenu trku ko će da stvori naslednika dostojnog časti da polira portal gun u trenucima dokolice. U oštroj konkurenciji koja se stvorila proteklih par godina, nova igra iz komšijskog Croteama sa elanom je preuzela na sebe ovaj zadatak, i sa lakoćom zauzela svoje mesto uz skute velikog tate na tronu, koji ipak ostaje neprikosnoven u ovoj hibridnoj niši logičko-platformskih igara.

Ako ste nekada davno igrali prvu Serious Sam igru, verovatno se sećate svojevrsnog tech nivoa u kom ste mogli da na miru, lišeni nasrtljivih neprijatelja, istražujete okruženje zabačenog hrama, proučavajući u zasebnim odajama određene i specifične vizuelne efekte koji su bili ponos i dika tada nesvakidašnjeg enginea. „Vi’š, ti bokca, kad bi geknuli sve kripove sa nivoa, ubacili raznorazne zagonetke i mehanizme, i sve to zavili u intrigantnu priču i ideje, od ovog bu mogal ispast majti dobar koktel avanture i logičarenja, kak ne?”. Otprilike tako su razmišljali zaposleni u Croteamu, jer se The Talos Principle upravo izrodio kao zaseban projekat nastao na konstruktu sledeće igre (četvrte po redu) u serijalu Serious Sam, iz pokušaja da se retki nepucački momenti implementiraju u brzometno i bizarno FPS okruženje.

Sa narativne strane, Talos je predivna psihoanaliza i studija o ljudskom karakteru i prirodi čovekovog bića u svetu koji se sve više oslanja na mašine. Princip iz naslova je nedoumica o tome da li ljudske kreacije, sa udahnutom inteligencijom koja uči, mogu doseći isti nivo svesti kao i tvorci koji su im podarili život, i da li, s toga, mogu i sami da se smatraju za živa, svesna bića. Sve ovo iskusićete, kao što jedna od mail prepiski sugeriše, upravo iz suprotne perspektive, koja donosi poseban sloj susreta i suočavanja sa problemom. U ulozi ste androida sa setom od nekoliko bazičnih, ali i naprednih instrukcija, kome će u istraživanju (naizgled) istorijskog okruženja pomagati (naizgled) božanski glas sa nebesa, (naizgled) neobično zainteresovan da vas prosvetli na vašem putu saznanja, i (naizgled) vas postavi na odgovarajuće mesto u sveopštem poretku stvari. Bez obzira na to što ćete bez mnogo pogovora slušati šta vam brižni pokrovitelj bude sugerisao, vremenom ćete postati svesni mnogih sumnjivih stvari i pojava u okruženju, iz kojih ćete vremenom početi da slažete deliće slagalice o tužnoj sudbini ljudske rase i ulozi mislećih mašina u tome. Dodatak atmosferi u ovom smislu su pomenuti mailovi i drugi tekstovi na razbacanim terminalima, koje je prava uživancija čitati i koji barataju širokim spektrom tema (od pukih objašnjenja, suptilnog humora, preko filozofskih analiza poznatih mislilaca, pa sve do sjajnih psiho-pretresa ličnosti i profilisanja igrača u skladu sa njegovim karakterom i ostalim karakteristikama).

Sa strane samog gameplaya, Talos, na žalost, najizraženije kaska za svojim uzorom. To ne znači da je ovaj element igre urađen loše, naprotiv, ali je koncipiran na način koji je previše uniforman i koji sprečava igru da zasija u punom sjaju. Ovo se odnosi na činjenicu da su svi logički izazovi razbacani po kraćim, generičkim lavirintskim odeljcima (koje se granaju iz nekoliko većih hub okruženja). Njihov dizajn je previše repetitivan i igri bi dobro došlo malo razmahivanja i slobode u ovom smislu (što je bila glavna i dobrodošla karakteristika Portalovog nastavka). Ovo za sobom vuče i preteranu vizuelnu umrtvljenost i jednoličnost svetova koje ćete posećivati (bez obzira da li je u pitanju grčko, egipatsko ili srednjevekovno okruženje), osim sporadičnih izleta u polarni konstrukt koji donosi i najviše arhitektonske raznovrsnosti.

Na svu sreću, ovo je u velikoj meri uspešno anulirano onim što čini osnovno meso igre. Logički problemi i izazovi, progresivno rastuće težine, vanserijski su dobro osmišljeni i zahtevaju od igrača, čak i u početnim stadijumima igranja, bistro i kreativno razmišljanje, uočavanje svih neophodnih pomagala radi pronalaženja rešenja i njihovo pravilno uparivanje i razmeštanje po terenu kako biste došli do nagrade na kraju tekuće deonice. Od „arsenala” oruđa kojima možete da manipulišete, u početku ćete na raspolaganju imati tripod-skremblere (koji neutrališu energetske barijere, odnosno plutajuće bombe i mitraljeska gnezda dok su upereni u njih), stalke sa reflektujućim kristalom u sredini (kojima pravite mrežu zraka za otvaranje barijera sa energetskom bravom), i kabaste bele kocke za aktiviranje prekidača na tlu (omaž where omaž is due), ali i pentranje po njima (za preskakanje nižih zidova), odnosno preprečavanje puta lebdećim smetalima (bombama ili sondama koje remete liniju pomenutih zraka). U kasnijem toku igre, na raspolaganju će vam biti i ventilator kojim usmeravate određene predmete u željenim pravcima. Intenzivnije češkanje skalpa sledi kada pribavite uređaj kojim beležite svoje akcije u okruženju, koje zatim možete da projektujete na teren i uskladite sa novim radnjama kako biste rešili određene probleme (nalik momentima iz Braida sa senkom, samo u tri dimenzije).

Nepogrešiv „osećaj za filing” Talosovih autora, koji odlično znaju šta treba da krasi jednu dobru igru, ogleda se u crvu koji vam konstantno neće davati mira i zahtevaće od vas da zavirite u još jedan ćošak, pokupite još jedan delić slagalice ili uživate u još nekom intrigantnom outputu na terminalu. Naoštrite vijuge i obezbedite dovoljno slobodnog vremena, zarazniju glavolomku nećete naći u ovom trenutku.