Lako je preživeti na Marsu ako ste Met Dejmon i ako vam je najveći problem nestašica kečapa zbog koje su krompir obroci monotoni. Probajte to da izvedete u uslovima zombi apokalipse.

Subterrain je fenomenalna, zaguljena i komplikovana simulacija preživljavanja koja se pojavila početkom godine, ali je, poput mnogih anonimnih bisera, steltno proletela ispod radara redakcije večno gladne izazova, ali preokupirane šljaštećim mainstream ometalicama. Za razliku od većine igara koje za cilj imaju snalaženje i preživljavanje u uslovima izolacije i permanentne opasnosti, Subterrain se uopšte ne trudi da vas namami laganom eskalacijom gejmplej i mehaničkih izazova, već vas hvata za kragnu i naglavačke baca u mašinu za mlevenje mesa.

Osnovna postavka je sledeća: vi ste dr Vest, diskreditovani i na robiju osuđeni naučnik koji trune u zatvoru na obodu marsovske kolonije. Čameći iza metalnih vrata, naslućujete komešanje, užurbanost i krike i čujete pozive na evakuaciju, ali buka ubrzo zamire, a vrata ostaju zamandaljena. Dani prolaze, creva krče, a iznenadni nestanak struje koristite za prison break... Osim leševa u različitim stadijumima isparcelisanosti, zatvor se čini praznim, ali vas deformisana kreatura u jurišu ka vašem debelom mesu brzo uverava u suprotno. Živi mrtvaci, mutanti ili nešto treće? Možda centar kolonije ima odgovore na ta pitanja?

Činjenica da ste sami u izolovanoj naseobini koja vrvi od biološkog hazarda sama po sebi nije toliko strašna, ali to što su tokom (neuspele) evakuacije u njenom većem delu isključeni struja, grejanje i ventilacija podrazumeva dodatno breme za onog ko želi da preživi pre nego što se snađe za prevoz do orbitalne stanice. Osim izbegavanja da vas pojedu, da se smrznete ili ugušite, morate da vodite računa i o tome da ne skiknete od gladi, žeđi, umora, infekcije, loma ruke, noge ili druge telesne traume koju niste zalečili. Baza vaših operacija biće operativni centar kolonije u kojem se nalaze čvorište automatskog javnog prevoza, centralni reaktor i terminal za preraspodelu struje u segmentima kolonije. „Paljenje” i „gašenje” određenih sekcija u zavisnosti od potreba osnovni je preduslov za odlazak u taj deo naseobine. Ako ima struje, ima i uslova za kiseonik i grejanje, koji pak zahtevaju zamenu filtera i termoregulatora koji su stradali tokom naponskih šokova pri evakuaciji. Da biste zamenili uništene, morate sami da napravite nove koristeći naprednu 3D printer mašineriju u inženjerijskoj sekciji baze, a da biste mogli da ih napravite, morate da analizirate havarisane primerke u istraživačkoj laboratoriji, koja je, pogađate, smeštena u posebnom krilu. Sve u svemu, ako izuzmemo borbu sa zombifikovanim mutantima, modalitet preživljavanja je jako sličan filmu „Marsovac”. Trčanje na sve strane, reciklaža komponenti, uzgajanje sopstvene hrane, kalkulisanje s vazduhom i električnom energijom, potreba za odmorom i mnogo manuelnog ponavljanja operacija na dnevnoj bazi preživljavanje čini savršeno realnim u SF kontekstu igre.

Taj kompletan proces je divno složen i sasvim autentično komplikovan. Kontrola mašinerije za 3D printing, biosintezu hrane, vađenje i rafinisanje rude i drugog krucijalnog hardvera zahteva poznavanje internih resursnih veza i zakonitosti. Evo nekoliko banalnih primera: za 3D štampanje jačeg laserskog pištolja trebaće vam specijalni kristal koji možete dobiti mukotrpnim rudarenjem i pročišćavanjem rude ili odlaskom u trgovački centar, provaljivanjem u juvelirsku radnju i samoposluživanjem i reciklažom nakita. Za pravljenje pribora za prvu pomoć, pored elemenata koji se mogu dobiti reciklažom tkanina i lako dostupnih gluposti, trebaće vam i jedinjenja koja postoje u povrću ili retkim industrijskim hemikalijama, što vas stavlja pred izbor: gajiti paradajz radi reciklaže ili preduzeti ekspediciju u skladište koje vrvi od stvorenja koja bi da se oslade vašom kožom.

Kako dani budu prolazili, ekosistem zla će evoluirati: broj mutanata koji će vas sačekivati van baze će rasti, a spopadaće vas sve napredniji primerci. Vaš odgovor će takođe morati da se svede na eskalaciju u smislu kreacije sve kvalitetnije opreme, jačeg oružja i boljih zaštitnih odela. Za sintezu i 3D printing potentnijeg hardvera, hemikalija i drugih potrepština moraćete da nadogradite firmver mašinerije u bazi, koji se, naravno, nalazi u kompjuteru na drugom kraju kolonije ili nekoj drugoj zabačenoj lokaciji, okružen stadom gladnih karakondžula. Stalno će vam trebati OVO, da biste mogli da napravite ONO, a da biste dobili OVO, morate da uradite X na lokaciji Y... Brojno stanje mutiranih zombija možete da smanjite na dva načina: lovom, koji neće biti previše efikasan u kasnijem toku igre kad agresivne biomase bude previše za jednog čoveka, i uspostavljanjem grejanja i atmosfere u svim segmentima kolonije, što ne prija gestaciji i razmnožavanju te biološke pošasti.

Subterrain je jedinstvena igra koja me je bukvalno osvojila na prepad neposredno nakon kompletiranja Dark Soulsa III. Moje uobičajeno stanje nakon kompletiranja neke epske igre tog tipa je nedelju-dve „kežualnog” kuliranja uz sat-dva igranja dnevno, što je ovoga puta izostalo jer mi je Subterrain poremetio ciklus spavanja i zurenja u prazno. Za surove slasti i neprospavane noći koje nudi, cena igre od 15 evra je naprosto smešna.