Dragan KOSOVAC

1. jun 2022.

Šta rade ljubitelji legendarne igre Heroes of Might & Magic III kada ne igraju još jednu partiju svoje omiljene fantasy potezne strategije sa elementima RPG-a? Pa, naravno, traže nove igre koje podsećaju na njihov, sada već dvadeset tri godine star, ideal digitalne zabave. Ako, poput autora ovih redova, spadate u ljude koji ne čekaju da neka nova igra bane niotkuda, nego u redovnim vremenskim intervalima aktivno češljate netom u potrazi za novim heroeslike naslovima, onda već sigurno imate svoje favorite koji su negde iza horizonta. Govorimo o naslovima kao što su remaster Master of Magica, zatim, Fanstratics, nova igra Grega Fultona (glavnog dizajnera HoMM3) i, naravno, Songs of Conquest iz indie studija Lavapotion. Ovo je igra koja izgledom toliko podseća na Heroje trojku da fanovima pri prvom pogledu na nju već zaigraju leptirići u stomaku.

Desetog maja, leta 2022, Lavapotion (švedski studio od samo četiri čoveka) i izdavač Coffee Stain obradovali su legije nestrpljivih HoMM3-džankija puštanjem igre Songs of Conquest u Early Access na Steamu. Reakcije publike su, mahom, pozitivne, kao što i treba da budu, jer je ovo veoma, veoma dobra igra. Istina, njen razvoj je daleko od završenog, ali osnova koja može da se vidi u aktuelnom buildu igre (0.75.5 u trenutku pisanja ovih redova) već je na zavidnom nivou, sa perspektivom da stvari budu još bolje. Razvojni tim planira da igra provede u Early Accessu oko godinu dana, što je više nego dovoljno da se doda more zanimljivog sadržaja. Ovde ne mislimo samo na neumorni rad razvojnog tima, već i na same članove igračke zajednice koji su uz igru dobili na raspolaganje i editor pomoću kog mogu da stvore mape jednakog kvaliteta, kao što to radi četverac iz Lavapotiona.

Iako Songs of Conquest, na prvi pogled, mnogo liči na Heroje 3, veoma je bitno da odmah istaknemo kako ovo nije klon ili kopija Heroja. SoC jeste fantasy potezna strategija i razvoj heroja (koji se u ovoj igri zovu wielderi) dodaje blagu dozu RPG elemenata, ali ovo je svoja igra, koja se igra po svom skupu pravila ili, jednostavnije rečeno, ako pokušate da igrate SoC „napamet”, očekujući da vas je igranje Heroja dovoljno pripremilo, nećete se lepo provesti. Songs of Conquest izgrađen je na robusnim temeljima prepoznatljive mehanike, ali je njegova struktura veoma specifična i kompleksna i dok ne ovladate brojnim detaljima, često ćete, i rado, posećivati njegov Codex, jednostavan i pregledan kompendijum svih tema koje mogu da vas zainteresuju u igri, od osnova, preko heroja i jedinica, do veština, čarolija i magičnih artefakata koje vaši wielderi mogu da nađu tokom igre i njima poprave svoje sposobnosti.

Kao u omiljenim nam HoMM3, i u SoC se heroji kreću po mapama, sakupljaju resurse, posećuju lokacije i, najbitnije, bore se sa grupama protivničkih stvorenja. Te bitke su, takođe, postavljene na prepoznatljive taktičke mape, podeljene na heksove. Ipak, nakon tih površinskih sličnosti, počinjete da primećujete pregršt sitnih razlika koje daju Songs of Conquestu njegov vlastiti identitet, šmek i atmosferu. Jedna od prvih razlika je da ne postoji town screen u HoMM smislu, već se sve obavlja na jednoj, glavnoj mapi misije. Svako naselje ima gradski centar, čijim zarobljavanjem se preuzima kontrola nad njim, ali i nad okolnim strukturama koje pripadaju tom gradu i vide se na mapi. Sem toga, svaki grad (u okviru zone pod kontrolom gradskog centra) ima specifičnu kombinaciju malih, srednjih i velikih polja za podizanje dodatnih građevina, tako da najčešće nećete moći da izgradite sve strukture koje biste želeli. Srećom, kada raspolažete sa više gradova, otvara vam se širi spektar mogućnosti. Naime, jedan od bitnih elemenata napredovanja tokom partije jeste izučavanje novih tehnologija, ali i to zahteva da na velikom polju nekog grada podignete specifičnu građevinu za izučavanje (svaka frakcija ima dve), umesto generatora najmoćnijih jedinica za tu frakciju. Ekonomija je, takođe, specifična i oslanja se na šest vrsta resursa. Zlato, drvo i kamen su česti i nabavljaju se relativno lako, dok su magični resursi, nazvani glimmerweave, ancient amber i celestial ore veoma retki, a upravo oni su neophodni za konstrukciju najmoćnijih građevina. Zbog toga lov na ove retke resurse postaje značajna komponenta makro strategije na svakoj mapi.

Kao što je to slučaj sa razvojem kraljevstva, slična situacija je i sa herojima, pardon, wielderima, koji najčešće počinju partiju na prvom nivou, sa samo tri slota za jedinice i komandnim poenima koji omogućavaju da u te slotove postave relativno male stekove jedinica. Srećom, kako se nižu nivoi, dobijate mogućnost da proširujete i broj slotova (do devet) i veličinu stekova. Na svakom nivou, wielderu dodajete novu veštinu ili unapređujete postojeću (u Heroes fazonu dobijate nasumične tri opcije), a ukupno imate slotove za deset veština. Sem toga, na svakih osam nivoa dobijate mogućnost da izaberete ili unapredite specijalnu moć za datog wieldera. Naravno, tu je i lutkica sa šemom datog junaka na kojoj možete da opremate do devet predmeta koji će mu/joj poboljšati borbene karakteristike.

Naravno, gde bi ovakav tip igara bio bez magija. U slučaju SoC-a, u igri je pet škola i šest vrsta čarolija. Naime, škole su red, haos, uništenje, kreacija i arcana, a vrste obuhvataju po jednu za svaku od pet navedenih škola, plus dijade, magije koje se ne oslanjaju samo na jednu školu, nego na dve. U praksi, korišćenje magija izvedeno je na veoma zanimljiv način. Naime, kada neka bitka počne i pred sobom dobijete lepo polje sa heksovima (pored klasičnih prepreka, bojišta imaju i razlike u elevaciji i aktivne opasnosti) i po njemu rasporedite svoje jedinice, svaka jedinica tokom svakog svog poteza generiše određeni broj poena energije određene magične škole, tako da sastav i brojnost vaše armije diktiraju kakve čarolije možete da koristite tokom bitaka i koliko često.

Kada smo već kod bitaka, postoji opcija da pustite računar da izvede bitku automatski ili da borbom upravljate ručno, kako je svevišnji lord Van Kaneghem zamislio. Tokom borbe, u dnu ekrana dobijamo liniju akcija po kojoj su poređane ikonice jedinica u skladu sa njihovom inicijativom (postoje jedinice koje znatno podižu inicijativu ili neku drugu karakteristiku cele savezničke armije). Za svaku jedinicu možete da povučete ili završite potez; nema opcije čekanja. Takođe, svaka jedinica na bojnom polju ima svoju „zonu uticaja” i jedinica koja pokušava da napusti tu zonu trpi penal u vidu automatskog napada. Generalno, rani utisak je da u Songs of Conquest okršaj sa protivničkom vojskom slične snage povlači za sobom mnogo veće gubitke, nego što je to bio slučaj u dobrim, starim Herojima 3, ali i da ograničenje u broju i veličini stekova jedinica znači veći značaj logistike i pomeranja jedinica po mapi kojima ćete dopuniti armiju nakon okršaja.

Veliki deo lorea igre još uvek nije zvanično obznanjen i u trenutnoj verziji igre nalaze se samo dve, relativno kratke kampanje, svaka sa jednom od ukupno četiri frakcije koje su u igri. Kampanje daju mali uvid u svet koji je nastao raspadom velike Imperije Aurelije, koja je prekrivala sve poznate zemlje. Ipak, sve četiri frakcije i njihovi wielderi potpuno su implementirani u aktuelni build i pokazuju igračima šta mogu da očekuju od finalne verzije igre. Na prvo mesto stavićemo vitezove Arleona, koji su najsličniji H3 castleu. Ova frakcija trebalo bi da bude najsličnija nekadašnjem sjaju velike Imperije koja se fragmentisala na zaraćene baronije. Neke od njih stupile su u saveze sa magičnim vilin-stvorenjima iz dubokih šuma. Barya predstavlja grupu bivših podanika Imperije koji su zasnovali zajedničko društvo sa bićima zvanim Harima (pustinjski goblini i orci). Ova frakcija kombinuje snagu moćnih stvorenja sa tehnološki naprednim mašinama. Ujedinjeni vodozemci svih močvarnih kraljevstava poznati su kao Rana. Ova frakcija okuplja razne klase lizardmena, humanoidne kornjače i žabe, kao i ogromne insekte i reptile. Na kraju, tu je baronija Loth, kojoj je nekad davno pretilo uništenje od strane agresivnih suseda, pa su se njihove vođe okrenule nekromantskoj magiji. Kultisti, skeleti, utvare i nemrtvi konstrukti ulivaju strah i trepet u kosti protivnika. Svaka frakcija ima osam jedinstvenih jedinica (šesnaest, ako računamo i njihove unapređene forme). Bez obzira na to da li neka jedinica ima specijalnu sposobnost ili ne, uvek može mudro taktički da se iskoristi.

Songs of Conquest izgleda, zvuči i igra se odlično, već sada u Early Accesu. Muzika u SoC je solidna, na momente epska i u bitkama prikladno dinamična; nije na nivou one iz HoMM3, mada, za takav emotivan odgovor neophodni su meseci igranja i uspomena iz igračkih sesija. Na osnovu do sada prikazanog rada, čini se da ovaj mali, ali umešan indie studio dobro zna šta radi, kao i da su ostavili dovoljno vremena da na odgovarajući način privedu kraju razvoj ove impresivne igre. Sve to samo povećava naš optimizam i nadu da će u nekom trenutku 2023. godine, kada se finalna verzija ovog naslova nađe u prodaji, fanovi ovog žanra biti više nego veseli.