Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2022.

Taktička Warhammer 40K igra sdelana u formi XCOM-a svakom normalnom zvuči kao ostvarenje drevnog, divnog sna. Warhammer 40,000: Chaos Gate - Daemonhunters predstavlja pokušaj osrednjeg kvaliteta da se ta plemenita ideja ovaploti. Pokušavam da biram reči, šetalicu satu zadržavam, ali osrednjost u svakom pogledu jedini je epitet koji ovaj ambiciozni eksperiment zavređuje da ponese.

Postavke ove igre nešto su drugačije od WH40K proseka koji je odavno postao dosadan. Umesto Blood Angelsa ili Ultramarinesa koji se kolju s orcima, Haosom ili tiranidima, ovde imamo Grey Knightse i inkviziciju koji pokušavaju da stanu u kraj Nurgleu, haos božanstvu bolesti i propadanja. Sivi vitezovi su Astartes elita, tajni red koji se šalje u najdemonizovanije situacije i vadi kestenje iz vatre prevruće za običnu mornaričku pešadiju. Ovog puta imaće čast da zaustave kugu koja se nekontrolisano širi obodnim sektorom galaksije, uz nekoliko otežavajućih okolnosti for gud mežr. Njihovu borbenu krstaricu, teško oštećenu u borbi, koja šepa ka bazi na Titanu, presreće mlada inkvizitorka i dodeljuje joj novu misiju - potragu za uzrocima i prenosiocima Nurgleove bloom kuge. Popravke i popuna novim ljudstvom biće obavljani u hodu.

Kao i XCOM, i Daemonhunters sastoji se od dva osnovna segmenta - logističkih operacija u bazi i taktičkih bitaka. Vaša krstarica je zrela za veliki servis, koji ćete obavljati deo po deo, od pogonskog reaktora, preko oružja i sistema za podršku, do brodske biblioteke u kojoj se vrši istraživanje. Servis traži vreme i servitore koji se sporo, ali automatski obnavljaju, istraživanje vuče resurse koje nabavljate u borbama i tako dalje. Taktički segment igre obavljaćete na zaraženim planetama, mlateći se sa kužnim abominacijama svih boja. Vaši vitezovi, podeljeni na klase, u borbi stiču iskustvo, a pri svakom dingu moći ćete da im usmeravate razvoj u željenom pravcu.

Ova fina teorija sapletena je praksom. Za razliku od XCOM-a, ovde je sve linearno i monotono, što, pre svega, važi za napredak i eskalaciju pretnje. U ovoj igri nema frke i trke s vremenom - ako ste kratki za četvoročlani squad, jer vam se vitezovi oporavljaju od rana, premotavaćete vreme i kulirati, bez bojazni da oponent oko vas steže obruč. Istraživanje ne donosi nove, uzbudljive tehnologije ili oružje koje menja odnos snaga na bojištu, već, mahom, pruža neki procentualni borbeni bonus. Novo oružje, opremu i wargear dobijate nakon taktičkih bitaka, koristeći poene za rekviziciju, pa ćete ubrzo imati više hardvera nego ljudi koji mogu da ga nose. Same misije su uzbudljive tokom prvih nekoliko sati, pre nego što ukapirate da varijacija nema i da se sve ponavlja do besvesti. Pronađi i uništi X ili Y i tako dvadesetak plus sati, koliko će vam biti potrebno do kraja igre ukoliko bolter ne okačite o klin ranije.

Ubedljivo najčudniji momenat igre jesu animacije i dijalozi, koje je, evidentno, producirao neko ko ne kapira Warhammer 40K ili svesno želi da on mutira u nešto neprepoznatljivo. Pokreti i gestikulacija likova u scenama podsećaju na crtani film, što dosledno prati karakterizacija gotovo svih učesnika. Njihove međusobne rasprave liče na neki bizarni kancelarijski sitkom, u kom potezanje činova i „Ne, nisi u pravu, ja sam u pravu!” čine 80% drame. Zlokobne vibracije, mentalna težinčina i mačo heroizam potisnuti su u drugi ili čak treći plan, dok je u prvom, direktno ispred vašeg nosa, razigrana ambicija mlade žene koja se igra inkvizicije. Inkluzivnost je stigla u Warhammer, nazdravimo veganoproteinskim napitkom!

Warhammer 40,000: Chaos Gate - Daemonhunters je meh. Uložiti pare u ovo imaće smisla kad bude na akciji, kad mu uklone Denuvo i pečuju ga, i to samo ako ste fan izvornog materijala. Odnosno, njegove mutacije.

PRETHODNI TEKST Galactic Civilizations IV

SLEDEĆI TEKST Stellaris: Overlord