Ako ste kojim slučajem sanjali kako bi bilo fenomenalno igrati nešto što liči na laserski fokusirani, akcioni solo FTL, vaš mokri san je upravo postao fenomenalna realnost jer je moćni Everspace izašao iz early access faze i ušao u adolescenciju. Ovo je drugi svemirski proceduralni roguelike road movie koji je izašao ovog blagoslovenog meseca i po svim atributima je drugačiji od sporijeg i sistematičnijeg Dugog putovanja kući. Neverovatno zavidim onima kojima je posao da igraju ove igre i pišu o njima. Oh, wait... :)

Kao što rekoh u „Prvim utiscima” (SK 11/2016), gejmplej Everspacea izgleda otprilike ovako: „Pilotirate slabo naoružanim jednosednim lovcem i trudite se da pobegnete skokom kroz hipersvemirski vektor do sledećeg sistema. Skakanje troši gorivo, a broj i ubojitost protivnika progresivno raste, tako da svaki trenutak van borbe morate da iskoristite za potragu za resursima, planovima za nadogradnju opreme, gorivom, kao i za crafting pomagala i apgrejdova za brodske sisteme koji će vam dati šansu da preživite u progresivno zaguljenijim sektorima.” U odnosu na ranu beta verziju s kraja prošle godine, kosturu igre nakalemljena je impresivna muskulatura dodatnog sadržaja, prvenstveno literarnog. Vaša bežanija kroz zvezdane sisteme sada ima i SF podlogu vezanu za posledice ratnog sukoba na obodu naseljenog svemira, dva drugara-pilota s akademije, verolomnu izdaju, kloniranje i svemirsku varijantu „Dana mrmota”.

Kakve veze igra ima s filmom „Groundhog Day”? Tesne. Cilj Everspacea je probijanje kroz seriju planetarnih sistema u cilju dostizanja udaljene Zemlje, što je sa defaultnim brodom i početnim setom veština jednostavno nemoguće. Već nakon pet-šest hiperskokova sačekaće vas zaseda i dezintegrisati vas za 20 sekundi. Ili će vam nestati goriva u sistemu prepunom pirata elitnog nivoa (brodovi s ikonom lobanje). Ili će između vas i sektorske hyper-kapije stajati dve dobro naoružane korvete koje će vas spaliti kad budete pokušali da se probijete. Ili će u sistemu biti dva aktivna ometača hiperpogona koje nećete stići da hakujete pre nego što vas potera zaskoči sa svih strana. Ili ćete oštećeni uleteti u plazma oluju koja će vam pokidati to malo oplate što vam je ostalo nakon obračuna s tri piratska drona... Igru nećete završiti iz prvog puta, kao ni iz desetog ili tridesetog, ali svaki bezglasni krik u lopti vrele plazme kojim se završava jedan pokušaj donosi sredstva kojima poboljšavate opremu broda i druge faktore (šansu za kritičan pogodak oružjem ili dobijanje boljeg loota, recimo) koji će svaku sledeću turu učiniti nekoliko promila lakšom. Već posle desete ekskurzije rutinski ćete dostizati trinaesti-petnaesti sistem i sve brže pabirčiti sredstva za dodatno budženje veština i otključavanje novih, jačih i bolje naoružanih brodova koji će vaš ciljni sistemski skor podići za još koji noč. Igra je s jedne strane trka s vremenom, dok je iz drugog, bitnijeg ugla vežbanka za strateško strpljenje...

Trka s vremenom podrazumeva to što nakon skoka u novi sistem nemate mnogo vremena za rekreativno letenje, panoramsko razgledanje i potragu za resursima pre nego što se portali otvore i iz njih pokuljaju eskadrile progonitelja. Kao i u FTL-u, prejaki protivnik će vam sve vreme disati za vrat, jureći vas kao što je legija Cylonaca ganjala preživele ostatke kolonijalne flote. A potraga za resursima je neophodna, pre svega za asteroidima koji sadrže gorivo za hiperskokove... Osim goriva, bez kojeg nema života, trebaće vam i minerali, nano-sonde, rude i drugi gradivni elementi za crafting modul igre. Naime, jače oružje i taktičke potrepštine nalik na dodatne rakete, boostere štitova i oružja, mamce i druge korisne stvari možete nabaviti na najmanje tri načina: dva teža i skuplja svode se na prikupljanje (neizvesnog) loota koji ostane nakon protivnika i na kupovinu kod trgovaca koji se povremeno pojavljuju i čiji je lager totalno nasumičan. Najefikasniji način da popunite zalihe jeste da ih sami napravite od sirovina koje ćete juriti dok ne radite ništa pametnije. Planovi za dodatno oružje i druga unapređenja povremeno će ispadati od protivnika ili ćete ih nalaziti u olupinama svemirskih brodova koje postoje u nekim sistemima, a tokom skevendžinga može da vas ukaki da nađete mnogo jače oružje od onog koje trenutno imate. Što je najvažnije, ti planovi prenose se iz partije u partiju, tako da i tu imate element kontinuiteta koji olakšava buduće napore. Kad vam se nakon pet partija koje ste startovali s komplementom lakih projektila (light missile) koji ubadaju kao komarac posreći da dobijete planove za plazma torpedo, nakrivićete kapu i veselo zviždukati pesmu smrti.

Everspace je najlepša igra koju sam igrao ove godine. Svaki skrin je dostojan da bude wallpaper, a svaki fajt liči na mainstream SF film od pre dvadesetak godina. Hardverska cena koju ćete morati da platite za ove očne slasti nije previsoka, što je još jedan plus u bogatoj zbirnoj oceni koju zaslužuje ova sjajna igra.

Ako sagledate trenutnu ponudu novih naslova na Steamu, logično ćete zaključiti da ne postoji ništa bolje što može da se kupi za 28 evra. Everspace, ti ever-najbolji načinu za ubijanje poslednjih molekula slobodnog vremena, skidam ti kapu i slavim te.